Poljoprivrednici odbili ponudu od 26 miliona da prodaju zemlju za AI data centar: "Nismo glupi"

Majka i ćerka iz američke savezne države Kentaki odbile su ponudu od 26 miliona dolara za prodaju dela svoje farme za potrebe planiranog data centra koji bi razvila neimenovana kompanija za veštačku inteligenciju (AI). Njih dve su izjavile da su odbile dogovor jer bi centar podataka uticao na sve u zajednici, dodajući da je pritisak investitora samo učvrstio njihov stav.

Kompanija je ponudila 4,26 miliona dolara za posed Ide Hadlston od 71 akra (28,7 hektara) u okrugu Mejson, dok je njenoj ćerki, Delsiji Ber, ponuđeno više od 22 miliona dolara za njeno imanje od 463 akra (187,5 hektara). Porodica je saopštila da je tajnovitost oko projekta, a naročito odbijanje kompanije da otkrije svoj identitet, onemogućilo postizanje dogovora.

"Zovu nas starim glupim farmerima, znate, ali nismo. Znamo da nam hrana nestaje, zemlja nam nestaje, nemamo vode, a tu je i taj otrov. Pa, znamo da nam je svega dosta", izjavila je Hadlstonova.

Iako su neki stručnjaci tvrdili da bi projekat centra podataka stvorio 400 stalnih radnih mesta i više od 1.500 građevinskih poslova u okrugu, Hadlstonova je rekla da sumnja u te brojke.

"To je prevara", rekla je ona.

Generacijama su Ida Hadlston i njena porodica vlasnici farme u ovom regionu i, uprkos insistiranju kompanije, odbili su da popuste. Porodica je navela da ne želi centar podataka izgrađen blizu njih ili bilo kog dela njihovih 1.200 akara poljoprivrednog zemljišta nadomak Mejzvila u Kentakiju.

Centri podataka i veštačka inteligencija

Alati veštačke inteligencije postaju deo svakodnevnog života, od brzih pretraga do kancelarijskog rada i kreativnih zadataka. Međutim, stručnjaci upozoravaju da čak i jedno pitanje postavljeno sistemu veštačke inteligencije nosi ekološku cenu koju većina korisnika ne vidi.

Svaka interakcija sa modelom veštačke inteligencije zahteva moćne centre podataka. Ovi centri troše velike količine električne energije i vode kako bi obradili upite i održali sisteme hladnim. Kako potražnja za veštačkom inteligencijom raste, raste i pritisak na energetske resurse. Centri podataka se oslanjaju na sisteme za hlađenje koji mogu da potroše milione litara vode, posebno u toplijim krajevima. Ovo je pokrenulo pitanja o održivosti, naročito u oblastima koje se već suočavaju sa nestašicom vode.

Prema naučnicima sa Univerziteta u Kaliforniji, procenjuje se da svaki upit veštačkoj inteligenciji od 100 reči potroši otprilike jednu flašu vode (ili 519 mililitara). Ovo možda ne zvuči kao mnogo, ali milijarde korisnika veštačke inteligencije širom sveta unose upite u sisteme kao što je Čet-Dž-P-T (ChatGPT) svakog minuta.

(Ubrzanje.rs/Local12)