Rid Džobs radije govori o leku za rak nego o svom prezimenu: "Bitna mi je ideja, ne biografija čoveka"

Rida Džobsa je lako voleti. Brzo govori, samokritičan je, sklon analogijama sa video-igrama i očigledno voli svoj posao. On ne želi naročito da raspravlja o činjenici da je sin Stiva Džobsa, ali nije ni uštogljen u vezi sa tim.

Preporučujemo

Kada ga je naša producentkinja Megi pitala da li koristi Mekbuk (MacBook) za naš video-poziv u četvrtak ujutru, odgovorio je bez oklevanja: "Da li se šalite?", prenosi američki TekKranč.

Ono o čemu bi mnogo radije razgovarao jesu Josemiti (Yosemite), njegova venčer kapital firma fokusirana na onkologiju koju je pokrenuo 2023. godine kako bi, delom, iz temelja gradio biotehnološke kompanije na osnovu ranih akademskih istraživanja, koristeći kombinaciju filantropije i spoljnog investicionog kapitala. Tri godine nakon pokretanja, Džobs ima velike ambicije da Josemiti postanu ozbiljan igrač, ne samo zato što želi da pobedi, već i zato što smatra da se prilika pred njim širi brže nego što je očekivao - zahvaljujući uticaju veštačke inteligencije (AI) na otkrivanje lekova i na dizajn kliničkih ispitivanja.

Među kompanijama iz portfolija na koje je najponosniji su Azaleja (Azalea), nastala iz granta laboratoriji Dženifer Daudne i koja je sada u fazi kliničkih ispitivanja, i Kvori (Quarry), kompanija koju je izgradio sa serijskim osnivačem Krejgom Kruzom oko novog terapeutskog pristupa zvanog indukovana blizina, u kojem lek deluje tako što fizički privlači protein koji izaziva bolest tik do sopstvenog sistema ćelije za razgradnju (umesto da pokuša da ga direktno blokira).

Kada su novinari TekKranča poslednji put sedeli sa Džobsom, pre skoro tri godine, Josemiti su bili potpuno novi, a biotehnološki sektor se još uvek oporavljao od svog postpandemijskog kraha. Sada firma ima tim od 17 ljudi; grupa blokbaster lekova gubi patentnu zaštitu u otprilike istom vremenskom prozoru, što stvara sve vrste novih prilika; a veštačka inteligencija je od kurioziteta postala, prema Džobsovim rečima, ogroman deo onoga što Josemiti rade.

U nastavku prenosimo deo njihovog intervjua.

TC: Najavili ste prvo zatvaranje svog drugog fonda ranije ove godine, sa ciljem od 350 miliona dolara. Kakvo je trenutno stanje u Josemitima?

RJ: Trenutno vlada izuzetna aktivnost. Imamo neverovatan uspeh i privukli smo mnogo zaista važnih novih partnera. Josemiti su jedinstvena venčer organizacija iz dva razloga: radimo isključivo u onkologiji – što čini 40% biotehnologije – i volimo da sami stvaramo svoje kompanije. Ne mislimo da lekovi za rak sede u farmaceutskim kompanijama i čekaju da budu otkriveni; smatramo da moramo sami da ih napravimo pomoću novih znanja. Da bismo rano smanjili rizik tih ideja, dok su još uvek nežne zamisli u univerzitetskim laboratorijama, koristimo malo filantropije na potpuno bezuslovan način. Dve od naših 20 kompanija u prvom fondu proizašle su direktno iz granta.

TC: Koliko od tih 350 miliona dolara ide u kompanije koje sami pokrećete u poređenju sa kompanijama kojima se pridružujete?

RJ: Oko jedne trećine ide u kompanije koje sami pravimo – bilo da su to naše sopstvene ideje ili one koje gradimo zajedno sa akademicima na mestima kao što su Jejl (Yale), Berkli (Berkeley) i Stanford. To oduzima mnogo vremena i energije, zbog čega je to samo trećina. Ostatak ide u kompanije koje su drugi napravili, a kojima želimo da se pridružimo. Odvojeno, 2,5% imovine pod upravljanjem fonda ide u fond kojim upravljaju donatori – to je potpuno bezuslovan novac od granta, plus 1 milion dolara godišnje od naših naknada za upravljanje.

TC: Gde AI već menja pružanje zdravstvenih usluga?

