Sve što treba da znate o bitkoinu: Odgovori stručnjaka na deset pitanja o "lakoj zaradi"

U intervjuu za Ubrzanje.rs stručnjak za kriptovalute Igor Mirković objašnjava nove pojmove i navodi razloge za štednju u bitkoinu

• Kriptovaluta se ne koristi samo za štednju, moguće je njome izvršiti i kupovinu

• U Srbiji postoji zakon koji reguliše pitanja digitalne imovine i oko 300.000 ljudi koji su imali kontakt s kriptom

• Transakcije se izvršavaju bez "uplitanja regulative", bitno je da postoji određeni iznos i račun na koji se taj iznos šalje

Šta je bitkoin? Nastao je 2009. godine. Ima tvorca, o kom se u kripto svetu govori kao o urbanoj legendi. Zna mu se pseudonim Satoši Nakamoto, ne i identitet. Ali se o njegovoj zaostavštini zna mnogo, a javni interes za tu temu sve je veći.

Bitkoin je prva kriptovaluta, najveća i najpopularnija, kaže sagovornik Ubrzanja, stručnjak za kriptovalute Igor Mirković. Upravo na primeru bitkoina objašnjavao nam je kako digitalna imovina funkcioniše: kako se ulaže, kako se koristi, šta je razlikuje od novca i zbog čega je on favorizuje. Odgovarajući na sledećih deset pitanja uvodi čitaoce u njemu dobro poznat kripto svet.

• Šta je kriptovaluta?

Kriptovaluta je digitalna imovina. Iako nije fizički opipljiva ima sve karakteristike novca. Zašto je bolja od novca za platne promete? Zašto je bolji čuvar vrednosti, zašto je uopšte nastala? Zbog toga što novac kakav poznajemo danas i razni čuvari vrednosti kao što su zlato, nekretnine ili investicije u akcije imaju ozbiljne mane. Te mane su ljudi odlučili da eliminišu koliko je to moguće, a sve vrline su zadržali.

• Kako se razlikuje od novca?

Prvo svojstvo kriptovalute je decentralizovanost. Nema centralne banke koja određuje pravila. Nisu pravila loša, ali neke posledice jesu. Kada se desi ogromno štampanje novca za rezultat imamo inflaciju, rast cena i društveno nezadovoljstvo. A ovde svi učesnici imaju podjednaka prava: bitkoin može da poseduje ko god poželi i niko ne može to da mu zabrani. Moguće je poslati ga bilo kome na svetu bez ikakve regulatorne primene. Niko neće pitati da li je novac uplaćen za kafu ili mito. Bitkoin transakcije potvrđuju i proveravaju bitkoin rudari. Rade to na vrlo prost način. Da li ti imaš ta sredstva na računu i da li postoji taj račun na koji ti ta sredstva šalješ? Ako se to ispunjava, mogće je realizovati transakciju. To je dobro zato što otvara sve horizonte. Rusi imaju sankcije u Evropi, dođu u neku zemlju gde ne mogu da prenesu novac sa sobom, pa umesto toga prenesu kriptovalute i tako dolaze do sredstava. To je pitanje egzistencijalnih potreba.

Sledeće bitno svojstvo je to što je kriptovaluta u potpunosti digitalna zamena za novac. To je bitno jer se lakše prenosi i čuva i ne može da se falsifikuje lako. Zlato je vrlo skupo za čuvanje, a nemoguće za transport. Kod novca može da bude poteškoća u dospeću, pogotovu ako su to neki interkontinentalni transferi. Bitkoin je bitkoin svuda u svetu, nema drugačijih kurseva, a kako nema fizički oblik, time je i sigurniji - od krađe ili iznude. Zatim, ima ograničenu ponudu. Na samom početku određeno je da postoji 21 milion bitkoina, a nečemu što je ograničeno vremenom i povećanom potražnjom raste i vrednost, isto kao zlatu, uglju, nafti, svemu čega nema mnogo.

Nisam utopista, ali bitkoin ljudi mnogo vole, jer izgleda kao savršen sistem, gde svi učesnici daju najbolje od sebe, po nekim pravilima, najboljim po sve, da bi se neki sistem održao. Tako da nema zloupotrebe, nema malverzacije, muljanja da bi nešto opstalo. Nego ako smo svi dobri, svima će biti dobro.

• Šta je rudarenje?

Kako bi ljudi bili motivisani da učestvuju u tom bitkoin sistemu, neko mora da ih nagradi. To nagrađivanje je zapravo proces rudarenja kriptovaluta. Tokom procesa rudarenja, za tu utrošenu energiju koju računari daju mreži, oni dobijaju neke nagrade. Te nagrade su u bitkoinima. Dok računar rešava zadatke i raspoređuje transakcije, na svakih deset, 15 minuta pada nagrada i pada nekom rudaru. Zbog toga rudari zarađuju od toga. Mnogi smatraju da je to biznis budućnosti. U njega su već ušle institucije. To nije posao za pojedinca. Nema smisla naprosto. Mogu da kupim neku mašinu koja će da rudari, da je uključim kod kuće i da mi mesečno potroši 10.000 dinara struje, a da izrudarim nula zarez nula, nula nešto biktoina u protivvrednosti od 2.000 dinara. Rudare ogromna postrojenja, hangari, farme rudara, naftne industrije, ko god raspolaže ogromnom energijom traži način da uđe u rudarenje bitkoina.

• Koliko jedan bitkoin košta?

Cena mu je trenutno oko 67.000 dolara, odnosno oko 7,2 miliona dinara.

