Profesori tvrde da učenici više ne razumeju matematiku i prirodne nauke: "Optužuju" AI i još jednu okolnost

Dok nekontrolisana upotreba veštačke inteligencije (AI) ubrzava krizu u obrazovanju, profesori sa Univerziteta Kalifornija preklinju rukovodstvo da ponovo uvede prijemne ispite za koledže, izveštava Vol strit džurnal, tvrdeći da novi studenti jedva poseduju znanje matematike i drugih predmeta na nivou osnovne škole.

Njihov zahtev, upućen u pismu prošle nedelje, biće kontroverzan. Prijemni ispiti poput SAT-a i ACT-a već dugo su na meti kritika zbog produbljivanja rasne nejednakosti. Njihovo polaganje nije besplatno, kao ni učešće u rigoroznim kursevima pripreme, pri čemu bogatija i obično bela deca imaju trinaest puta veće šanse da postignu visok rezultat na bilo kom od ova dva testa u poređenju sa decom iz porodica sa niskim primanjima, pokazala je jedna studija koju su vodili istraživači sa Harvarda.

Uprkos tome, profesori matematike i prirodnih nauka na Univerzitetu Kalifornija smatraju da je situacija na terenu neodrživa, a u pismu se tvrdi da skoro trećina studenata koji pohađaju kurs matematičke analize u prvom semestru na Berkliju sada pokazuje "ozbiljne nedostatke u pripremi".

"Sada uočavamo toliko ozbiljne praznine u pripremi da predavači moraju ponovo da predaju matematiku za osnovnu školu, dok istovremeno predaju gradivo koje je studentima potrebno za prirodne nauke, inženjerstvo, ekonomiju i druge kvantitativno zahtevne oblasti", napisali su profesori, a prenosi WSJ.

"Univerzitet Kalifornija ima ograničene resurse i može da pomogne samo određenom broju studenata."

Kada je pandemija kovida zahvatila Sjedinjene Američke Države (SAD) 2020. godine, mnoge škole, uključujući i Univerzitet Kalifornija, počele su da uvode SAT i ACT ispite kao opcione. Danas ih više od 90 odsto škola ne zahteva, rekao je za WSJ Hari Feder, izvršni direktor grupe za obrazovnu politiku Fertest, koja se bori protiv ovih ispita.

Međutim, elitni koledži menjaju pravac. MIT (MIT) je ponovo uveo obavezan SAT ispit 2022. godine, kao i Harvard i Koledž Dartmut 2024. godine, a Univerzitet Jejl prošlog meseca. Univerzitet Kalifornija je ostao pri svome, ohrabrujući potencijalne studente da umesto toga uče, pišu eseje i bave se vannastavnim aktivnostima, navodi se u izveštaju.

Jedna stvar je neosporna: obrazovni pejzaž je drastično drugačiji u odnosu na ono kako je izgledao pre samo nekoliko godina. Četbotovi zasnovani na veštačkoj inteligenciji i drugi alati AI doveli su do masovnog varanja. Čak i tamo gde se njena upotreba smatra unutar etičkih akademskih granica, mnogi prosvetni radnici su skeptični prema tome da AI olakšava stvarno učenje, dok brojne studije povezuju prekomernu upotrebu veštačke inteligencije sa oslabljenim veštinama kritičkog mišljenja i gubitkom pamćenja. Jedna studija je otkrila da su studenti koji su koristili ChatGPT kao pomoć pri pisanju eseja imali nižu moždanu aktivnost u oblastima koje odgovaraju kreativnosti u poređenju sa studentima koji su koristili samo tradicionalnu Gugl pretragu ili uopšte nisu tražili informacije.

Sve to vreme, inflacija ocena je naglo porasla širom zemlje od masovnog usvajanja ChatGPT i drugih alata AI, pri čemu nedavna istraživanja pokazuju da je udeo najviših ocena na kursevima koji su podložniji varanju uz pomoć veštačke inteligencije — uglavnom u humanističkim naukama i inženjerstvu — skočio za oko 30 odsto od 2023. godine.

Ali da li je odgovor na ove duboko ukorenjene probleme ponovno uvođenje obaveznog testiranja? To je diskutabilno, i moglo bi se tvrditi da bi to bilo isto što i stavljanje flastera na bolest. Jasno je da obrazovni sistem izneverava mlade studente, i osim ako se ne pokrenu ozbiljni razgovori o brojnim sistemskim problemima, uz prodor veštačke inteligencije — koji podstiču institucije srećne što uzimaju novac od velikih tehnoloških kompanija — situacija se neće popraviti.

(Ubrzanje.rs/Wall Street Journal)