I njima je ugrožen posao zbog veštačke inteligencije: Doktorandi ne dobijaju ugovor jer je AI bolja

Dok AI preuzima računarsko modeliranje i osnovnu analizu podataka, doktorandi i postdoktorandi osećaju sve veći pritisak, a naučnici traže nove načine kako da opstanu i napreduju.

Dugo se smatralo da je naučno istraživanje povezano s intelektualnom sigurnošću. Ta se pretpostavka sada dovodi u pitanje, jer kako sistemi veštačke inteligencije napreduju, mnogi naučnici priznaju da delovi naučne radne snage već osećaju pritisak.

Kako bi procenio razmere poremećaja, stručni časopis Nature intervjuisao je više od četrdeset istraživača iz akademske i industrijske zajednice koji koriste veštačku inteligenciju u svom radu. Jedna stvar ubrzo je postala jasna — rutinsko kodiranje i osnovna analiza podataka, poslovi koje često obavljaju doktorandi, postdoktorandi ili zaposleni bez doktorata, sve više se automatizuju.

Osnovni poslovi naučnih istraživanja prvi na udaru?

To čak nije ni stvar budućnosti — to se događa već sada, kaže Xuanhe Zhao, mašinski inženjer na Massachusetts Institute of Technology (MIT), jer veštačka inteligencija te zadatke obavlja mnogo bolje od naučnika početnika.

Anton Korinek, ekonomista sa Univerziteta Virdžinija, ističe da će uloge koje uključuju isključivo kognitivne zadatke prve nestati. Tradicionalno su to poslovi koji su najviše povezani s naučnim istraživanjem — uskoro će ih preuzeti veštačka inteligencija, kaže on.

Brian Hie, računarski biolog sa Stanford Univerziteta, navodi da su uloge istraživačkih programera danas zastarele.

Hannah Wayment-Steele sa Univerziteta Viskonsin-Medison kaže: "Mislila bih da bi pre pet godina bilo odlično zaposliti istraživačkog programera… Ali sada zaista ne vidim potrebu za tim."

Nanshu Lu sa Univerziteta Teksas navodi da su na tom univerzitetu sada "mnogo oprezniji pri zapošljavanju budućih doktoranada i postdoktoranada, delimično zbog neizvesnosti finansiranja, ali svakako i zbog veštačke inteligencije".

Rizik dugoročnog pada

Claus Wilke, takođe sa Univerziteta Teksas, upozorava na nedostatke takve prakse.

"Možda ćete privremeno dobiti više istraživanja po dolaru, ali cena bi mogla biti kolaps razvoja naučnih kadrova i dugoročni pad", smatra on.

Uprkos napretku automatizacije, veštačka inteligencija i dalje nije sposobna da osmisli nove ideje, kažu stručnjaci.

Karu Sankaralingam, računarski naučnik sa Univerziteta Viskonsin–Medison, naglašava važnost ljudske uloge u generisanju istraživačkih ideja.

"Izuzetno mnogo vremena provodim razmišljajući o upitu (za AI)", kaže on, ističući da je ljudski nadzor ključan kako bi se sprečile netačne ili izmišljene informacije koje AI može da proizvede.

Prilagođavanje kao ključ

Veštačka inteligencija naučnike ne čini nevažnim, smatra Džeri Ćijen, ekonomista sa Univerziteta Virdžinija, naglašavajući da ljudski uvid i dalje ostaje neophodan u istraživačkom procesu.

Jedan matematičar sa Univerziteta Kalifornija Los Angeles, smatra da je ključ u prilagođavanju.

"Ako se prilagodimo — a mislim da moramo — tada ćemo preživeti. U nekim slučajevima moći će se i napredovati", ističe Tao, sugerišući da prilagođavanje prednostima AI tehnologije može doneti korist onima koji je znaju iskoristiti.

(Ubrzanje.rs/Zimo)