Majmuni nikad neće iskucati Šekspirova dela: Naučnici proverili staru izreku

Foto: Shutterstock

• Opovrgnuta teorema beskonačnog majmuna

• Postoji 5 odsto šansi da neka šimpanza uspešno otkucala reč "banane" tokom svog životnog veka, kada bi imala beskonačno mnogo vremena da pritiska tastere na pisaćoj mašini

• Verovatnoća da jedna šimpanza nasumično konstruisano napiše rečenicu, poput "Ja sam šimpanza, dakle postojim", iznosi jedan u 10 miliona milijardi milijardi

Dvojica matematičara iz Australije dovela su u pitanje staru izreku da bi, ako bi se majmunu dalo beskonačno mnogo vremena da pritiska tastere na pisaćoj mašini, on na kraju napisao celokupna dela Vilijama Šekspira.

Poznata kao "teorema beskonačnog majmuna", ova misaona vežba dugo se koristila za objašnjenje principa verovatnoće i nasumičnosti.

Međutim, nova recenzirana studija koju su vodili istraživači iz Sidneja, Stiven Vudkok i Džej Faleta, pokazala je da bi vremenski period potreban da majmun kucanjem replicira Šekspirove drame, sonete i pesme bio duži od životnog veka našeg univerzuma. To znači da, iako je teorema matematički tačna, ona je "obmanjujuća", kažu istraživači.

Pored proučavanja mogućnosti jednog majmuna, studija je uključila i niz proračuna zasnovanih na trenutnoj globalnoj populaciji šimpanzi, koja broji otprilike 200.000.

Rezultati su pokazali da čak i kada bi svaka šimpanza na svetu bila angažovana i u stanju da kuca po jednu tipku u sekundi do kraja univerzuma, ne bi se ni približila ispisivanju Šekspirovih dela.

Postojala bi verovatnoća od 5 odsto da bi jedna šimpanza uspešno otkucala reč "banane" tokom svog životnog veka. A verovatnoća da jedna šimpanza nasumično konstruisano napiše rečenicu, poput "Ja sam šimpanza, dakle postojim", iznosi jedan u 10 miliona milijardi milijardi, pokazuju rezultati istraživanja.

"Nije verovatno da će, čak ni uz poboljšane brzine kucanja ili povećanje populacije šimpanzi, rad majmuna ikada postati izvodljiv alat za razvoj ozbiljnih pisanih dela", navodi se u studiji.

Proračuni korišćeni u radu zasnovani su na najprihvaćenijoj hipotezi o kraju univerzuma, poznatoj kao teorija toplotne smrti. Uprkos imenu, takozvana toplotna smrt bi zapravo bila spora i hladna.

Ukratko, to je scenario u kojem univerzum nastavlja da se širi i hladi - dok sve u njemu ne izumre, ne raspadne se i nestane.

"Otkriće postavlja teoremu među druge zagonetke i paradokse verovatnoće... gde korišćenje ideje beskonačnih resursa daje rezultate koji se ne poklapaju s onim što dobijamo kada uzmemo u obzir ograničenja našeg univerzuma", rekao je vanredni profesor Vudkok u izjavi povodom istraživanja.

(Ubrzanje.rs/BBC)