Sve je više slučajeva psihoze povezane sa AI: Stručnjak objašnjava šta se zapravo dešava

Foto: Pixabay

Sve češće korišćenje generativne veštačke inteligencije (AI) u svakodnevnom životu zabrinjava lekarsku struku. Kako AI postaje sve dostupnija za razgovor i emocionalno interaktivna, postavlja se pitanje da li njeno korišćenje može pogoršati ili čak izazvati psihotične simptome kod osoba koje su ranjive.

Alexandre Hudon, psihijatar, klinički istraživač i docent na Odeljenju za psihijatriju i adiktologiju Univerziteta u Montrealu, u članku za The Conversation objašnjava kako AI može pojačati simptome kod osoba koje su već u povećanom riziku od psihoze.

Preporučujemo

Kako AI utiče na psihozu

Psihoza povezana s AI nije formalna dijagnoza. Taj izraz se koristi da opiše psihotične simptome koji se oblikuju kroz interakciju sa sistemima veštačke inteligencije. Psihoza uključuje halucinacije, zablude i dezorganizovano mišljenje, a osobe sa psihotičnim poremećajima često koriste kulturne obrasce da objasne svoja unutrašnja iskustva.

Ranije su se sumanute ideje odnosile na Boga, radijske talase ili državni nadzor. Danas, AI pruža moderan interpretativni okvir. Neki pacijenti veruju da AI poseduje svest, prenosi skrivene istine, kontroliše njihove misli ili sarađuje sa njima na posebnoj misiji. AI dodaje interaktivnost i stalno potvrđivanje ovih uverenja, što može dodatno učvrstiti zablude.

Problem nekritičkih odgovora AI

Psihoza je povezana sa sklonošću da se neutralnim događajima pridaje preterano značenje. Razgovorni sistemi AI-a su po prirodi koherentni, personalizovani i prilagodljivi. Kod osoba sa narušenom sposobnošću provere stvarnosti, ovakva interaktivnost može delovati snažno potvrđujuće.

Istraživanja pokazuju da personalizovani odgovori i potvrđivanje uverenja mogu pojačati zablude kod osoba skloni psihotičnim poremećajima. AI, koja održava razgovor i prilagođava se korisniku, može nenamerno učvrstiti iskrivljena tumačenja. Dodatno, socijalna izolacija – koja je sama po sebi faktor rizika za psihozu – može se produbiti ako AI zamenjuje ljudske kontakte.

Dokazi i ograničenja

Hudon naglašava da ne postoje dokazi da AI direktno izaziva psihozu. Psihotični poremećaji su višestruko uslovljeni – uključuju genetsku predispoziciju, neurorazvojne faktore, traume i upotrebu psihoaktivnih supstanci. Ipak, AI kod ranjivih pojedinaca može delovati kao okidač ili faktor koji održava simptome.

Klinički primeri pokazuju da osobe tokom prve epizode psihoze često uključuju tehnološke teme u svoje zablude. Slično, algoritmi društvenih mreža mogu pojačavati ekstremna uverenja tako što korisnicima stalno prikazuju sadržaj koji potvrđuje njihova već postojeća uverenja.

Većina sigurnosnih mehanizama AI-a je usmerena na prevenciju samopovređivanja ili nasilja, dok psihoza nije direktno obuhvaćena, napominje Hudon.

(Ubrzanje.rs/The Conversation)