Istraživanjem obuhvaćeno 5.000 kompanija: Evo da li je veštačka inteligencija "otpustila" ljude
Sumirano
- Veštačka inteligencija široko rasprostranjena u evropskim kompanijama, koristi je dve trećine preduzeća
- 90% velikih preduzeća koristi AI, dok je u najmanjim firmama taj procenat 60%
- Kompanije koje koriste AI za inovacije, češće zapošljavaju, dok one koje smanjuju troškove rada, beleže više otpuštanja
Veštačka inteligencija sve brže ulazi u poslovanje evropskih kompanija, ali pitanje koje se pritom najčešće postavlja jeste da li će ona dugoročno pomoći zaposlenima ili ih zameniti. Dok izveštaji iz Amerike ukazuju na hiljade otpuštanja u kompanijama poput Amazona i Targeta, postoje i tvrdnje da bi nova tehnologija mogla da otvori i nova radna mesta.
Preporučujemo
Njihov biznis procenjen je na 200 miliona €, sad idu ka 9 nula: U Srbiji zapošljavaju vrhunske talente
Za 75. rođendan sin me je odvezao u starački dom, radovao se da me ostavi: Nije znao da će mu se obiti o glavu
Analiza Evropske centralne banke pokušala je da otkrije šta se događa u Evropi i da odgovori na pitanje kako upotreba veštačke inteligencije utiče na zapošljavanje u evropskim preduzećima.
Ne ulažu, ali koriste
Autori analize Laura Lebastard i David Zonderman koristili su podatke iz ankete Evropske centralne banke o pristupu finansiranju preduzeća (SAFE), sprovedene tokom 2025. godine na uzorku od oko pet hiljada kompanija. Cilj je bio da se uporede obrasci zapošljavanja u preduzećima koja koriste veštačku inteligenciju sa onima koja je ne koriste, kao i da se vidi da li kompanije zbog te tehnologije menjaju svoje odluke o zapošljavanju ili otpuštanju radnika.
Rezultati pokazuju da je veštačka inteligencija već široko rasprostranjena u evropskom poslovnom sektoru. Čak dve trećine anketiranih kompanija navelo je da njihovi zaposleni koriste neki oblik veštačke inteligencije u svakodnevnom radu. Razlike su pritom velike, u zavisnosti od veličine preduzeća. U velikim kompanijama, sa više od 250 zaposlenih, veštačku inteligenciju koristi gotovo 90 odsto preduzeća, dok je u najmanjim firmama, sa manje od deset zaposlenih, taj udeo oko 60 odsto.
Zanimljivo je, međutim, da korišćenje veštačke inteligencije ne znači nužno i ozbiljna ulaganja u tu tehnologiju. Samo oko četvrtine evropskih kompanija direktno investira u razvoj ili implementaciju sistema veštačke inteligencije. Razlog je prilično jednostavan: brojni alati zasnovani na veštačkoj inteligenciji danas su lako dostupni putem interneta, pa ih preduzeća mogu koristiti bez velikih ulaganja u sopstvenu infrastrukturu.
Ključno pitanje je, međutim, da li takva tehnologija utiče na broj zaposlenih. Kada se uporede kompanije koje koriste veštačku inteligenciju sa onima koje to ne čine, istraživanje ne pronalazi značajnije razlike u otvaranju ili ukidanju radnih mesta. Drugim rečima, sama činjenica da preduzeće koristi veštačku inteligenciju zasad ne znači da će zapošljavati manje ljudi. Slika se donekle menja kada se posmatra intenzitet korišćenja tehnologije.
Važnu ulogu pritom ima i način na koji se tehnologija koristi. Kompanije koje veštačku inteligenciju primenjuju za razvoj i inovacije češće zapošljavaju nove radnike, jer takve aktivnosti obično podstiču rast poslovanja. Suprotno tome, preduzeća koja veštačku inteligenciju koriste prvenstveno kako bi smanjila troškove rada češće beleže negativne efekte na zapošljavanje i veći broj otpuštanja. Ipak, takav pristup zasad je relativno redak: samo oko 15 odsto kompanija navodi smanjenje troškova rada kao glavni razlog za uvođenje veštačke inteligencije.
Autori su analizirali i planove zapošljavanja za sledeću godinu. U celini gledano, kompanije koje koriste veštačku inteligenciju ne planiraju veće promene u zapošljavanju od onih koje je ne koriste. Međutim, preduzeća koja nameravaju dodatno da ulažu u AI pokazuju nešto optimističnija očekivanja i češće planiraju povećanje broja zaposlenih.
Promene u dužem roku?
To upućuje na zaključak da uvođenje veštačke inteligencije u kratkom roku verovatno neće dovesti do naglog pada zaposlenosti. Ipak, u dužem periodu ta slika bi mogla da se promeni. Neka istraživanja, na primer studije nemačkog instituta IFO, pokazuju da deo kompanija očekuje smanjenje broja radnih mesta zbog veštačke inteligencije u periodu od pet godina.
Nezavisno od ovog istraživanja, činjenica je da su velike tehnološke kompanije koje najagresivnije automatizuju procese, poput Amazona, Google ili Microsofta, koncentrisane u Sjedinjenim Američkim Državama. Evropska ekonomija ima veći udeo industrije, proizvodnje i tradicionalnih usluga, pa je automatizacija složenija i sporija. Medijska industrija obično je slabije zastupljena u ovakvim istraživanjima. U Evropi većinu privrede čine mala i srednja preduzeća, koja veštačku inteligenciju uvode postepenije i često je koriste samo kao pomoćni alat, delom i zbog nedostatka radne snage.
(Ubrzanje.rs/Poslovni.hr)