Toyota se bori sa Teslom i Kinom u trci humanoidnih robota: Ko vodi?

Tojota je usredsređena na to da postane globalna sila u oblasti robotike, dok najveći svetski proizvođač automobila modernizuje proizvodne linije kako bi se takmičio sa Kinom i diversifikovao svoje poslovanje izvan auto-industrije.

Njeni najviši rukovodioci podstiču globalno interesovanje investitora za svoju strategiju u vezi sa robotikom, uključujući planove za uvođenje 400.000 robota kao deo godišnjeg investicionog plana od 6,4 milijarde dolara u cilju automatizacije fabrika, kao i za uspostavljanje posebnog tima za robotiku pod vođstvom njenog direktora proizvodnje.

U Tojota areni Tokio (Toyota Arena Tokyo) u aprilu, ovaj proizvođač automobila pružio je uvid u svoje robotičke sposobnosti. Njen crno-crveni humanoidni robot Kju-sedam (Cue7), pokretan veštačkom inteligencijom (AI), tapkao je košarkašku loptu po terenu i ubacivao je u obruč, izazvavši ovacije publike.

Još jedan znak koliko su ozbiljni stigao je u julu kada je Volden robotiks (Walden Robotics), Tojotin startap za AI robotiku, izašao iz "stelt" režima rada, prikupivši 300 miliona dolara uz procenjenu vrednost od 1,1 milijardu dolara. Analitičari Bernstajna (Bernstein) nazvali su ovaj startap "draguljem u kruni" njenog robotičkog ekosistema, a njegove robote opšte namene već su rasporedili u Tojotinim fabrikama u Severnoj Americi.

Uzbuđenje investitora raste zbog sve brojnijih dokaza da Tojota koristi dve decenije istraživanja i razvoja u oblasti robotike kako bi komercijalizovala inteligentne robote i takmičila se sa Teslom, Kspengom (Xpeng) i Hjundaijem (Hyundai).

"Mislim da bi Tojota mogla da bude najveća kompanija za humanoidne robote na planeti, samo treba da se posvete tome", rekao je Karl Vajn, investitor Tojote iz kompanije Em end Dži (M&G).

"Ko god kontroliše softverski nivo, kontrolisaće globalnu proizvodnju. Tojota razvija sopstvene velike bihejvioralne modele... i oni interno poseduju ogromne količine podataka zbog same veličine svog poslovanja. To su ključni sastojci."

Analitičari Goldman Saksa (Goldman Sachs) se slažu, procenjujući da bi Tojotina tehnološka stručnost i ekspertiza u masovnoj proizvodnji mogle da joj omoguće da osvoji 3 do 8 odsto tržišta humanoidnih robota do 2035. godine, što je ekvivalentno broju od 190.000 do 540.000 jedinica.

Uprkos nedavnom optimizmu, drugi akcionari upozoravaju na to da Tojota ima niz drugih inovacija, od automobila na vodonik i sopstvene softverske platforme do čvrstih baterija, koje su podbacile ili tek treba da opravdaju očekivanja.

Japan je bio gotovo sinonim za robote tokom dvehiljaditih i dvehiljadite desetih godina, od Hondinog (Honda) Asima (Asimo) do Softbankovog (SoftBank) Pepera (Pepper). Međutim, uspon veštačke inteligencije i viralni video snimci kineskih humanoida koji plešu i bore se u kung-fu stilu, učvrstili su ideju da je Japan zaostao za Sjedinjenim Američkim Državama i Kinom.

Tojota kasni u izradi vizije za robote jer su i konkurentski proizvođači automobila usmerili fokus ka robotici kako bi smanjili troškove proizvodnje vozila i pronašli nove izvore prihoda.

Krajem prošle godine Hjundai je najavio planove za investiranje 86 milijardi dolara u Južnoj Koreji do kraja decenije, sa velikim ulaganjima usmerenim na veštačku inteligenciju i robotiku. Ova korejska grupa, koja je kupila Boston dajnamiks (Boston Dynamics) krajem 2020. godine, namerava da proizvodi Atlasa, humanoidnog robota ove američke kompanije, tokom 2028. godine u svojoj fabrici u Džordžiji, sa godišnjim kapacitetom od 30.000 jedinica.

Ilon Mask je takođe izneo hrabre tvrdnje da će njihov robot Optimus "biti najveći proizvod ikada" za Teslu, sa dugoročnim ciljem proizvodnje od milion jedinica godišnje. Ipak, masovna proizvodnja još uvek nije počela.