• Kako bitkoin može da se kupi?

Kupovina je prosta. Moguće je kupiti bitokina za 10.000 dinara. Nećemo dobiti jedan ceo, ali ćemo dobiti neki deo bitkoina. I taj bitkoin se nalazi na kripto novčaniku. Ako bitkoin sutra skoči 10 odsto i naša investicija će skočiti 10 odsto i neće vredeti 10.000 nego 11.000. Kupovina se bukvalno radi transferom sa tekućeg računa na račun menjačnice. Menjačnica u tom trenutku šalje kriptovalute na adresu korisnika. Potrebno je samo skinuti aplikaciju kripto novčanika, nalog se lako otvara.

• Kome i kako bitkoin može da se proda?

Prodaja takođe ide preko menjačnice. Kome mi posle dajemo te bitkoine? Berzi. Tržište je toliko likvidno da mogu da se prodaju milioni i milioni bitkoina svake sekunde. Uvek postoji neki kupac. Berza spaja kupce i prodavce, a menjačnica je lokalni posrednik koji omogućava kupovinu i prodaju za dinare. Broj menjačnica i berzi nije ograničen. Kod nas u Srbiji je mala konkurencija, pogotovo što u Srbiji postoji Zakon o digitalnoj imovini, što je najinovativnija stvar koju je Srbija uradila unazad ne znam koliko godina. Mora da se plaća porez, mora da se prolazi zakonska regulativa, kontrole i ostalo, što ne odgovara preduzetnicima. Biznis je preregulisan, a dosta je nov i mora da se ima stručno znanje da bi se vodio. To je s druge strane vrlo dobro, jer pruža bezbednost korisnicima.

• Šta se može kupiti kriptovalutom?

Kriptovaluta se može koristiti za plaćanje. Ako se neko bavi prodajom, može prihvatiti kriptovalutu za plaćanje, što se sve češće i dešava. Trenutno se to svelo na biznis plaćanja, tzv. B2B. To zakonski može i da se fakturiše. Može da se napiše da su usluga, softver, edukacija ili biznis sa posuđem npr. plaćeni u bitkoinu i da je to bilo "toliko i toliko bitkoina po tom i tom iznosu tog dana". Pretpostavljam da će za nekoliko godina biti moguće da kriptovaluta učestvuje u svakodnevnoj kupovini i prodaji. Ona je već sada zakonom određena, ali nije idealno složena, zato što zakon propisuje da svako ko plaća kriptovalutom mora da prođe neku verifikaciju, a to bi značilo da za kupovinu kozmetike moramo da dokazujemo ko smo, što bi napravilo redove, ne bi bilo brzo ni praktično. Zbog toga to niko ne koristi. Ako pogledamo komšije, Hrvatsku npr, kod njih važi pravilo da do nekog iznosa koji nije mali - nego na primer par hiljada evra - nije potrebna ta verifikacija lica. Kada bi to kod nas stavili omogućili bi istu funkcionalnost, da radi neometano, isto kao plaćanje karticom ili aplikacijom na telefonu.

• Ima li Srbija vlasnike celih bitkoina?

Imamo i veliki ih je broj. Ovo tržište je ogromno. Srbija je zemlja u kojoj sve ovo traje već dugo. Mnogi ljudi su investirali u dalekoj prošlosti i kupili bitkoin po vrlo niskim cenama, srećnici, a ono što je još interesantnije je to da sve više pravnih lica, velikih firmi i neki jaki pojedinci kupuju bitkoin i nije redak slučaj da neko skuplja do jednog celog bitkoina. Retko kad se kupuje u komadu jer je to veliki novac, ali ljudi kupuju konstantno. Iz više pokušaja i kad kupe jednom, ne staju. U Srbiji ima oko 300.000 ljudi koji su imali kontakt s kriptom.

• Kakva je pozicija kriptovalute u Srbiji?

U Srbiji je vrlo popularno ovo tržište, daleko više nego tržište nekretnina, čak mislim i od zlata, jer je dostupno. Imamo izuzetne programere koji su sarađivali na raznim kripto projektima sveta i zbog toga mislim da nam je to jedan veliki plus. Donose tu industriju i kod nas. Ljudi kupuju druge kriptovalute (umesto bitkoina), jer su mnogo manje i onda se smatra da će njihova cena rasti više kad cena bitkoina bude rasla. Zbog toga se ljudi okreću i drugim kriptovalutama, ali se uvek nekako vrate bitkoinu kao najbezbednijoj i najdugotrajnijoj valuti.

• Zbog čega neko treba da kupi bitkoin?

Zbog čuvanja i uštede. Iz meseca u mesec vrednost plate opada, godinu dana kasnije ona vredi 15 odsto manje. Najlošije rešenje je čuvati novac u dinarima. Sa duge strane zlato donosi vrlo male prihode na godišnjem nivou, svega par odsto, a sa druge strane imamo bitkoin koji donosi 100 odsto godišnje. Zato ljudi dugoročno investiraju u bitkoin kako bi sauvali to što imaju. Drugi razlog je da bi iskoristili neku od ovih funkcija: decentralizovanost, transakcije, raspoloživost 24/7 bilo gde u svetu... Mogu sad da pustim bitkoin u Nemačku i roku od pet minuta stiže na račun tog kog sam hteo. Sve transparentno. Onda imamo i firme koje posluju s nekim egzotičnim državama, sa državama pod sankcijama, sa programerskim kućama, kripto kompanijama... Naprosto im kripto tu koristi više nego dinari i više nego evri.

(Ubrzanje.rs)