Gugl odustao od politike koju je zagovarao godinama: Tiče se naoružanja i nadzora

Foto: Shutterstock.com

• Ocenjuju da bi prednost u razvoju AI trebalo da imaju demokratske zemlje

• Postavlja se pitanje da li korišćenje AI za obezbeđivanje nacionalne bezbednosti ujedno znači i upotrebu veštačke inteligencije u vojne svrhe

• Gugl je ranije odustao od ugovora vrednog 10 milijardi dolara za pružanje klaud usluga Pentagonu

Prema dosadašnjoj politici i pravilima kompanije Gugl (Google) u vezi s veštačkom inteligencijom i njenom upotrebom, kompanija se obavezala da neće koristiti AI za oružje i druge tehnologije čija je glavna svrha ili primena uzrokovanje ili olakšavanje povreda ljudi. Takođe, deo te AI politike odnosio se na nadzor, te su se obavezali da veštačku inteligenciju neće koristiti za prikupljanje informacija i praćenje na način koji krši međunarodno prihvaćene norme.

Međutim, ta su pravila doneta još 2018. godine, a prema novim smernicama vezanim za veštačku inteligenciju, Gugl je uklonio deo u kojem se navodi da AI neće biti korišćen za oružje i nadzor.

Kako regulisati veštačku inteligenciju?

Od predstavljanja Čet Dži-Pi-Ti-ja (ChatGPT), koji je zapravo pokrenuo AI revoluciju, vode se brojne rasprave o regulisanju ove tehnologije kako bi se sprečilo da izmakne kontroli i nanese štetu ljudima. Iako su svi saglasni da AI mora ostati pod ljudskim nadzorom, mišljenja o načinu regulacije i pravilima su različita.

Ako se uvedu previše stroge regulative i brojna ograničenja, postoji rizik da će konkurenti, koji nemaju tako striktna pravila, prestići one koji ih se pridržavaju u razvoju ove revolucionarne tehnologije. S druge strane, postoje brojni negativni scenariji o tome šta se može dogoditi ako ne postoji regulacija i ako veštačkoj inteligenciji bude dozvoljeno da funkcioniše bez ikakvih ograničenja. Ta opasnost je posebno velika kada se AI koristi u vojne svrhe.

Nakon promene pravila, iz Guglovog DeepMinda komentarisali su da su demokratski okviri za korišćenje veštačke inteligencije dodatno produbili njihovo razumevanje potencijala i rizika koje AI donosi. U objavi na zvaničnom blogu, Gugl je naglasio da je u toku globalna trka za lidersku poziciju u razvoju veštačke inteligencije u sve složenijem političkom okruženju. Konkurenciju u toj trci dodatno je zaoštrila kineska kompanija DipSik (DeepSeek), svojim modelom DipSik R1.

Prema Guglu, prednost u razvoju AI trebalo bi da imaju demokratske zemlje koje se rukovode vrednostima poput slobode, jednakosti i poštovanja ljudskih prava. Vlade, kompanije i organizacije koje dele te vrednosti trebalo bi da sarađuju na razvoju veštačke inteligencije koja štiti ljude i podržava nacionalnu bezbednost. Čini se da bi taj deo o podršci nacionalnoj bezbednosti sada mogao uključivati i upotrebu veštačke inteligencije u vojne svrhe, prenosi Zimo pozivajući se na CNN.

Podsetimo, pre sedam godina Gugl je odustao od ugovora vrednog 10 milijardi dolara za pružanje klaud usluga Pentagonu, jer tada nisu bili sigurni da će se tehnologija koristiti u skladu s principima njihove politike veštačke inteligencije, koji su tada bili na snazi, ali od kojih su sada odustali.

Tada je više od 4.000 zaposlenih potpisalo peticiju u kojoj su zahtevali od kompanije jasnu politiku prema kojoj Gugl nikada neće razvijati vojnu tehnologiju. Sada su se stvari promenile, pa ostaje da se vidi hoće li zbog novih pravila ponovo biti pokrenute peticije i da li će neki zaposleni, kao što je bio slučaj 2018. godine, dati otkaz u znak protesta.

(Ubrzanje.rs/Zimo)