Ljudi bliski Tojoti kažu da je iznenadni pritisak da se promovišu njene robotičke ambicije, pod vođstvom novog izvršnog direktora Kente Kona, podstaknut spoznajom da moraju da pojačaju napore kako bi se takmičili sa Kinom i u fabričkim pogonima i u tehnologiji.

Tojota će imati priliku da uvede robotiku kada početkom 2030-ih počne sa radom njeno novo postrojenje za sklapanje vozila u blizini Nagoje (Nagoya), prvo takvo u Japanu od 2012. godine.

"Ljudi koji su bili nadležni gotovo su prestali da razmišljaju o novoj tehnologiji za proizvodnju automobila", izjavio je bivši rukovodilac Tojote. "Sistem proizvodnje sada je jedan od ključnih elemenata za takmičenje sa Kinom. Roboti su jedan od delova u slagalici koja pokazuje kako konkurisati kineskoj proizvodnji."

Tojota je do sada bila oprezna u javnom iznošenju svojih ambicija u vezi sa robotima zbog straha da bi zaposleni mogli strahovati od gubitka poslova. Ipak, sa nedostatkom radne snage u Japanu i drugim velikim ekonomijama, takva ograničenja sada slabe.

Plan nije samo razvoj robota za poboljšanje sopstvenih proizvodnih kapaciteta. Tojota je najavila transformaciju u kompaniju za "mobilnost", sa ciljem ostvarivanja prihoda i mimo tradicionalne proizvodnje automobila.

Od 400.000 robota koje Tojota planira da uvede, oko 250.000 je namenjeno kompanijama unutar grupe i njihovim dobavljačima.

"Kažu da će započeti sa izradom robota za fabričku automatizaciju i rešavanje nedostatka radne snage", rekao je drugi investitor Tojote. "Ali oni sada demonstriraju svoje veštine, što bi mogao biti model, probni slučaj, za korak dalje."

Oduševljenje investitora za humanoidne robote raste u trenutku kada automobilsko tržište nudi sve manje prostora za rast, a očekuje se da će cena humanoidnog robota biti znatno viša od cene novog automobila.

Masahiro Akita, analitičar u Bernstajnu, izjavio je da bi Tojotina glavna prednost mogla biti "integracija robota, veštačke inteligencije i proizvodnih procesa u superioran operativni sistem", pre nego sam razvoj naprednih robota.

Njena podružnica sa sedištem u Kaliforniji, Tojota riserč institut (Toyota Research Institute), razvila je osnovni model koji složene odluke prevodi u precizne fizičke radnje i kontrolu pokreta u realnom vremenu, što se već koristi u Boston dajnamiksovom humanoidu Atlasu.

Interno razvijeni humanoid Eli (Eley) od 50 kilograma takođe će koristiti ovaj osnovni model kako bi učio nove zadatke posmatranjem fabričkih radnika, posebno zadatke koji zahtevaju fine motoričke veštine, kao što je premeštanje delova između kutija.

Ali drugi "hlade entuzijazam" pred idejom da će robotika za Tojotu postati samostalan posao velikih razmera, tvrdeći da je glavni cilj ovih robotičkih napora isključivo unapređenje proizvodnje 10 miliona automobila koje godišnje proizvedu.

Tomohiro Nomi, Tojotin šef za istraživanje humanoidne robotike, izjavio je u jednoj prezentaciji ranije ove godine: "Najveći prioritet dajemo uvođenju robota u naše fabrike, gde postoji stvarna potreba i gde se okruženje može kontrolisati."

Bivši Tojotin rukovodilac izjavio je da je moćni predsednik odbora Akio Tojoda "čovek za automobile - a ne za robote" i da je primarni fokus i dalje na jačanju automobilskog biznisa, po kom su i dalje vodeći u svetu. "Njima sada nije potrebno da se udaljavaju od auto-biznisa."

Jedan od Tojotinih investitora sa sedištem u Aziji izjavio je da bi prodaja 200.000 humanoidnih robota bila "beznačajna u poređenju sa njihovom osnovnom proizvodnjom od 10 miliona automobila", pod pretpostavkom da su ekonomski uslovi slični. "To je vrsta stvari koja se nagrađuje ako osnovni Tojotin biznis sa automobilima dobro posluje, a odbacuje se kao gubljenje fokusa ako auto-biznis pati."

(Ubrzanje.rs/Financial Times)