• 0

Vreme čitanja: oko 3 min.

Od studentskog projekta do globalnog fenomena, kako je Zakerberg uspeo? 2006. desio se ključni momenat za FB

Vreme čitanja: oko 3 min.

Najveća društvena mreža na svetu nastala je kao interni projekat, za studente Harvarda

  • 0
Mark Zuckerberg  facebook logo Foto: Shutterstock
  • Zbog razvoja platforme, njen osnovač Mark Zakerberg napustio je studije

  • Prvi investitor u Fejsbuk bio je osnivač Pejpala

  • Kupovine Instagrama desila se 2012. godine, a Vacapa (WhatsApp) 2014. godine

Mark Zakerberg jedan je od najpoznatijih preduzetnika modernog doba, a njegova priča o uspehu započela je u studentskoj sobi na Harvardu 2004. godine.

Kao strastveni programer sa vizijom, zajedno s nekoliko prijatelja osmislio je jednostavnu platformu za povezivanje studenata, ne sluteći da će upravo ta ideja postati društvena mreža koja će transformisati način na koji ljudi komuniciraju širom sveta. Fejsbuk (Facebook) je počeo kao interni projekat, dostupan isključivo studentima Harvarda, ali je njegov potencijal ubrzo prepoznat, što je dovelo do neverovatno brzog širenja i globalnog uspeha.

Ključ Zakerbergovog uspeha leži u njegovoj sposobnosti da prepozna potrebe korisnika i ponudi rešenja koja odgovaraju novom digitalnom dobu. Društvene mreže su postojale i pre Fejsbuka, ali nijedna nije uspela na način na koji je to on uradio. Njegova platforma omogućila je korisnicima da kreiraju personalizovane profile, dodaju prijatelje, razmenjuju poruke i dele sadržaj na jednostavan i intuitivan način. Umesto statičnih foruma i anonimnih profila, Fejsbuk je pružao osećaj autentičnosti, što je bilo ključno za njegovu popularnost.

Mark Zakerberg Foto: STR / AFP / Profimedia

Već u prvim mesecima nakon lansiranja, Fejsbuk se proširio na druge prestižne univerzitete u SAD, a ubrzo je postao dostupan i širom sveta. Ono što je izdvajalo Zakerberga od drugih tehnoloških inovatora bilo je njegovo strateško razmišljanje i neustrašivost u donošenju velikih odluka. Kada su investitori počeli da primećuju ogroman potencijal njegove mreže, nije prošlo mnogo vremena pre nego što je stigao i prvi ozbiljan kapital. Sredinom 2004. godine, Fejsbuk je dobio investiciju od Pitera Tila (Peter Thiel), osnivača Pejpala (PayPal), što je Zakerbergu omogućilo da napusti Harvard i potpuno se posveti razvoju kompanije.

Jedan od najvažnijih poteza koji je omogućio Fejsbuku da preraste u globalni fenomen bilo je uvođenje News Feeda 2006. godine. Ovaj inovativni koncept omogućio je korisnicima da u realnom vremenu prate aktivnosti svojih prijatelja, što je dodatno povećalo angažman i učinilo Fejsbuk centralnim mestom za digitalnu komunikaciju. Međutim, svaki veliki uspeh nosi sa sobom i izazove. Uvođenje News Feeda naišlo je na kritike zbog pitanja privatnosti, ali je Zakerberg pokazao neverovatnu sposobnost da se prilagodi i implementira promene koje će zadovoljiti korisnike, dok istovremeno osigurava rast platforme.

Kako je Fejsbuk rastao, razvijali su se i poslovni modeli. Zakerberg je prepoznao moć digitalnog marketinga i način na koji bi oglašavanje moglo postati glavni izvor prihoda kompanije. Precizno ciljanje oglasa, na osnovu podataka o korisnicima, postalo je revolucionarni alat za brendove i kompanije koje su želele da dopru do svoje publike. Upravo taj poslovni model omogućio je Fejsbuku da preraste u milijarderski biznis, koji danas generiše ogroman prihod kroz reklame.

Međutim, Zakerbergova vizija nikada nije bila samo u zarađivanju novca. Njegova želja za širenjem uticaja društvenih mreža dovela je do kupovine Instagrama 2012. godine i WhatsAppa 2014. godine. Ovi potezi osigurali su Fejsbuku dominantnu poziciju u svetu digitalne komunikacije i društvenih mreža, dodatno proširujući njegov ekosistem. Zakerberg je shvatio da je ključno ne samo inovirati, već i prepoznati potencijalne konkurente i integrisati ih u svoj sistem pre nego što postanu pretnja.

Fejsbuk Foto: Tanjug/AP

Iako je put do uspeha bio impresivan, Fejsbuk i Zakerberg suočili su se s brojnim izazovima, uključujući skandale s privatnošću podataka, političke kontroverze i optužbe za monopolističke prakse. Uprkos svim preprekama, Zakerberg je ostao dosledan svojoj viziji povezivanja sveta. Njegova sposobnost da se nosi s krizama i prilagodi strategiju ključ je dugovečnosti njegove kompanije.

Danas, Fejsbuk, koji se sada nalazi pod krovnom kompanijom Meta, nije samo društvena mreža već i tehnološki gigant koji ulaže u veštačku inteligenciju, virtuelnu i proširenu realnost, te razvoj metaverzuma – ideje o digitalnom svetu u kojem će ljudi moći da komuniciraju, rade i žive. Zakerbergova vizija daleko nadmašuje samo povezivanje ljudi – on želi da oblikuje budućnost digitalne interakcije.

Priča o Marku Zakerbergu nije samo priča o bogatstvu i uspehu, već i o upornosti, strateškom razmišljanju i neprekidnom inoviranju. Njegova sposobnost da vidi širu sliku, donosi rizične, ali strateški mudre odluke i ne boji se promena učinila ga je jednim od najuticajnijih ljudi u modernoj tehnološkoj industriji. Fejsbuk je od običnog studentskog projekta prerastao u globalni fenomen koji je promenio način na koji ljudi komuniciraju, dele informacije i percipiraju svet oko sebe.

(Ubrzanje.rs/Biznis.ba)

Video: Koliko jednu kompaniju košta da se digitalno transformiše: Koji deo te investicije pokriva država?

Podelite vest:

Pošaljite nam Vaše snimke, fotografije i priče na broj telefona +381 64 8939257 (WhatsApp / Viber / Telegram).

Ubrzanje Telegraf zadržava sva prava nad sadržajem. Za preuzimanje sadržaja pogledajte uputstva na stranici Uslovi korišćenja.

Komentari