Može li Indija da postane važan igrač u industriji računarskih čipova?

Pouzdano snabdevanje računarskim čipovima od suštinskog je značaja za Arnoba Roja, suosnivača kompanije Tejas Networks.

Preporučujemo

Njegova kompanija, sa sedištem u Bangaloru u Indiji, isporučuje opremu koja stoji iza mreža mobilne telefonije i širokopojasnih internet veza.

"U suštini, mi obezbeđujemo elektroniku koja prenosi saobraćaj kroz telekomunikacione mreže", kaže on.

Za to su potrebni posebni čipovi, projektovani za zadatke u telekomunikacijama.

"Telekomunikacioni čipovi se suštinski razlikuju od potrošačkih ili čipova za pametne telefone. Oni obrađuju ogromne količine podataka koje istovremeno dolaze od stotina hiljada korisnika.

Ove mreže ne smeju da padnu. Pouzdanost, redundansa i bezbedan rad u slučaju otkaza su ključni, arhitektura čipa mora to da podrži", kaže Roj.

Tejas veliki deo tih čipova projektuje u Indiji, zemlji poznatoj po svojoj stručnosti u dizajnu računarskih čipova (poznatih i kao poluprovodnici).

Procenjuje se da se oko 20% svetskih inženjera za poluprovodnike nalazi u Indiji.

"Gotovo svaka velika globalna kompanija za proizvodnju čipova ima svoj najveći ili drugi po veličini dizajnerski centar u Indiji, gde se radi na najsavremenijim proizvodima", kaže Amiteš Kumar Sinha, zajednički sekretar indijskog Ministarstva za elektroniku i informacione tehnologije.

Ono što Indiji nedostaje jesu kompanije koje proizvode poluprovodnike.

Zbog toga indijske firme poput Tejas Networks projektuju čipove u Indiji, ali ih zatim proizvode u inostranstvu.

Slabost tog sistema postala je očigledna tokom pandemije kovida, kada je snabdevanje čipovima presušilo, a kompanije iz raznih industrija morale su da smanje proizvodnju.

"Pandemija je jasno pokazala da je proizvodnja poluprovodnika previše koncentrisana na globalnom nivou i da takva koncentracija nosi ozbiljan rizik", kaže Roj.

To je podstaklo Indiju da razvije sopstvenu industriju poluprovodnika.

"Kovid nam je pokazao koliko globalni lanci snabdevanja mogu biti krhki. Ako se jedan deo sveta zatvori, proizvodnja elektronike svuda biva poremećena", kaže Sinha.

"Zato Indija razvija sopstveni ekosistem poluprovodnika kako bi smanjila rizik i povećala otpornost", dodaje on.

On predvodi napore vlade na razvoju industrije poluprovodnika, što podrazumeva identifikovanje delova proizvodnog procesa u kojima Indija može biti konkurentna.

Tri faze

Postoji nekoliko faza u izradi računarskog čipa. Prva je dizajn, u kojoj je Indija već snažna.

Druga faza je proizvodnja silicijumskih ploča (wafer fabrication), gde se na tanke listove silicijuma pomoću izuzetno skupih mašina u ogromnim fabrikama, poznatim kao poluprovodničke „fabrike“ (fabs), ucrtavaju elektronska kola.

Taj deo procesa, naročito za najsloženije čipove, dominantno drže kompanije sa Tajvana, dok Kina pokušava da ih sustigne.

U trećoj fazi velike silicijumske ploče se seku na pojedinačne čipove, koji se zatim pakuju u zaštitna kućišta, povezuju sa kontaktima i testiraju.

Ta treća faza, poznata kao Outsourced Semiconductor Assembly and Test (OSAT), deo je proizvodnog procesa na koji se Indija fokusira.

"Sklapanje, testiranje i pakovanje lakši su za pokretanje nego fabrike čipova, i tu se Indija prvo uključuje", kaže Ašok Čandak, predsednik Indijskog udruženja za elektroniku i poluprovodnike (IESA).

On navodi da će nekoliko takvih postrojenja ove godine ući u "masovnu proizvodnju".

Osnovana 2023. godine, kompanija Kaynes Semicon prva je koja je, uz podršku indijske vlade, pokrenula poluprovodnički pogon.

Kaynes Semicon je uložio 260 miliona dolara u fabriku za sklapanje i testiranje računarskih čipova u severozapadnoj saveznoj državi Gudžarat. Proizvodnja je započela u novembru prošle godine.

"Pakovanje nije samo stavljanje čipa u kutiju. To je proizvodni proces koji se sastoji od 10 do 12 koraka", kaže Ragu Paniker, izvršni direktor kompanije Kaynes Semicon.

"Zato su pakovanje i testiranje podjednako kritični kao i sama izrada čipa — bez ove faze, silicijumska ploča je industriji beskorisna."

Njihovo postrojenje neće proizvoditi najsavremenije čipove kakvi se nalaze u najnovijim mobilnim telefonima ili koriste za treniranje veštačke inteligencije.

"Indiji prvog dana nisu potrebni najsloženiji čipovi za data-centre ili AI. To nije mesto gde je naša potražnja, niti gde su danas naše snage", kaže Paniker.

Umesto toga, proizvodiće se čipovi kakvi se koriste u automobilima, telekomunikacijama i odbrambenoj industriji.

"To nisu glamurozni čipovi, ali su ekonomski i strateški daleko važniji za Indiju. Industrija se gradi tako što se prvo služi sopstveno tržište. Složenost može doći kasnije. Obim mora doći prvi", dodaje on.

Za Kaynes Semicon ovo je bio strm proces učenja.

"Nikada ranije nismo gradili poluprovodničku čistu sobu u Indiji. Nikada ranije nismo instalirali ovu opremu. Nikada ranije nismo obučavali ljude za ovo", kaže Paniker.

"Poluprovodnici zahtevaju nivo discipline, dokumentacije i kontrole procesa koji se uveliko razlikuje od tradicionalne proizvodnje. Ta kulturna promena jednako je važna kao i tehnička."

Obuka zaposlenih predstavlja ogroman izazov.

"Obuka zahteva vreme. Ne možete pet godina iskustva sabiti u šest meseci. To je najveće usko grlo", kaže Paniker.

Nazad u Bangaloru, u kompaniji Tejas Networks, Arnob Roj se raduje kupovini veće količine tehnologije domaćeg porekla.

"Tokom naredne decenije očekujemo da se u Indiji razvije značajna baza za proizvodnju poluprovodnika i to će direktno pomoći kompanijama poput naše."

To je početak dugog puta, kaže on.

"Vidim da će indijske kompanije na kraju projektovati i proizvoditi kompletne telekomunikacione čipsete, ali biće potrebno strpljivo ulaganje kapitala i vreme.

"Proizvodi duboke tehnologije (deep tech) sazrevaju sporije, a Indija tek sada počinje da podržava takav vid investicija."

(Ubrzanje.rs/BBC)