"Veštačka inteligencija se koristi kao bič za radnike": Sindikalista otkriva koje opasnosti mnogi nisu svesni

Razvoj veštačke inteligencije donosi duboke promene na tržištu rada, otvarajući nova pitanja o ulozi čoveka, sigurnosti zaposlenja i dostojanstvu rada. U središtu rasprave nalazi se izazov kako uskladiti tehnološki napredak sa očuvanjem prava i dostojanstva radnika.

Predsednik Sindikata grafičara i medija Darije Hanzalek upozorio je u emisiji "Studio 4" Hrvatske radio-televizije povodom Svetskog dana dostojanstvenog rada na opasnosti primene veštačke inteligencije prilikom zapošljavanja.

"Jučerašnji Svetski dan dostojanstvenog rada Hrvatski sindikat telekomunikacija i Nezavisni hrvatski sindikat iskoristili su da otvore ovu temu koja će uticati na rad i budućnost čoveka. Rasprava je bila zanimljiva upravo zato što su u njoj učestvovali predstavnici više sektora. Ono što možemo reći jeste da veštačka inteligencija, kao alat, kao i svi izumi kroz istoriju čovečanstva, može da bude opasnost, ali i prilika. Ako bude isključivo u funkciji kapitala, profita i elita, onda predstavlja veliku opasnost koja čoveku može oduzeti rad i marginalizovati mnoge, ali može imati i pozitivne efekte. Bojim se, međutim, da idemo u onom prvom smeru", rekao je.

Kako je objasnio, uprkos primeni veštačke inteligencije, čovek treba da ostane u središtu radnog odnosa, a uslovi rada moraju biti što povoljniji.

"Da može da izdrži do penzije, čija se starosna granica stalno pomera, a ne da ide u suprotnom smeru, gde se veštačka inteligencija počinje koristiti kao novi bič u rukama poslodavca koji tera radnika da radi jače i brže. Kada veštačka inteligencija definiše norme i ubrzava radne procese, pritisak postaje bukvalno neizdrživ", rekao je.

"Teško je predvideti gde će biti najjači udar", nastavio je.

"Već se danas veštačka inteligencija, doduše ne u Hrvatskoj, ali u SAD, počinje koristiti pri zapošljavanju, donošenju odluka i upravljanju radnim procesima. Tu je i upravljanje učinkom, doslovno merenje radnog učinka, nagrađivanje i kažnjavanje radnika", dodao je.

"Koriste se metode na nivou pseudo-nauke"

Upozorio je da "nismo svesni koliko veštačka inteligencija prodire u naše živote".

"Na neki način, veštačka inteligencija već određuje ko će dobiti posao. Koristi se u algoritmima tekstualne analize kada se formulišu oglasi za posao, zatim u marketinškim algoritmima za oglašavanje radnih mesta i u čet-bot algoritmima koji kandidata vode kroz prijavu za posao", objasnio je.

"Sada dolazimo do ozbiljnijih stvari, kao što je algoritam za pregled biografija kandidata. U prvom krugu prijave se filtriraju pomoću veštačke inteligencije. Algoritmi se koriste i za testiranje kompetencija i psihometrijske testove, što otvara mnoga pitanja i probleme. Tu su i automatizovani sistemi za prve razgovore, do te mere da neki programi koriste prepoznavanje mimike lica, što je i dalje na nivou pseudo-nauke, a odlučuje o ishodu razgovora. Na kraju imamo i proveru biografija, gde se kandidati kontrolišu putem javno dostupnih podataka", upozorio je.

(Ubrzanje.rs/HRT Magazin)