Na koga se odnosi Beogradska deklaracija i kakve je pravne snage? "Imamo prvi dokument gde piše ime Beograda"

• Usvajanje Beogradske deklaracije inicirala Srbija, do formalnog usvajanja ostali još proceduralni koraci

• U njoj su istaknuta načela u kom pravcu veštačka inteligencija treba da se razvija

• Na ministarskom samitu, gde se govorilo o usvajanju dokumenta, prisustvovali članovi 44 zemlje

Na Samitu Globalno partnerstvo za veštačku inteligenciju (GPAI), koji je održan u Srbiji 3. i 4. decembra, 44 zemalja članica ujedinjenog GPAI i Organizacije za ekonomsku saradnju i razvoj (OECD), usaglasile su se sa tekstom Beogradske deklaracije. Kako je ministarka nauke, tehnološkog razvoja i inovacija Jelena Begović u razgovoru za Ubrzanje ranije rekla, do formalnog usvajanja ostalo je još da EU administrativno završi svoju proceduru, te da očekuje da to bude do kraja godine.

Kako je prethodno najavljeno, Beogradska deklaracija bi trebalo da promoviše inovativnu primenu veštačke inteligencije, veštačku inteligenciju koja štiti intelektualnu svojinu, ali i da zagovara da primena veštačke inteligencije bude takva da obezbedi smanjenje digitalnog jaza između razvijenih i manje razvijenih zemalja.

O značaju ove deklaracije razgovarali smo i sa savetnikom predsednice Narodne skupštine Stefanom Badžom, koji je za Ubrzanje.rs rekao da ovaj dokument ima svoju istorijsku vrednost, te da je potvrđen podrškom vodećih zemalja sveta u oblasti tehnološkog napretka.

"Deklaracija je kao na svakom drugom samitu slične vrste dokument o kojem moraju da se usaglase svi učesnici, u ovom slučaju 44 države koje su to donele u konsenzusu. Mi smo predložili jedan tekst koji je posle dobio komentare i rezviziju od strane drugih članica", rekao nam je Badža.

Kako dodaje, deklaracija nije obavezujuća, ali može poslužiti kao smernica. Njom se ne usvaja zakonodavni okvir, već se usvajaju načela.

"Važno je da su u tekstu prepoznati postulati kojima treba da se bavi organizacija u narednom periodu, kako da funkcioniše, koji su prioriteti što se tiče projekata, koja su načela što se tiče razvoja regulative, da bude odgovorna, transparentna i etička, to nam je vrlo važno. Ono što nam je isto važno jeste da je tu prepoznato vođstvo Srbije u GPAI i generalno pozicija Srbije kao lidera u globalnom razvoju ove tehnologije.

U narednom periodu će sve članice u sklopu Globalnog partnerstva za veštačku inteligenciju raditi po tim postulatima, ali deklaracija nije obavezujuća, više je smernica. Svi su se usaglasili i to joj daje političku težinu", naveo je.

Njen globalni značaj istakla je prethodno i ministarka Begović navodeći da se deklaracija odnosi na vlade država, privatni sektor, akademski sektor, civilno društvo, i na kraju na građane pojedinačno.

Badža ističe da je Srbija bila inicijator, te da važnim smatra i to što je ovo prvi dokument koji će u imenu nositi naziv glavnog grada Srbije.

"Ono što mislim da je pre svega vrlo važno jeste da je to Beogradska deklaracija, da prvi put imamo neki dokument, značajan ne samo za veštačku inteligenciju, nego generalno, za politike inovacija, nauke globalno, gde piše ime Beograda. Za to stvarno mislim da je od istorijskog značaja, pogotovo što imamo 44 države koje čine više od 50 odsto globalnog BDP-a: ceo OECD, tu su Amerika, Kanada, Francuska, Velika Britanija, Indija, koja nije članica, mi takođe... Tako da u tom smislu možemo reći da su skoro sve zemlje koje utiču na razvoj veštačke inteligencije tu."

Inače, spomenuti GPAI predstavlja jednu od najznačajnijih međunarodnih organizacija, koja se bavi razvojem, primenom i regulacijom u oblasti veštačke inteligencije. Osnovana je 2020. godine, a Srbija je postala njen član dve godine kasnije.

(Ubrzanje.rs)