RJ: Američke bolnice su neka od tehnološki najzaostalijih mesta u ekonomiji – i dalje se ogroman deo posla obavlja preko faksa i disketa. Jedan primer: kol-centri, poput trijaže za hitne slučajeve (911), skupi su za održavanje 24/7 i zreli su za primenu veštačke inteligencije. Tu su i elektronski zdravstveni kartoni, radiologija, patologija. Ali ono što mene zaista zanima jesu klinička ispitivanja – najveći trošak i gubitak vremena u razvoju lekova. Kliničko ispitivanje Faze 3 za rak košta oko 260 miliona dolara, a samo jedno od tri uspeva. Najveći trošak je regrutovanje i zadržavanje pacijenata. AI bi mogao da pomogne u izgradnji sintetičke kontrolne grupe (kompjuterski generisana zamena za netretiranu grupu za poređenje, izgrađena na osnovu postojećih podataka o pacijentima), tako da umesto regrutovanja cele kontrolne grupe, regrutujete samo aktivnu grupu – to prepolovljuje broj pacijenata koji su vam potrebni i masovno ubrzava proces. Uprava za hranu i lekove (FDA) se trenutno aktivno okreće ovome.

TC: Šta je sa AI u otkrivanju lekova – da li je previše naduvana priča?

RJ: Mislim da je to fantastičan napredak za demokratizaciju nauke i za ubrzavanje stvari. Ono što AI trenutno radi jeste ubrzavanje mnoštva rutinskih poslova – ne mora da znači da ih radi bolje, ali ih radi neverovatno brzo, sa ponovljivim rezultatima.

AI je takođe sjajan u pronalaženju džepova koje ranije nismo mogli da pogodimo. Istorijski gledano, mogli smo da delujemo lekovima na samo oko 15% genoma, jer nismo mogli da delujemo na proteine koji međusobno komuniciraju sa drugim proteinima – hemija je bila previše teška. To se promenilo u poslednjih nekoliko godina, ruku pod ruku sa AI. Uzmimo Revolušen medisins: oni su prvi koji su delovali lekovima na KRAS, koji decenijama nije imao nikakvo prirodno udubljenje ili pukotinu na svojoj površini za koju bi molekul leka mogao da se zakači i blokira ga – to je u suštini glatki oval, Zvezda smrti. Pre oko 10 godina, naučnici u Amdženu pronašli su čudan skriveni džep u njemu, što je dovelo do prvog leka protiv njega, Lumakrasa. To je radilo samo za jednu specifičnu mutaciju; ono što je AI uradio jeste da je pronašao sve ostale varijante koje sada možemo da ciljamo i pokazao kreativne nove načine da ga blokiramo.

TC: Koje neuhvatljive mete ciljaju vaše kompanije?

RJ: Najveću od svih: p53. Ciljamo je sa tri različite kompanije i nekoliko strategija. To je gen za supresiju tumora – poznato je da slonovi ne dobijaju rak, a jedna teorija je da imaju na desetine kopija p53, dok ljudi imaju samo jednu, koja se lako izbacuje iz funkcije. p53 je najčešće potisnuti gen kod ljudskih karcinoma; skoro svaki rak mora da ga onesposobi da bi uopšte postojao. Ako bismo mogli ponovo da ga uključimo ili da napadnemo njegove mutirane oblike, to bi bila jedna od Ahilovih peta raka, a to nikada ranije nije urađeno. Mislimo da smo pronašli nešto što pogađa taj izloženi marker kod svih različitih načina na koje p53 mutira.

TC: Recite mi nešto o Tjun terapeutiksu (Tune Therapeutics).

RJ: Tjun je bio vodeća kompanija za epigenetsko uređivanje u kliničkom razvoju poslednjih nekoliko godina, ciljajući hepatitis B, koji pogađa preko 250 miliona ljudi i primarni je uzročnik raka jetre. Tehnologija nam omogućava da dodajemo ili uklanjamo metil grupe (mali hemijski markeri koji se vezuju za DNK i deluju kao prigušivač svetlosti, pojačavajući ili smanjujući aktivnost gena bez promene samog gena) na specifičnim mestima u jetri. Svaka ćelija u vašem telu ima istu DNK, ali je izražava drugačije – pomislite na sedu kosu: melanin biva metilovan i isključen, tako da vaše telo i dalje pravi kosu, samo manje intenzivno. To je isti proces koji stoji iza starenja imunog sistema i usporavanja metabolizma. Hepatitis B izgleda strano vašem telu, pa nam je cilj da metilujemo i ućutkamo sam virus, na način na koji to prirodno radi oko 1% ljudi koji spontano očiste virus.

TC: U međuvremenu, Histosoniks (Histosonics) je kompanija koja proizvodi uređaje, što deluje neobično za Josemite.

RJ: U pravu ste, obično se ne bavimo uređajima. To je prva kompanija koja koristi histotripsiju u velikim razmerama za uništavanje tumora jetre pomoću neinvazivne terapije – stvaranjem malih vazdušnih džepova, a zatim njihovim urušavanjem kako bi se uništilo tkivo u veoma specifičnoj oblasti, slično ultrazvuku pre nego CT skeniranju. Njihovi vodeći programi su kod tumora pankreasa i jetre – većina karcinoma pankreasa metastazira na jetru, tako da je to prirodan spoj. Mislimo da će ovo postati ogroman deo terapije za oba.

