Sa 22 osnovali startap i postali milijarderi: Sada se suočavaju sa prevarama zaposlenih i špijunima iz Koreje

Startap za treniranje veštačke inteligencije Merkor (Mercor), koji su 2023. godine osnovali preduzetnici u dvadesetim godinama, eksplodirao je do godišnjeg prihoda od milijardu dolara već u septembru. Sada se suočava sa nizom izazova, uključujući zaposlenog koji je krao novac, sigurnosne propuste i probleme u razvoju organizacione kulture.

Preporučujemo

Tokom sastanka sa svim zaposlenima ranije ove godine u AI startapu Merkor, tada 22-godišnji milijarder i izvršni direktor Brendan Fudi prikazao je slajd sa jednom rečju: prevara.

Jedan zaposleni proneverio je sredstva kompanije, rekao je Fudi na sastanku sa više od 200 zaposlenih. Osoba je u međuvremenu dobila otkaz. Takvo ponašanje neće se tolerisati, poručio je Fudi, prema rečima četvoro ljudi upoznatih sa sastankom.

Fudi nije otkrio identitet zaposlenog niti iznos ukradenog novca. No Forbs saznaje da je reč o zaposlenom zaduženom za jednog od ključnih klijenata kompanije, kompaniju Antropik (Anthropic), za koju Merkorovi saradnici izrađuju podatke za treniranje kako bi pomogli u razvoju Kloda. Više bivših zaposlenih tvrdi da je taj menadžer angažovao brata i oca kao "stručnjake", te im isplatio stotine hiljada dolara kroz takozvane bonus isplate. Prijavljen je krajem decembra nakon što je otkriveno da su izvođači primali veće isplate nego što je Antropiku bilo naplaćeno za pojedine projekte generisanja podataka, navode dva izvora. Antropik, dodaju, nije bio upoznat sa incidentom.

Merkor je na kraju uspeo da vrati sporni novac i incident nije uzrokovao finansijsku štetu klijentima, rekla je portparolka kompanije Hajdi Hagberg za Forbs. Bivši voditelj klijenta Antropik odbio je da komentariše, kao i sam Antropik.

Ekipa iz debatnog kluba

Ovo je samo jedan u nizu problema koje više od desetak bivših zaposlenih opisuje kao operativne propuste u Merkoru, brzorastućem startapu koji je okupio 50.000 visokokvalifikovanih stručnjaka – doktora nauka, pravnika, bankara, naučnika i programera – za izradu podataka za treniranje za velike AI laboratorije poput Open AI-ja. Uprkos problemima, rast je impresivan: u septembru 2025. godišnji prihod premašio je milijardu dolara, odnosno oko 83,3 miliona dolara mesečno.

Merkor su 2023. osnovala trojica prijatelja koji su se upoznali u srednjoškolskom debatnom timu, a brzo je postao simbol nove generacije AI startapa iz Silicijumske doline koje vode izuzetno mladi i bogati osnivači. Fudi, tehnički direktor Adarš Hiremat i predsednik uprave Surja Midha imali su 22 godine kada su u oktobru postali najmlađi samonikli milijarderi na svetu, nakon što su prikupili 350 miliona dolara ulaganja uz procenu vrednosti od 10 milijardi dolara.

Uz prevaru, kompanija se suočila i sa nizom sigurnosnih problema. Pet bivših zaposlenih navodi da su još od novembra 2024. postojale sumnje da su za Merkor radili operativci iz Severne Koreje koristeći ukradene identitete kako bi zaobišli provere. U nekim slučajevima, navodno su radili na projektima za američke AI laboratorije poput Antropika. Interno su ih nazivali "NK", a smatrani su među najboljima u zadacima programiranja.

Radili su i po 80 sati nedeljno i isporučivali izuzetno kvalitetan kod, rekao je jedan izvor.

Otkrivanje poslovnih tajni

Jedan od prvih sumnjivih bio je vođa projekta kojem se verovalo i koji je imao veliku odgovornost. Sumnje su potvrđene sistemima za detekciju prevara, nakon čega je otpušten.

Jedan bivši zaposleni opisao je kako je pregledao video intervjue kandidata, očekujući osobu koja radi iz kućne kancelarije. Umesto toga, video je prostor nalik kancelariji sa više ljudi u pozadini, svi sa istim slušalicama. Kod drugog kandidata pojavio se isti prizor iz druge perspektive. Kompanija je potom testirala različite sisteme provere identiteta i uspostavila tim za borbu protiv prevara. Danas sarađuje sa kompanijom Persona za proveru identiteta i tvrdi da ima vodeće sisteme detekcije u industriji.

Problem infiltracije iz Severne Koreje nije ograničen na Merkor. Godinama se pokušava ubacivanje radnika u američke kompanije putem rada na daljinu kako bi novac završio u finansiranju ilegalnih programa. u Merkoru su postojale zabrinutosti da su takvi operativci mogli da vide koje vrste podataka AI kompanije najviše cene – informacije koje se smatraju poslovnom tajnom.

