Roboti ušli u najnepopularnije fabrike: Ovaj posao mnogi ne žele da rade, a sad moraju da obuče mašinu

Prašina u ovom užurbanom pogonu za reciklažu je sveprisutna, a neprestana buka rezervoara i pokretnih traka čini ovo okruženje izazovnim za rad. Objekat u Rejnemu, u istočnom Londonu, u vlasništvu je Šarp grupe, porodične firme za iznajmljivanje kontejnera i upravljanje otpadom.

Duž pokretnih traka prolazi sve što možete zamisliti, od cipela do starih VHS kaseta i betonskih blokova. Tim koji ovde radi preradi do 280.000 tona mešovitog reciklažnog materijala svake godine, sa 24 radnika angažovana preko agencije na brzim pokretnim trakama.

Ovo je opasna industrija. Iako je Šarp grupa ponosna na svoje rezultate u oblasti bezbednosti, povrede na radu i narušeno zdravlje u ovom sektoru su za 45% učestaliji nego u drugim industrijama. Takođe, stopa smrtnih slučajeva je znatno veća od nacionalnog proseka.

Ovi faktori, uz neprijatnu prirodu posla, znače da je teško zadržati radnike. Godišnja fluktuacija osoblja iznosi 40%.

"Traka se stalno kreće, neprestano sortirate. Kroz moje ruke prođe mnogo radnika jer oni jednostavno nisu dorasli tom zadatku", kaže nadzornik linije Ken Dordoj.

Firma rotira radnike na različitim materijalima svakih 20 minuta, a primetio sam da se traka povremeno zaustavlja radi predaha.

Potencijalni odgovor na tu visoku stopu promene osoblja bio je na liniji tokom moje posete. Robot, poznat kao Alfa (Automatski humanoidni asistent za obradu otpada), obučavan je da vrši selekciju smeća.

Napravljen od strane kompanije Rilmen robotiks (RealMan Robotics) u Kini, njega za stvarne operacije reciklaže prilagođava britanska firma Tekntreš robotiks. Automatski roboti nisu novost u ovom sektoru, ali je upotreba humanoida neuobičajena.

Osnivač i generalni direktor Tekntreša Al Kosta tvrdi da kopiranje ljudskih pokreta omogućava njegovom robotu da se uklopi u postojeće pogone bez redizajniranja mašinerije.

Alfa još uvek nije postigao punu brzinu; umesto toga, on je na programu obuke i biva vođen kroz pokrete ruku. Pored njega, radnik u pogonu nosi slušalice za virtuelnu realnost (VR) kako bi snimio sopstvene napore i demonstrirao kako izgleda uspešno biranje i sortiranje.

Alfa uči od radnika

Proces učenja je dvostruk. Prvi deo je identifikacija onoga što je na traci, a drugi deo je samo podizanje predmeta. Kosta kaže da upravo tako izgleda rana faza obuke.

"Tržište misli da su ovi roboti gotov proizvod, da je dovoljno samo da ih uključite u struju i da će besprekorno raditi. Ali njima su potrebni opsežni podaci da bi bili efektivno korisni", rekao je on.

Pokazao mi je kako sistem pod nazivom Hololab dostavlja podatke sa više kamera kako bi obučio Alfu. Oni ga upozoravaju na ono što dolazi, vode njegove ruke i prijavljuju greške ako nepokupljeni predmeti ostanu na traci. Prolazak hiljada predmeta svakodnevno isporučuje milione tačaka podataka.

Obuka bi mogla potrajati, ali ako uspe, mogla bi znatno olakšati život firmi.

"Privlačnost humanoida je u tome što ga možete postaviti ovde i on tu ostaje. On će sortirati ceo dan, 24 sata dnevno, sedam dana u nedelji. Neće tražiti odmor niti ići na bolovanje", kaže Čelsi Šarp, finansijska direktorka pogona i unuka osnivača kompanije Toma Šarpa.

Alternativa ovome je izgradnja novih namenskih pogona ili opremanje postojećih objekata novom opremom kompanija kao što je AMP sa sedištem u Koloradu. Ova firma upravlja sa tri sopstvena pogona i isporučila je svoju opremu desetinama drugih objekata širom sveta, uključujući Evropu i Ujedinjeno Kraljevstvo.

Generalni direktor Tim Stjuart objašnjava da AMP koristi vazdušne mlaznice za usmeravanje predmeta u otvore. Veštačka inteligencija je deo procesa jer stalno unapređuje način na koji sistem identifikuje i sortira materijale.

"Naši roboti su mnogo efikasniji od ljudi, verovatno osam ili deset puta brži. Tehnologija veštačke inteligencije i mlaznice su zaista povećale kapacitet, efikasnost i preciznost onoga što možemo da uradimo", izjavio je on.

Kalifornijsku konkurentsku firmu Glejšer suosnovala je Rebeka Hu-Trams. Sistem njene kompanije koristi montirane robotske ruke i veštačku inteligenciju za sortiranje smeća. Ona ističe da je ogromna varijabilnost otpada veliki izazov za opremu za sortiranje.

Ponekad će limenka piva prskati tečnost na sve strane, ugrožavajući mašineriju, a njeni klijenti su takođe viđali "neverovatne stvari poput ručnih bombi i vatrenog oružja kako prolaze kroz njihov objekat".

"Kako naši modeli uče iz više od milijardu predmeta, veštačka inteligencija postaje sve bolja i bolja", kaže Hu-Trams, "i uvek smo dizajnirali našu tehnologiju tako da radi ne samo za velike gradske pogone, već i za poluseoske objekte koji rade sa mnogo manjim budžetima."

Uprkos različitim pristupima, sve tri kompanije se slažu da model zasnovan na intenzivnom ljudskom radu više nije održiv. Širom industrije, akademici koji proučavaju preradu otpada kažu da je prelazak na automatizaciju ne samo neizbežan, već i neophodan.

Kako to kaže profesorka Marijan Čertou sa Univerziteta Jejl: "Robotika u spoju sa vizuelnim sistemima vođenim veštačkom inteligencijom nudi najveći potencijal za poboljšanje povraćaja materijala, iskustva radnika i ekonomske konkurentnosti u sektoru reciklaže."

Nazad u istočnom Londonu, iskustvo radnika je "neprivlačno", priznaje Čelsi Šarp.

"Ovo je zaista prljavo mesto za rad. Možete videti prašinu, možete čuti buku. Nije baš prijatno."

Robotima takvi uslovi ne smetaju, ali šta će biti sa ljudskim radnicima kako se tehnologija bude širila?

Šarpova tvrdi da će postojati dalje mogućnosti za rad: "Plan je da se ti radnici dodatno obuče. Oni će održavati i nadgledati robote. To sklanja te iste ljude od opasnosti, uključujući neprijatno okruženje, podizanje teškog tereta i buku."

(Ubrzanje.rs/BBC)