Veštačka inteligencija će početi da prepisuje lekove za mentalno zdravlje umesto lekara

Pacijenti  više ne moraju da čekaju nedeljama i plaćaju participaciju kako bi obnovili recepte, jer počev od sledećeg meseca, taj proces će biti brz i jeftiniji zahvaljujući veštačkoj inteligenciji.

Lidžen helf (Legion Health), kompanija koju podržava Vaj kombinator (Y Combinator) i koja je prikupila 7 miliona dolara od pokretanja 2021. godine, biće prvi program za mentalno zdravlje na svetu sa ovlašćenjem da dozvoli veštačkoj inteligenciji da propisuje psihijatrijske lekove.

U početku će samo pacijenti u američkoj državi Juta moći da koriste ovu funkciju, koja zahteva pretplatu od 20 dolara mesečno, ali se planira skoro proširenje i na druge savezne države.

Artur Mekvoters (29), koji je suosnivač Lidžena zajedno sa Danijelom Vilsonom (30) i Jašom Patelom (30), veruje da je zdravstvo zasnovano na veštačkoj inteligenciji tek na početku.

"Teza o 'lekari veštačkoj inteligenciji' u širem smislu ima potencijal da postane jedan od najvrednijih sektora na celoj planeti", rekao je on za NYNEXT.

"Dugoročni cilj je da se izgradi 'lekar veštačka inteligencija' ne kao zatvoreni sistem koji radi sve, već kao spoj veštačke inteligencije, lekara i klinike koji može bezbedno, transparentno i u velikom obimu da obavlja specifične kliničke zadatke", rekao je Artur Mekvoters.

Obim programa je za sada namerno uzak. Veštačka inteligencija može da obnovi samo ono što Lidžen smatra "psihijatrijskim lekovima za održavanje nižeg rizika" — kao što su SSRI (selektivni inhibitori preuzimanja serotonina), Velbutrin, trazodon i mirtazapin — koje je prethodno propisao lekar.

Pacijenti se izričito odlučuju za sistem veštačke inteligencije, kojem se može pristupiti preko aplikacije ili internet pretraživača, i jasno im je predočeno da razgovaraju sa agentom veštačke inteligencije. Nakon dobijanja saglasnosti i potvrde identiteta pacijenta, veštačka inteligencija sprovodi dvominutni fokusirani bezbednosni pregled koji pokriva interakcije lekova, neželjene efekte i psihijatrijske znake upozorenja.

Bilo kakav sumnjiv znak izaziva hitno preuzimanje od strane čoveka, a pacijenti u svakom trenutku mogu zatražiti pregled koji vrši lekar.

"Najveći rizik je to što će morati da plate 300 dolara iz svog džepa, voze dva sata i sede u ordinaciji kod nekoga ko će ih zakazati za period od dve nedelje do dva meseca", rekao je Vilson.

U Juti je svih 29 okruga označeno kao područja sa manjkom zdravstvenih radnika — što ukazuje na ozbiljan nedostatak medicinske nege. To znači da stanovnici često ne mogu da dobiju osnovnu obnovu recepata bez dugog čekanja i skupih poseta.

"Iskreno verujemo da na planeti nema dovoljno lekara da se pobrinu za sve postojeće zdravstvene potrebe", rekao je Mekvoters. "Veštačka inteligencija je suštinski neophodna."

Pilot projekat će pratiti pažljivo uvođenje: za prvih 250 recepata potreban je nadzor lekara, sledećih 1.000 prolazi kroz naknadne provere lekara, i tek tada veštačka inteligencija počinje da radi samostalno.

Druge kompanije su pokušale da preokrenu zdravstvo sa različitim stepenom uspeha — od prevare sa testiranjem krvi kompanije Teranos, preko propalog Amazonovog eksperimenta Hejven, do uspešnijih poduhvata kao što je Teladok.

Ipak, tradicionalno zdravstvo je prepuno ljudskih grešaka — lekari opslužuju po 30 pacijenata dnevno i rade sa softverom koji je Mekvoters opisao kao da je "izašao iz filma Terminator... ove stvari iz Vindousa 1994 su lude."

Veštačka inteligencija se ne umara, ne zaboravlja istoriju pacijenta i može da pregleda svaku stranicu nečijeg medicinskog kartona u sekundi kako bi uočila interakcije lekova koje bi preopterećeni lekari mogli da propuste.

Juta se pozicionirala kao nacionalni lider u politici veštačke inteligencije, kreirajući regulatorne okvire koji omogućavaju kompanijama da privremeno zaobiđu propise kako bi testirale nove tehnologije. Za razliku od država koje ili zabranjuju veštačku inteligenciju ili je u potpunosti prihvataju, Juta je izabrala ono što zvaničnici nazivaju pristupom "srednjeg puta".

"Veoma želimo da krčimo sopstveni put", rekla je Margaret Vuli Busi, izvršna direktorka Odeljenja za trgovinu Jute. "Ne želimo da budemo ni pesimisti ni nerealni entuzijasti po pitanju veštačke inteligencije."

U međuvremenu, države poput Njujorka su više na strani "pesimizma", sa predloženim zakonom koji bi zabranio sistemima veštačke inteligencije kao što je Čet Dži-Pi-Ti (ChatGPT) da odgovaraju na bilo kakva pitanja u vezi sa zdravljem — čak i na osnovne upite o interakcijama lekova ili simptomima. Ovi oprečni pristupi naglašavaju rastući jaz između država koje vide veštačku inteligenciju kao rešenje za probleme pristupa zdravstvenoj zaštiti i onih koje je smatraju previše rizičnom da bi je uopšte dozvolile u medicinskom kontekstu.

U roku od nekoliko godina, prelazak državne granice mogao bi značiti ulazak u potpuno drugačiji univerzum zdravstvene zaštite — onaj u kojem je veštačka inteligencija ili vaš medicinski asistent ili je potpuno zabranjena. Tehnologija možda napreduje vrtoglavom brzinom, ali politika će odrediti ko će moći da je koristi.

Bez obzira na to, Mekvoters je uveren da će veštačka inteligencija u zdravstvu opstati.

"Svaki pacijent će za pet godina imati veštačku inteligenciju koja radi u njegovu korist."

(Ubrzanje.rs/NYPost)