Kompanija se suočila i sa ozbiljnijim sigurnosnim incidentom povezanim sa hakerskim napadom na projekat Lite LLM. Meta je privremeno pauzirala saradnju sa Merkorom dok istražuje incident, a i drugi klijenti poput Open AI-ja preispituju saradnju.

Osim toga, Merkor je pogođen sa najmanje šest tužbi izvođača koji tvrde da je zbog nemara kompanije došlo do curenja osetljivih podataka, uključujući brojeve socijalnog osiguranja i lične podatke.

Ulog je veliki. Tržište podataka za treniranje veštačke inteligencije izuzetno je konkurentno, a klijenti mogu brzo da promene dobavljača. Među konkurentima su Skejl, Invizibl Tehnolodžis, Serdž, Tjuring AI, ali i novi igrači poput mikro1 i Hendšejka koji brzo osvajaju tržišni udeo.

Kako je Merkor narastao sa manje od 40 zaposlenih pre godinu dana na gotovo 300, bivši zaposleni tvrde da se kultura u kompaniji dramatično promenila. Opisuju intenzivan "996" način rada, u kojem je uobičajeno raditi od devet ujutru do devet uveče, šest dana u nedelji. Prioriteti i obim projekata brzo se menjaju, a rokovi su često skraćeni i nerealni. Jedan viši izvršni direktor navodno obilazi kancelariju u 21 sat i beleži ko nije za radnim stolom, tvrde dvoje bivših zaposlenih. Nakon nagle promene u strukturi plata za neke vođe projekata, usledio je i talas odlazaka, prema više izvora.

"Ne propisujemo radno vreme, ali očekujemo da zaposleni rade naporno i prate tempo naših klijenata, koji su među najvažnijim kompanijama na svetu", rekla je portparolka Merkora Hajdi Hagberg.

"Takav intenzitet nije za svakoga i to je u redu."

Promena načina nagrađivanja

Promene su, čini se, započele u maju 2025. godine, kada je Merkor zaposlio Sandipa Džaina, bivšeg šefa proizvoda u Uberu, kao prvog predsednika sa ciljem razvoja poslovanja. Džain je bio zadužen za zapošljavanje, upravljačke procese te unapređenje praćenja i izveštavanja podataka prema klijentima. Njegovim dolaskom promenjene su interne strukture i procesi. U oktobru je izmenio model nagrađivanja za vođe strateških projekata (SPL), koji upravljaju budžetima i angažuju stručnjake za projekte označavanja podataka. Prema izvorima, SPL-ovi su ranije bili direktno vezani uz profit – dobijali su pet odsto u gotovini i dodatnih 10 odsto u vlasničkim udelima, na projektima sa maržama većim od 30 odsto. Novi sistem ukinuo je provizije vezane uz prihod i uveo bonuse zasnovane na ocenama učinka.

Prema rečima portparolke, novi model omogućio je da najbolji zaposleni zarađuju više, dok oni slabiji zarađuju manje, što je uobičajena praksa u brzorastućim startapovima. No deo zaposlenih smatrao je sistem subjektivnim i nepravednim, a neki tvrde da su dobili manje nego što im je obećano.

"Plate u Merkoru su među najvišima na tržištu i uvek su u skladu sa ponudama koje su zaposleni dobili", rekla je Hagberg.

Nekoliko meseci nakon Džainovog dolaska, suosnivač i operativni direktor Surja Midha povukao se iz svakodnevnog poslovanja i u oktobru 2025. preuzeo ulogu predsednika uprave. U međuvremenu je tehnički direktor Adarš Hiremat unapređen u suizvršnog direktora, sa fokusom na razvoj novih rešenja za automatizaciju poslovnih procesa klijenata.

Izrazito kompetitivna kultura

Dvoje bivših zaposlenih tvrdi da između Fudija i Hiremata postoje nesuglasice te da retko komuniciraju i rade na različitim spratovima.

"Brendan i Adarš su najbolji prijatelji još od srednje škole. Svakodnevno razgovaraju i dele zajedničku viziju", istakla je Hagberg.

Kompanija je, prema rečima zaposlenih, podsticala i izrazito kompetitivnu kulturu. U internom upitniku zaposleni su anonimno pozivani da ocenjuju kolege i odgovore na pitanje ko "snižava standarde", uz napomenu da će odgovore videti samo vodeći ljudi kompanije. Takođe je trebalo da navedu i one koji "podižu standarde".

Uprkos svemu, barem jedan bivši zaposleni dobro je prošao nakon odlaska. Prema izvorima, osoba optužena za proneveru već je osigurala ulaganje fonda Boks Grup za novi startap koji bi trebao da razvije potpuno autonomnu kompaniju u marketingu. Samo na osnovu ideje, investitori su uložili 1,5 miliona dolara. Kompanija nije odgovorila na upit za komentar.

(Ubrzanje.rs/Forbes)