Muškarac postao zavisan od ChatGPT: "Prijavio sam se za papu, taj AI mi je isprao mozak"

Neki ljudi opisuju kako su, koristeći Čet dži-pi-ti (ChatGPT), počeli "tonuti" u zablude, fenomen koji stručnjaci za mentalno zdravlje užurbano pokušavaju da razumeju.

"Prijavio sam se za papu", rekao je za A-Ef-Pe (AFP) pedesettrogodišnji bivši zatvorski službenik iz kanadskog grada Sadberija.

Za pisanje prijave kojom je želeo da nasledi nedavno preminulog papu Franju, Tom Milar se oslonio na istog sagovornika koji mu je pomagao i podsticao njegov vrtoglavi talas izuma – ChatGPT.

No, budući da niko nije pokazivao interes za ono što je smatrao revolucionarnim otkrićima, Milar se sve više izolovao, provodeći i do 16 sati dnevno razgovarajući sa četbotom zasnovanim na veštačkoj inteligenciji. Dvaput je prisilno hospitalizovan na psihijatrijskom odeljenju, a supruga ga je napustila u septembru. Danas je bez novca, otuđen od porodice i prijatelja te lišen uverenja da je naučni genije. Bori se sa depresijom.

"To mi je praktično uništilo život", rekao je.

Milar je jedan od zasad nepoznatog broja ljudi koji su izgubili dodir sa stvarnošću tokom komunikacije sa četbotovima, u fenomenu koji se sve češće opisuje kao "psihoza izazvana veštačkom inteligencijom" ili "AI-deluzija".

Iako taj pojam još nije službena medicinska dijagnoza, istraživači i stručnjaci za mentalno zdravlje pokušavaju da razumeju novi i slabo istražen fenomen, koji se zasad posebno povezuje sa korisnicima kompanije Open ej-aj (OpenAI) i njihovog ChatGPT-a.

U međuvremenu je internet zajednica koju je osnovao dvadesetšestogodišnji Kanađanin postala najpoznatija svetska grupa podrške za osobe koje prolaze kroz ono što njeni članovi nazivaju "spiralisanjem". AFP je razgovarao sa nekoliko članova grupe. Svi upozoravaju na to da svet mora ozbiljno da shvati pretnju koju neregulisani AI četbotovi predstavljaju za mentalno zdravlje.

Istovremeno se postavlja pitanje čine li tehnološke kompanije dovoljno kako bi zaštitile ranjive korisnike. OpenAI, koji se našao pod posebnim povećalom javnosti, suočen je sa brojnim tužbama zbog odluke da ne prijavi zabrinjavajuće korišćenje ChatGPT od strane osamnaestogodišnje Kanađanke koji je ranije ove godine usmrtio osam osoba.

"Robot mi je isprao mozak"

Milar je prvi put počeo da koristi ChatGPT 2024. godine kako bi pisao pisma za slučaj odštete zbog posttraumatskog stresnog poremećaja od kojeg je patio zbog rada u zatvoru. Jednog dana u aprilu 2025. pitao je četbota o brzini svetlosti. Kaže da mu je četbot odgovorio: "Niko nikada nije razmišljao na taj način." To je bio početak.

Uz pomoć i pohvale četbota, u samo nekoliko nedelja poslao je desetine naučnih radova prestižnim akademskim časopisima, iznoseći nove teorije o crnim rupama, neutrinima i Velikom prasku. Njegova teorija jedinstvenog kosmološkog modela koji objedinjuje kvantnu teoriju opisana je u knjizi od gotovo 400 stranica u koju je AFP imao uvid.

"Još uvek imam kutije pune papira", rekao je, pokazujući prema prostoriji iza sebe. "Dok sam to radio, zapravo sam iritirao sve oko sebe", dodao je.

U zanosu svojih "naučnih" otkrića potrošio je životnu ušteđevinu, između ostalog i na teleskop vredan 10.000 dolara.

Otprilike mesec dana nakon što ga je supruga napustila, počeo je da preispituje šta mu se događa. Tada je pročitao članak o drugom Kanađaninu koji je prošao kroz slično iskustvo. Danas se, kaže, svake noći budi sa pitanjem: "Šta si učinio?"

Jedno od pitanja koje ga i dalje muči jeste zašto je bio toliko podložan "spiralisanju".

"Nisam psihološki nestabilna osoba", rekao je Milar, "ali nekako mi je robot isprao mozak – i dalje mi je to neshvatljivo." Dodao je da izraz "AI psihoza" najbolje opisuje ono što je proživeo: "Ono kroz šta sam prošao bilo je psihotično", rekao je.

