Roboti na polumaratonu u Kini, trče uz pratnju, menjaju im baterije: Ko ima bolje vreme - čovek ili mašina?

• Prvi robot koji je prošao cilj završio je trku za dva sata i 40 minuta

• Prvi čovek, ujedno i pobednik trke, završio je trku sa vremenom jedan sat i dva minuta

• Imaju različit dizajn - od veličine, preko razlikovanja "ženskih i muških", do imidža

Roboti iz Kine možda ne trče jednako brzo kao ljudi, ali su "u trci" sa robotima iz SAD. U nedelju u Pekingu održan je prvi polumaraton na kom su se takmičili dvonožni roboti, zajedno sa ljudima. To je najnovija demonstracija kineske tehnološke sile.

Ukupno 21 humanoidni robot, svi napravljeni u Kini, pridružili su se trci sa 12.000 ljudi. Različitih veličina i stilova, a pratili su ih pravi treneri ili ih je čovek kontrolisao daljinskim putem, trčeći u drugoj traci.

Kineska vlada pozdravila je događaj kao istorijski, usred tehnološkog nadmetanja SAD i Kine u tehnološkom razvoju, dve najveće sile u oblasti veštačke inteligencije.

Robot - motor razvoja

Kao što je to ranije bio slučaj sa električnim vozilima, kineska vlada promoviše humanoidne robote kao potencijalni "motor" ekonomskog rasta, uprkos zatezanju izvoza čipova od strane Trampove administracije, na koje se Kina oslanja. Nekoliko državnih kompanija izjavilo je da američki čipovi više i nisu bezbedni ni pouzdani.

Trka robota i ljudi bila je naredni korak napred ka cilju Kine da postane lider u toj oblasti do 2027. godine.

"Činjenica da je učestvovalo više od 20 kompanija, pokazuje da robotika u Kini brzo napreduje", rekao je vođa tima za pobedničkog robota, koji je napravljen u Inovacionom centru za humanoidnu robotiku u Pekingu.

Otkako je sviralo za početak trke, prva grupa robota počela je trku, a odjek njihovih metalnih udova odzvanjao je duž traka. Najviši robot bio je visok 1,78 metara, dok je najniži, nadimka "Mali džin", bio oko 0,76 metara i izazvao je ovacije publike dok je samouvereno prolazio i veselo mahao.

Neki roboti trče lagano kao ljudi, dok drugi imaju "čvršći", više mehanički pokret. Svaki od njih ima jedinstven imidž. Neki "imaju" kožu i kosu nalik ljudskim, drugi nose odeću, a nekoliko njih trčalo je u patikama.

Kompanije koje ih razvijaju, nadaju se da bi roboti u budućnosti mogli da obavljaju razne poslove u rasponu od proizvodnje do nege.

"Naša vizija je da robote integrišemo u različite industrije i domaćinstva, da služe čovečanstvu", rekao je predstavnik za odnose sa javnošću spomenute kompanije iz Pekinga, dodajući da oni mogu unaprediti produktivnost, efikasnost i rešiti pitanje nedostatka radne snage.

Može li robot da se takmiči s čovekom?

Kada je u pitanju trčanje, roboti ne mogu da se mere sa ljudskom konkurencijom, koji su imali vremena da zaustave i snime selfije sa njima duž staze od 13 milja (21 km) u Jižuangu, okrugu tehnološkog čvorišta na jugoistoku Pekinga.

Neki od robota su gotovo samo počeli trku. Jedan, dizajniran da liči na ženu, srušio se nekoliko momenata nakon starta. Iznenadni problem naveo je grupu inženjera da ga pomeri u stranu.

Drugi se pokvario i pre početka trke. Ležao je na zemlji, ali su ga gledaoci ipak pozdravili ovacijama. Tokom trke neki su roboti postali preumorni da bi nastavili sami, pa su njihovi operatori morali da ih povedu. Za robote je bilo dozvoljeno dopustiti menjanje baterija, kao i da ih zameni nova mašina.

Od 21 robota, šest je prošlo kroz cilj. Pobednik Tiangong Ultra završio je trku za dva sata i 40 minuta, nakon tri promene baterije i jednog pada. Čovek koji je pobedio u trci bio je daleko brži, sa vremenom jedan sat i dva minuta.

Čemu služi trka robota?

Neki od osnivača drugih kompanija koje su proizvele robote koji su učestvovali u trci, naveli su da ih rang ne brine. Humanoidni robot kompanije DroidUp stigao je trći sa vremenom 4 sata i 25 minuta.

"Nama je najbitnije bilo testiranje - na primer, hoće li robot završiti trku bez ijedne promene baterije", naveo je jedan.

"Život" baterije dugo je bio izazov za robotske kompanije. To je, inače, oblast kojom dominira Kina, držeći 70-90 odsto svetskog tržišta, u svakom delu lanca vrednosti današnjih litijumskih baterija.

Kina je takođe dominantna u proizvodnji i obradi retkih retkih zemnih elemenata, koji su ključni za izradu robota.

Uprkos poteškoćama, roboti trkači su nacionalni ponos. Posmatrači su navijali za njih, dok su milioni pratilaca putem Instagrama podizali značaj tehnološkog napretka zemlje.

Jedan od trkača rekao je da je iskustvo bilo jednistveno, te da je ponosan zbog toga.

(Ubrzanje.rs/NBCnews)