Ovo je prva država koja je zabranila AI centre podataka

Njujork će uvesti jednogodišnji moratorijum na nove energetski intenzivne centre podataka, objavila je u utorak guvernerka Keti Hokul (Kathy Hochul) — što je prva takva zabrana u zemlji u trenutku kada zvaničnici detaljno preispituju uticaj ovih brzorastućih postrojenja na lokalnu životnu sredinu.

Preporučujemo

Prema izvršnoj naredbi, država neće izdavati ekološke dozvole za centre podataka kapaciteta od najmanje 50 megavata u periodu do godinu dana, dok državne agencije ne izrade propise za ove projekte, saopštio je kabinet Hokulove. Njena administracija je predstavila moratorijum kao deo širih napora da se suzbiju svi štetni efekti povezani sa centrima podataka, kao što je njihova velika potrošnja vode za hlađenje servera. Ova postrojenja postaju sve važnija usled uspona tehnologija veštačke inteligencije (AI).

"Pošto razvoj centara podataka preti da poveća račune za komunalne usluge, iscrpi naše prirodne resurse i stvori neizvesnost za građane Njujorka, moja je odgovornost da preduzmem mere i vodim", rekla je Hokulova u izjavi: "Njujork će predvoditi put u stvaranju najstrožih standarda u zemlji za razvoj centara podataka, osiguravajući da, kada kompanije uspeju zahvaljujući Njujorku, uspeju i građani Njujorka."

Veliki centri podataka koji napajaju AI, rudarenje bitkoina i druge zahtevne računarske zadatke pojavili su se širom zemlje, ali Njujork još uvek nije doživeo takav bum. Ipak, desetine projekata zatražile su priključenje na električnu mrežu ove savezne države, a zvaničnici su želeli da preduprede njihovo šire širenje, kako je ranije detaljno opisao list Di Siti Riporter (The City Reporter).

Centri podataka obično zahtevaju značajnu količinu energije i mogu dodatno opteretiti već zastarelu električnu mrežu, prema rečima ekoloških aktivista i stručnjaka. Bez srazmernog proširenja mreže i povećanja snabdevanja energijom, aktivisti upozoravaju da bi pouzdanost snabdevanja energijom mogla da opadne. Međutim, troškovi nadogradnje mreže mogli bi pasti na teret običnih potrošača, pošto komunalna preduzeća traže povećanje tarifa kako bi povratila investicije u energetsku infrastrukturu.

Naredba Hokulove poziva državno Odeljenje za javne usluge (Department of Public Service) — skraćeno DPS (DPS), koje reguliše komunalne usluge, da izradi opštu procenu uticaja na životnu sredinu kako bi se procenili efekti predloženih projekata na kvalitet vode i vazduha, kao i na potrošnju energije i vode. Ovakve procene neće razmatrati pojedinačne predloge, već će ispitivati izgradnju i rad centara podataka uopšte.

Ogranak za ekonomski razvoj Njujorka, Empajer Stejt Divelopment (Empire State Development), takođe će razviti okvir koji će pomoći lokalnim zajednicama da pregovaraju o sporazumima o koristima koje donose projekti centara podataka. Još jedna mogućnost predviđena izvršnom naredbom jeste da DPS uspostavi fond koji bi obavezao centre podataka da investiraju u državnu električnu mrežu i razvoj energetike.

Njujork već razmatra mere koje bi zahtevale od centara podataka da obezbede sopstveni izvor energije kako bi izbegli opterećenje mreže, ili da plaćaju višu cenu kako se troškovi ne bi prebacili na obične potrošače.

Hokulova je u utorak nagovestila da će, nakon što u januaru počne zasedanje državnog parlamenta, pokrenuti zakonsku proceduru za ukidanje oslobađanja od poreza na promet za centre podataka. U okrugu Rokland (Rockland County), poreske olakšice od 77 miliona dolara koje je lokalna agencija odobrila Džej-Pi Morgan Čejsu (JPMorganChase) za proširenje centra podataka izazvale su ogorčenje javnosti.

Kejt Bojkort (Kate Boicourt), direktorka za državu Njujork u Fondu za zaštitu životne sredine (Environmental Defense Fund), navela je u saopštenju da je izvršna naredba pozitivan znak i da predstavlja priznavanje zabrinutosti da rast centara podataka opterećuje mrežu, podiže račune za struju i zagađuje zajednice.

"Državni lideri bi trebalo da iskoriste ovaj trenutak da pokrenu reforme celog sistema u načinu na koji planiramo, dozvoljavamo i plaćamo energiju", rekla je Bojkortova: "Ove transformacije su neophodne za stvaranje moderne mreže koja štiti platiše računa i podržava čistu, pristupačnu i pouzdanu energiju koja je od ključnog značaja za budućnost naše države."

Sa druge strane, Karlo Šišura (Carlo Scissura), predsednik Građevinskog kongresa Njujorka (New York Building Congress), oštro je kritikovao moratorijum, navodeći u saopštenju da će on "naštetiti ekonomiji naše države, njenoj radnoj snazi i našoj konkurentskoj poziciji u industrijama budućnosti."

Moratorijum na centre podataka dolazi nakon što su državni poslanici ove godine usvojili predlog zakona za drugu verziju jednogodišnje zabrane ovih objekata. Taj predlog zakona odnosi se na centre podataka od najmanje 20 megavata, što je manje od kapaciteta na koji se odnosi odluka guvernerke. Ukoliko bude usvojen, taj zakon će takođe nametnuti standarde energetske efikasnosti za ove projekte.

Hokulova još uvek nije izjasnila da li će potpisati taj zakon, ali je njen kabinet saopštio da ga trenutno razmatra.

(Ubrzanje.rs/Thecityreporter)