Nakon Maska - Google: Gigant kuje planove da postavi centre podataka u svemir
Sumirano
- Google planira da postavi AI centre podataka u svemir do 2027. godine
- Konstelacije od 80 satelita na solarni pogon biće raspoređene u orbiti
- Operativni troškovi mogli bi biti uporedivi sa onima na Zemlji do sredine 2030-ih
Gugl (Google) kuje planove da postavi centre podataka za veštačku inteligenciju u svemir, pri čemu će prva probna oprema biti poslata u orbitu početkom 2027.
Preporučujemo
Ko je čovek koji ima moć da zaustavi veštačku inteligenciju? SAD mu dala odrešene ruke da sačuva čovečanstvo
Tehnologija vraća vid, naučnici rezultate nazvali zapanjujućim: 2 koraka do "oživljavanja" čula
Njegovi naučnici i inženjeri veruju da bi gusto zbijene konstelacije od oko 80 satelita na solarni pogon mogle biti raspoređene u orbiti na oko 400 milja (oko 640 km) iznad Zemljine površine, opremljene moćnim procesorima potrebnim da se zadovolji rastuća potražnja za AI.
Cene svemirskih lansiranja padaju tako brzo da bi do sredine 2030-ih operativni troškovi centra podataka u svemiru mogli biti uporedivi sa onima na Zemlji, navodi se u Guglovom istraživanju objavljenom u utorak.
Korišćenje satelita takođe bi moglo da smanji uticaj na kopnene i vodene resurse potrebne za hlađenje postojećih centara podataka.
Kada se nađu u orbiti, centri podataka bi se napajali solarnim panelima koji mogu biti i do osam puta produktivniji od onih na Zemlji. Međutim, lansiranje jedne rakete u svemir emituje stotine tona CO2.
Primedbe bi mogli da iznesu astronomi zabrinuti da je rastući broj satelita u niskoj orbiti "kao bube na šoferšajbni" kada pokušavaju da posmatraju univerzum.
Orbitalni centri podataka predviđeni u okviru Projekta "Suncatcher" (Hvatač sunca) slali bi svoje rezultate nazad putem optičkih veza, koje obično koriste svetlosne ili laserske zrake za prenos informacija.
Predviđa se da će velike tehnološke kompanije koje teže brzom napretku u oblasti AI potrošiti 3 biliona dolara (2,3 biliona funti) na centre podataka na Zemlji, od Indije do Teksasa i od Linkolnšira do Brazila. Ova potrošnja je podstakla rastuću zabrinutost zbog uticaja na emisije ugljenika ukoliko se ne pronađe čista energija za napajanje tih lokacija.
"U budućnosti bi svemir mogao biti najbolje mesto za skaliranje (proširenje) računara za AI", saopštio je Gugl.
"Polazeći od toga, naš novi ambiciozni istraživački projekat Suncatcher zamišlja kompaktne konstelacije satelita na solarni pogon, koji nose Gugl TPU-ove i povezani su optičkim vezama u slobodnom prostoru. Ovaj pristup bi imao ogroman potencijal za skaliranje, a takođe minimizira uticaj na zemaljske resurse."
TPU-ovi su procesori optimizovani za obuku i svakodnevnu upotrebu modela veštačke inteligencije. Optičke veze u slobodnom prostoru obezbeđuju bežični prenos.
Ilon Mask, koji vodi satelitskog internet provajdera Starlink i raketni program SpaceX, rekao je prošle nedelje da će njegove kompanije početi sa aktivnostima na stvaranju centara podataka u svemiru.
Nvidia čipovi za AI takođe će biti lansirani u svemir kasnije ovog meseca u partnerstvu sa startap kompanijom Starcloud.
"U svemiru dobijate skoro neograničenu, jeftinu obnovljivu energiju", rekao je Filip Džonston, suosnivač tog startapa. "Jedini trošak po životnu sredinu biće prilikom lansiranja, a zatim će ušteda ugljen-dioksida tokom životnog veka centra podataka biti 10 puta veća u poređenju sa napajanjem centra podataka na Zemlji."
Gugl planira da lansira dva prototipa satelita do početka 2027. godine i saopštio je da su rezultati njihovog istraživanja "prva prekretnica ka skalabilnoj veštačkoj inteligenciji zasnovanoj u svemiru".
Ali, uputili su i reči opreza: "Ostaju značajni inženjerski izazovi, kao što su upravljanje toplotom, zemaljske komunikacije visokog protoka i pouzdanost sistema u orbiti."
(Ubrzanje.rs/Guardian)