Kako je AI obesmislila moje obrazovanje i naterala me da promenim zanimanje: Lična priča programera

Uspon veštačke inteligencije (AI) u tehnološkom sektoru više nije samo pretnja automatizacijom, već katalizator za korenitu promenu opisa posla softverskih inženjera. Primera radi, stručnjaci koji su decenijama brusili veštinu pisanja koda sada se suočavaju sa realnošću u kojoj njihova primarna veština postaje sekundarna u odnosu na razumevanje proizvoda i potreba tržišta.

Preporučujemo

"Kada je AI pre nekoliko meseci počela da preuzima moje programerske zadatke, osećao sam to kao gubitak jer sam proveo godine pokušavajući da savladam ovu veštinu", priznaje 24-godišnji inženjer iz odeljenja za razvoj internih AI alata Mahir Šarma, koji živi u Dablinu.

Transformacija iz programera u inženjera proizvoda

Tržište rada sve više zahteva prelazak sa usko tehničkog fokusa na širu poslovnu perspektivu. Dok su ranije mlađi inženjeri funkcionisali isključivo po dobijenim specifikacijama, danas se od njih očekuje da razumeju celokupan poslovni ekosistem pre nego što napišu prvu liniju koda.

"Više ne dobijam jasno definisan skup zahteva sa ciljem da samo isporučim kod. Osećam se kao mali vlasnik biznisa i inženjer proizvoda", navodi ovaj stručnjak.

Novi proces rada: Inženjer kao revizor mašine

Radni proces se drastično promenio uvođenjem AI asistenata. Inženjeri sada koriste veštačku inteligenciju kao saradnika početnika, vodeći je kroz brojne iteracije instrukcija kako bi došli do optimalnog plana, dok se njihova uloga svela na strogi nadzor i kontrolu kvaliteta generisanog materijala.

"Zatim pod-agenti počinju da rade na različitim funkcionalnostima, a ja pažljivo pratim sav generisani kod i pregledam ga liniju po liniju, ispravljajući ga ako počne da odstupa. Mislim da je to najvažniji deo", ističe Mahir.

Bezbednost i kritičko razmišljanje

Pored same funkcionalnosti, uloga inženjera postala je ključna u domenu bezbednosti i pojednostavljivanja rešenja. Budući da veštačka inteligencija često teži da prekomerno zakomplikuje infrastrukturu, ljudski faktor je tu da osigura efikasnost i otkloni potencijalne propuste koje automatizovani sistemi mogu prevideti.

"Tražim da AI skenira bazu koda u potrazi za očiglednim bezbednosnim propustima i da ih popravi. To je korak koji mnogi ljudi propuštaju", upozorava ovaj inženjer, dodajući da se AI mora tretirati kao saradnik, a ne kao prosta mašina za kodiranje.

Neophodnost mekih veština i stalnog usavršavanja

Sa automatizacijom tehničkih zadataka, takozvane "meke veštine" (soft skills) i jasna komunikacija sa klijentima izbijaju u prvi plan. Sposobnost prevođenja kompleksnih tehničkih rešenja na jezik razumljiv poslovnim partnerima postala je neophodna za opstanak u industriji koja se ubrzano menja.

"Imao sam običaj da objašnjavam tehnička rešenja ljudima koji ih nisu razumeli. Sposobnost efikasne komunikacije o tehničkim konceptima je nešto što sam naučio u proteklih pola godine", zaključuje on, naglašavajući da nedeljno provodi oko 20 sati na dodatno usavršavanje kako bi održao korak sa industrijom.

(Ubrzanje.rs/Business Insider)