TC: Koliko je kompanija sada u portfoliju i ima li već nekih neuspeha?

RJ: Blizu 25 u oba fonda. Dve nisu uspele iz naučnih razloga – mi ove investicije delimo na tranše u zavisnosti od naučnih prekretnica, a pošto smo u tako ranoj fazi, ponekad stvari propadnu na polju nauke. To je ono što bismo i očekivali.

TC: Kako savetujete osnivače koji vagaju veliku investiciju od velike farmaceutske kompanije? Dobijate finansiranje, ali to odseca druge opcije.

RJ: Farmacija je ključni partner, ali osnivači moraju da je posmatraju kao pokretnu metu – prioriteti se često menjaju u zavisnosti od rukovodstva. Nakon kovida, mnoge farmaceutske kompanije su izgubile novac na zaraznim bolestima i potpuno su napustile to polje – Fajzer (Pfizer), na primer. Ostati usklađen sa onim ko je zapravo aktivan u vašoj oblasti je verovatno najvažnija stvar.

TC: Kako osnivači koji žele da dođu do vas mogu to da urade?

RJ: Naša vrata su otvorena. Kada procenjujemo grantove i kompanije, sklanjamo biografije ljudi po strani – ne želim da znam čija je ideja niti koju titulu neko ima. Finansirali smo laboratorije dobitnika Nobelove nagrade i ljude koji prvi put dobijaju grant, i podjednako sam srećan sa oba ishoda. Posmatramo svaki modalitet – male molekule, radiofarmaceutike, gensku terapiju, imunoterapiju, AI, digitalno zdravstvo. Pošaljite nam imejl. Želimo da znamo za svaku ideju koja može da utiče na pacijente obolele od raka.

TC: Da li je pripovedanje podjednako važno za osnivače biotehnoloških kompanija kao i u drugim industrijama?

RJ: Nažalost, da – viđao sam kompanije sa sjajnom naukom koje propadaju zbog lošeg pripovedanja od strane izvršnog direktora. Ali obično osnivač i izvršni direktor nisu ista osoba. Osnivač je često akademik – glavni naučnik ili glavni medicinski direktor – a izvršni direktor je profesionalni operativac čiji posao uključuje prikupljanje kapitala i pričanje priče. Ta podela rada dobro funkcioniše.

TC: Tri godine nakon vođenja Josemita, šta je bilo najveće iznenađenje?

RJ: Sada imamo prvu farmaceutsku kompaniju vrednu bilion dolara, Ilaj Lili, zahvaljujući GLP-1 lekovima – najprodavanijoj klasi lekova na svetu. Takođe vidimo rane znake da GLP-1 lekovi mogu imati zaštitnu ulogu protiv neurodegenerativnih bolesti i raka, bez obzira na gubitak težine, jer je gojaznost jedan od samo dva faktora rizika za "sve bolesti" – drugi je pušenje – koji povećavaju rizik u gotovo svakoj kategoriji bolesti. To je navelo ljude da sa svežim pogledom, novom ambicijom i stvarnim kapitalom pogledaju ogromne oblasti bolesti koje su se ohladile. Geni kao što su KRAS, Myc, beta-katenin i p53 – panteon onkogena koji su nam izmicali decenijama – sada su nam, mislimo, na dohvat ruke. Nisam očekivao da će se Josemiti kretati ovoliko brzo. Ovo vreme je važnije nego što sam shvatao, što je ujedno i strašnije i inspirativnije.

TC: Pre nego što odete, šta mislite o industriji dugovečnosti?

RJ: Ne želim skoro da umrem, i dugovečnost mi je lično važna. Ali mislim da mi – niti bilo ko drugi – još uvek zapravo ne znamo o čemu pričamo. Pitajte genetičara i reći će vam o telomerama; pitajte imunologa i reći će vam o T-ćelijama koje gube efikasnost; pitajte stručnjaka za metabolomiku i dobićete sasvim drugačiji odgovor. Ne postoji velika jedinstvena teorija starenja kao što postoji u fizici. Mislim da nemate "problem" dugovečnosti – smatram da vaše telo stari različito u zavisnosti od tipa ćelija, a interakcija svega toga je ono što zovemo starenje. Optimizacija toga po osobi je upravo ono čime bi zdravstvo trebalo da se bavi, ali ne znam kako da dugovečnost pretvorite u biznis koji nudi jedno univerzalno rešenje za sve.

(Ubrzanje.rs/TechCrunch)