Tehnološki gigant povezan s Pentagonom objavio manifest: Ove reči su uzbunile i SAD i Evropu

Staviti Donalda Trampa ili nekog od njegovih saradnika u isti koš sa fašističkim vođama postao je maltene svakodnevni politički folklor u SAD, u svetu još više. Za to je možda zaslužna retorika, za koju se čini da koja veliča nadmoć i prezir prema "slabima", kao i stavljanje američkih interesa na prvom mesto.

Preporučujemo

Slične optužbe, međutim, sada su zapljusnule ne jednog čoveka, nego veliku korporaciju, i to ne bilo koju, već strukturno važnu, "nervni sistem" američkog aparata sile.

"Palantir", tehnološki gigant poznat po saradnji sa vojnim i obaveštajnim službama koje snabdeva "špijunskim" softverom, objavio je nedavno na Iksu svojevrsni politički manifest od dvadeset i dve tačke, zapravo sažetak knjige svog izvršnog direktora Aleksa Karpa pod naslovom "Tehnološka republika".

"Ako američki marinac zatraži bolju pušku, trebalo bi da je napravimo; isto važi i za softver", glasi ključna teza manifesta, koji zagovara stavljanje tehnološke elite u službu državne i vojne sile, uz prezir prema "dekadenciji" onih koji prave aplikacije umesto oružje.

Dokument je u delu zapadne javnosti, i u Americi i Evropi, dočekan "na nož". Kritičari nisu birali reči, uključujući optužbe za "tehnofašizam" i kvalifikacije poput "trabunjanja super-zločinca iz stripova" i "parodije filma Robokap".

Jesu li te optužbe preterane? Barem delimično, piše RTS. Ali paralele nisu bez osnova, pošto se iza teških reči krije nešto važnije: stvarna i ubrzana tendencija ka militarizaciji IT industrije koja je decenijama gradila imidž slobodoumnog, progresivnog sveta.

Šta još piše u manifestu "Palantira"

Karpov manifest nije uobičajena korporativna poruka, kao što, uzgred budi rečeno, ni sam Karp nije običan tehno-milijarder, već doktor neoklasične društvene teorije sa Univerziteta Gete u Frankfurtu.

Na prvom mestu, kompanija smatra obavezu prema vojsci i odbrani važnijom od zahteva tržišta.

"Silicijumska dolina ima moralni dug prema zemlji koja je omogućila njen uspon. Inženjerska elita Silicijumske doline ima jasnu obavezu da učestvuje u odbrani nacije", glasi tačka broj 1.

Karp okrivljuje svoje kolege ne zbog militarizma, nego zbog nedovoljnog militarizma.

"Moramo se pobuniti protiv tiranije aplikacija", piše Karp, aludirajući na generaciju inženjera koja je umesto za odbranu radila na aplikacijama za dostavu i deljenje fotografija.

Među dvadeset dve tačke je i direktan poziv na prekid posleratnog "kastriranja" Nemačke i Japana čiji je pacifizam, smatra Karp, "teatralan" i opasan po ravnotežu moći.

Ali Karp ide još dalje. Njegova vizija tiče se same arhitekture globalne moći.

"Atomsko doba se završava. Jedno doba odvraćanja, atomsko doba, završava se, a nova era odvraćanja izgrađenog na veštačkoj inteligenciji treba da počne."

I dok se u tehnološkom sektoru još uvek vode debate o etici upotrebe AI kao oružja, manifest ih unapred odbacuje: protivnici Zapada "neće čekati da bi se upustili u teatralne rasprave o opravdanosti razvoja tehnologija sa ključnim vojnim primenama. Oni će napredovati."

Rangiranje kultura i zaštita zapadne civilizacije

A za one koji u diplomatiji i dalje vide pouzdano političko oruđe, Karp ima jasnu poruku.

"Granice meke moći, same uzvišene retorike, razotkrivene su. Sposobnost slobodnih i demokratskih društava da pobede zahteva nešto više od moralnih apela. Zahteva tvrdu moć, a tvrda moć u ovom veku biće izgrađena na softveru."

Posebno loše zvuči narativ o zaštiti zapadne civilizacije uz rangiranje kultura.

"Neke su proizvele ključne civilizacijske tekovine; druge su ostale disfunkcionalne i regresivne", piše Palantir, pozivajući na otpor "šupljem pluralizmu".

Openhajmer za veštačku inteligenciju

U delu zapadne javnosti, političari, novinari, intelektualci upozorili su da manifest otkriva opasnu ideološku agendu, koja prevazilazi poslovni interes.

On prodaje vatru i naziva to zaštitom od požara, glasila bi ukratko suština kritika upućenih "Palantiru".

Karp zapravo pokušava da postane neka vrsta savremenog Openhajmera za veštačku inteligenciju – naučnik sa svešću o istorijskim posledicama, samo u obrnutom smeru: umesto da žali zbog uloge u izgradnji oružja, on tu ulogu aktivno zagovara.

Na Zapadu ništa novo

Nije novost da vojska i IT industrija sarađuju – uostalom, internet je rođen u laboratorijama Pentagona.

Međutim, danas prisustvujemo radikalnoj inverziji procesa. Dok je nekada država razvijala tehnologiju koja bi potom bila komercijalizovana, danas privatne korporacije diktiraju napredak.

Kao i "Palantir", niz drugih kompanija iz Silicijumske doline decenijama je finansiran preko In-Q-Tel, investicionog fonda CIA osnovanog upravo da bi obezbedio protok tehnoloških inovacija ka obaveštajnim službama.

Vojno-digitalni kompleks

Skoro svaka velika američka tehnološka kompanija (OpenAI, Antropik, Gugl, xAI). danas je duboko integrisana u tamošnji "vojno-digitalni kompleks", posebno u vreme upotrebe AI u ratu. 

Zanimljiv slučaj, simbolički veoma značajan, privukao je pažnju prošle godine, kada su direktori velikih tehnoloških kompanija postali potpukovnici američke vojske.

Umesto imidža "kul momka" iz Silicijumske doline – progresivnog, otvorenog, zabrinutog za budućnost čovečanstva – raste figura tehnokrate u civilu, sada i u uniformi.

U takvim okolnostima, čak je i iranska teokratija uspela da uzdrma tradicionalni propagandni primat Vašingtona i da crtane filmove, napravljene pomoću AI, na društvenim mrežama pretvori u svetsku senzaciju.

Meka vs. tvrda moć: To je bila greška

Sve to ne bi trebalo posmatrati izolovano od šireg političkog konteksta, u kojem je upadljiv oslonac SAD na golu silu i otklon od koncepta meke moći (razvojna i humanitarna pomoć, popularna kultura, multilateralizam), koji su inače Amerikanci i osmislili.

Potpredsednik SAD Džej di Vens otvoreno je prošle godine rekao da je Amerika u prethodnim decenijama "zamenila tvrdu moć mekom" i da je to bila greška.

Budućnost koja se ne stvara u Beloj kući i Kongresu

Na kraju, verovatno je najvažnije pogledati u budućnost i napomenuti da stavovi korporacija poput "Palantira" i drugih predstavnika velikog biznisa nisu vezani za izborne cikluse i promene na čelu Bele kuće, već za dugoročne poslovne interese, pre svega u svetlu sve jače kineske i konkurencije drugih privreda u svetu.

Tako da njihove poruke treba videti kao dugoročnu i dubinsku tendenciju, u istoriji već viđenu, i zato zloslutnu – jer kada se spoje interesi krupnog kapitala i vojne mašinerije, diplomatija postaje suvišan trošak, a rat logična "investicija".

(Ubrzanje.rs/RTS)