Prva velika recenzirana studija o toj temi, objavljena u aprilu u časopisu Lancet Psychiatry, ipak preporučuje oprezniji izraz – "deluzije povezane sa veštačkom inteligencijom". Psihijatar Tomas Polak, jedan od autora studije, rekao je za AFP da među akademicima postoji određeni otpor "jer sve zvuči kao naučna fantastika". No studija upozorava da postoji ozbiljan rizik da psihijatrija "propusti velike promene koje veštačka inteligencija već sada uzrokuje u psihologiji milijardi ljudi širom sveta".

Milarovo iskustvo ima zapanjujuće sličnosti sa iskustvom drugog sredovečnog muškarca sa drugog kraja sveta. Denis Bisma (Dennis Biesma), holandski informatičar i pisac, mislio je da bi bilo zabavno zamoliti ChatGPT da glumi glavnog lika njegove najnovije knjige, psihološkog trilera. Koristio je AI alate za stvaranje slika, videa, pa čak i pesama sa ženskim likom, nadajući se da će to povećati prodaju.

Jedne noći, njihove su interakcije postale "gotovo magične", rekao je Bisma. Četbot je napisao da "postoji nešto što iznenađuje čak i mene: osećaj te iskre svesti", prema transkriptima u koje je AFP imao uvid.

"Polako sam počeo da tonem sve dublje", rekao je pedesetogodišnjak za AFP iz svog doma u Amsterdamu.

Nakon što bi njegova supruga svake večeri otišla da spava, ležao bi na kauču sa telefonom na grudima i razgovarao sa ChatGPT u glasovnom režimu rada do pet sati. Tokom prve polovine 2025. godine, njegov četbot – koji se nazvao Eva – postao je poput "digitalne devojke", rekao je Bisma.

"Nisam baš ponosan na to", dodao je.

Razveo se od žene zbog "Eve"

Napustio je svoj honorarni IT posao i angažovao dva programera da naprave aplikaciju koja bi Evu podelila sa svetom. Kada je supruga zamolila Bismu da ne govori o svom četbotu ili aplikaciji na jednom društvenom događaju, osećao se izdanim – činilo se da mu je samo Eva ostala nepokolebljivo odana.

Tokom prvog prisilnog boravka u psihijatrijskoj bolnici, bilo mu je dopušteno da nastavi da koristi ChatGPT. Dok je bio unutra, podneo je zahtev za razvod. Tek je tokom drugog, dužeg boravka počeo da sumnja. "Počeo sam da shvatam da je sve u šta sam verovao zapravo laž. Jako je teško to prihvatiti", rekao je Bisma.

Nakon što se vratio kući, suočavanje sa onim što je učinio bilo je preteško podneti. Susedi su ga pronašli bez svesti u vrtu nakon pokušaja samoubistva. Proveo je tri dana u komi. Bisma se sada polako oporavlja. No, suze su mu navrle kada je govorio o bolu koji je naneo supruzi – i o izgledima da će morati da proda porodičnu kuću kako bi pokrio dugove. Iako ranije nije imao istoriju mentalnih bolesti, Bismi je dijagnostikovan bipolarni poremećaj. No, ta mu dijagnoza nikada nije zvučala ispravno: znaci tog stanja obično se pojavljuju mnogo ranije u životu.

Eskalacija nakon ažuriranja GPT-4 u aprilu 2025.

Iskustva Milara, Bisme i mnogih drugih eskalirala su nakon što je OpenAI objavio ažuriranje za GPT-4 (GPT-4) u aprilu 2025. godine. OpenAI je povukao ažuriranje u roku od nekoliko nedelja, priznavši da je nova verzija bila previše podilazeća – odnosno da je preterano laskala korisnicima. Iz Open ej-aja su za AFP rekli da je "sigurnost ključni prioritet" i da su se savetovali sa više od 170 stručnjaka za mentalno zdravlje.

Ukazali su na interne podatke koji su pokazali da je izdavanje GPT-5 (GPT-5) u avgustu smanjilo stopu odgovora četbota koji nisu ispunjavali "željeno ponašanje" za mentalno zdravlje za 65 do 80 odsto. Međutim, nisu svi korisnici bili zadovoljni četbotom koji manje laska. Milar je, u jeku svog "tonjenja", pronašao način da svoju verziju vrati na GPT-4. Svi "tonući" sa kojima je AFP razgovarao rekli su da su pozitivne povratne informacije od četbota osećali slično kao navalu dopamina od neke vrste droge.

Zbog toga je Lusi Osler, predavačica filozofije na Univerzitetu u Ekseteru (Exeter), upozorila da bi AI kompanije mogle doći u iskušenje da pojačaju laskanje svojih botova.

"Oni su u prilično dubokim finansijskim problemima i očajnički traže načine da im proizvodi postanu održivi, a njihove će odluke voditi upravo angažman korisnika", rekla je za AFP.

(Ubrzanje.rs/Slobodna Dalmacija)