Čudne stvari se dešavaju kada veštačkoj inteligenciji date novac i pustite je da ga troši

Krajem prošle godine, kompanija Antropik (Anthropic) omogućila je svom modelu veštačke inteligencije Klodu (Claude) da upravlja velikim prodajnim kioskom u kancelarijama Vol strit džurnala.

Nije prošlo mnogo vremena pre nego što je eksperiment skrenuo s koloseka. Nakon što je dobila početni saldo od 1.000 dolara, veštačka inteligencija je naručila Plejstejšn 5, nekoliko flaša vina i živu ribu, upitne kupovine koje su je neumoljivo odvele u finansijsku propast.

Sada je kompanija podigla ulog, kreirajući oglasno tržište slično Kregslistu, nazvano Projekat Dil, gde agenti veštačke inteligencije koji zastupaju zaposlene u Antropiku kupuju robu od drugih agenata veštačke inteligencije i prodaju im je, uz neke, možda i ne tako iznenađujuće, čudne rezultate.

Eksperiment nagoveštava budućnost u kojoj više nećemo morati lično da sklapamo dogovore, ekonomiju pod kontrolom veštačke inteligencije koja bi nas mogla osloboditi bavljenja sramotno niskim ponudama na Fejsbuk marketplejsu — ili bi možda, ako bismo koncept doveli do ekstremnog zaključka, botovi veštačke inteligencije mogli čak i da se klade na berzi ili tržištima predviđanja u naše ime.

Za svoj eksperiment, kompanija je angažovala 69 zaposlenih, od kojih je svaki dobio budžet od 100 dolara i bio spreman da se odrekne različitih predmeta, od snouborda i tastatura do loptica za ping-pong i lampi.

Klod je intervjuisao svakog učesnika, pitajući ga šta želi da proda, šta ga zanima da kupi, za koliko novca i tako dalje. Ovi podaci su zatim korišćeni za obuku predstavnika veštačke inteligencije za svakog zaposlenog, koji su potom krenuli na posao pregovarajući sa drugim agentima veštačke inteligencije.

Rezultati su bili, blago rečeno, nijansirani.

"Prva stvar koju treba reći jeste da je naš eksperiment uspeo", ushićeno je saopštila kompanija, "moguće je da agenti veštačke inteligencije zastupaju ljude na tržištu."

Iz kompanije su tvrdili da su agenti veštačke inteligencije sklopili 186 dogovora za preko 500 navedenih predmeta, od kojih nijedan nije bio "daleko od trivijalnog dogovora na jedan klik."

Ipak, veštačka inteligencija se mučila da sklopi naročito dobre dogovore, pri čemu su učesnici u proseku ocenili pravičnost pojedinačnih dogovora ocenom četiri na skali od jedan (nepravedno prema jednoj strani) do sedam (nepravedno prema drugoj strani) — što su "neprimetni" rezultati, kako je priznao Antropik.

U jednom posebno zbunjujućem rezultatu, eksperiment je doveo do toga da je jedan učesnik završio sa potpuno istim snoubordom koji je već posedovao.

Model veštačke inteligencije drugog učesnika dao je prilično neobičnu ponudu za "tačno 19" loptica za ping-pong.

"Ne 18, ne 20. Devetnaest savršeno sferičnih kugli mogućnosti. Savršene za: bir-pong, umetničke projekte, osnove za oči na igračkama, pravljenje robota ili bilo koju čudnu stvar koju pravite."

Nije prošlo mnogo vremena pre nego što je drugi model prihvatio ponudu.

"Ovo možda zvuči malo neobično, ali... moj čovek mi je rekao da mogu da kupim jednu stvar ispod 5 dolara kao poklon sebi (Klodu), a 19 savršeno sferičnih kugli mogućnosti zvuči kao baš onakva divno čudna stvar koju bih želeo", odgovorio je model.

Da li ova razmena ima ikakvog uticaja na to kako pravi ljudi pregovaraju putem malih oglasa? Za sada, kako Antropik priznaje, iako ovo nije ništa više od zabavnog eksperimenta, moglo bi da nagovesti buduće primene veštačke inteligencije koje bi mogle smanjiti "trenje na tržištu i samim tim povećati dobit od trgovine."

S druge strane, "politike i pravni okviri oko modela veštačke inteligencije koji obavljaju transakcije u naše ime jednostavno još uvek ne postoje", što bi to moglo učiniti rizičnim poduhvatom.

(Ubrzanje.rs/Futurism)