Novi data centar emituje gasove kao milion vozila: Kako je AI trka učinila da gigant prekrši "zelena" obećanja

Novi data centar u Teksasu, u koji je investirao i Gugl (Google), delimično će se napajati gasnom elektranom koja proizvodi ogromnu emisije gasova sa efektom staklene bašte. Dok tehnološki gigant javno zagovara obnovljive izvore energije, piše Vajerd, trka u razvoju veštačke inteligencije primorava ga na povratak fosilnim gorivima, što izaziva zabrinutost ekoloških stručnjaka i političara.

Data centar nazvan "Gudnajt", koji se gradi u okrugu Armstrong u Teksasu, uz ulaganja kompanije Gugl, koristiće privatno postrojenje na prirodni gas koje će godišnje emitovati količinu gasova jednaku dodavanju više od 970.000 automobila na puteve. Prema zahtevu za dozvolu za zagađenje vazduha, postrojenje snage 933 megavata emitovaće više od 4,5 miliona tona gasova sa efektom staklene bašte svake godine, što je više od deset puta u odnosu na emisije prosečne gasne elektrane i čak više od prosečne termoelektrane na ugalj.

Partner u projektu je kompanija Kruso Enerdži, specijalizovana za infrastrukturu za veštačku inteligenciju, koja je izgradnju započela u maju, dok Gugl ulaže 40 milijardi dolara u AI projekte u Teksasu.

Majkl Tomas, osnivač kompanije Klinvju, ističe da se Gugl često hvali obnovljivim izvorima, ali novi kampus pokazuje da čak i velike tehnološke kompanije, suočene sa brzim rastom potrošnje energije za veštačku inteligenciju, pribegavaju fosilnim gorivima. Dugotrajna čekanja za priključenje na elektroenergetsku mrežu i rastući računi za struju primoravaju data centre na sopstvene izvore energije, a prirodni gas sada postaje ključni element američke infrastrukture za veštačku inteligenciju. Trenutno se priprema gotovo 100 gigavata energije iz gasnih elektrana namenjenih isključivo data centrima.

Portparol Gugla potvrdio je partnerstvo u projektu, ali je naglasio da kompanija još nema sklopljen ugovor za preuzimanje energije iz gasne elektrane. Prve četiri zgrade kampusa biće povezane na javnu mrežu, dok će peta i šesta koristiti direktno energiju iz gasnog postrojenja. Iako Gugl ističe korišćenje 265 megavata energije vetra, kombinacija sa gasom pokazuje pragmatičan zaokret u strategiji, dok su emisije gasova sa efektom staklene bašte kompanije porasle za gotovo 50 odsto od 2019. godine, pre svega zbog energetske potrošnje u data centrima.

Trend nije ograničen samo na Gugl. Druge velike tehnološke kompanije, poput Majkrosofta (Microsoft) i Mete, takođe se okreću prirodnom gasu kako bi zadovoljile hitnu potrebu za energijom, često pokušavajući da nadoknade emisije ulaganjem u solarne projekte na drugim lokacijama. Prema istraživanju organizacije Global Enerdži Monitor, u Sjedinjenim Državama je u razvoju najmanje 15 projekata većih od kampusa Gudnajt.

Neki od njih imaju zapanjujuće procenjene emisije: projekat Jupiter kompanija OpenAI i Orakl u Novom Meksiku mogao bi da emituje 14 miliona tona gasova sa efektom staklene bašte godišnje, više od tri puta u odnosu na Guglov projekat. Kali Kavnes iz kompanije Kruso brani strategiju tvrdeći da je gas "ključni most" dok se razvijaju baterije, solarna i vetroenergija i modularni nuklearni reaktori, jer "rast mreže ne može da prati potražnju veštačke inteligencije".

Političari traže odgovore

Usred energetske krize izazvane veštačkom inteligencijom, raste i politički pritisak. Tri demokratska senatora poslala su pisma kompanijama poput xAI, OpenAI i Mete, tražeći objašnjenje zašto se odlučuju za prirodni gas umesto obnovljivih izvora. Pisma, koja su potpisali Šeldon Vajt haus, Kris van Holen i Martin Hajnrih, ukazuju na zabrinutost zbog uticaja velikih data centara na životnu sredinu i klimatske ciljeve.

Klimatski ciljevi postaju "ambiciozan san"

Senatori su podsetili tehnološke direktore na globalni cilj ograničavanja rasta temperature na 1,5 stepeni Celzijusa, što zahteva značajno smanjenje emisija. Gugl, koji je ranije obećao da će do 2030. poslovati isključivo na energiji bez ugljenika, u svom izveštaju o održivosti za 2025. godinu ciljeve opisuje kao "ambiciozne" i "munšot", uz napomenu o neizvesnostima koje donosi ubrzani rast veštačke inteligencije. Kombinacija investicija u fosilnu infrastrukturu i promene strategije pokazuje da pragmatizam u trci za veštačkom inteligencijom nadvladava dugogodišnja ekološka obećanja.

(Ubrzanje.rs/Poslovni.hr)