Tehnološki div slavi 50. rođendan: Svet je nezamislv bez njihovog glavnog proizvoda, ime osnivača svako zna

• Majkrosoft su osnovali 4. aprila 1975. godine Bil Gejts i Pol Alen

• Gejts je tada bio student Univerziteta Harvard

• Danas se Vindouz nalazi na 70,5 odsto svih desktop računara u svetu

Nema mnogo tehnoloških kompanija u svetu koje se mogu pohvaliti činjenicom da postoje već punih pola veka. A još je manje onih koje se mogu pohvaliti da i nakon toliko vremena i dalje drže svoje mesto u vrhu struke.

Jedna od tih kompanija je Majkrosoft (Microsoft), koji upravo 4. aprila slavi svoj 50. rođendan. Osnovali su je davne 1975. godine prijatelji Bil Gejts i Pol Alen, a tada im verovatno nije ni palo na pamet da će 50 godina kasnije ova kompanija biti sinonim za operativni sistem na računarima.

Upravo se tih prvih linija koda koje je napisao, prisetio Gejts u svom rođendanskom blogu. Istakao je da je prve linije koda koje će promeniti svet napisao na uređaju koji danas deluje zastarelo i slabašno u poređenju sa računarima i pametnim telefonima koje koristimo.

Kako je napisao, sve je počelo nakon što je pročitao članak u tada popularnom časopisu Popular Electronics o miniračunaru Altair 8800 koji pokreće mali čip koji proizvodi, tada nova kompanija, Intel.

Gejts, koji je tada bio student Univerziteta Harvard, i Alen pozvali su proizvođača Altaira, Micro Instrumentation and Telemetry Systems, i razgovarali sa direktorom kompanije Edom Robertsom, te ga ubedili da su razvili softver koji će korisnicima omogućiti da upravljaju hardverom. Postojao je samo jedan problem – nisu imali napisanu ni jednu liniju koda.

Bacili su se na posao i počeli da programiraju u računarskom jeziku BASIC, iako nisu imali ni prototip miniračunara niti su znali kako da napišu kod koji će biti kompatibilan sa budućim verzijama računara. Nakon dva meseca mukotrpnog rada, završili su kod koji je postao osnova za prvi operativni sistem Altaira.

"Taj kod je i dalje najbolja stvar koju sam napisao", prisetio se Gejts.

Upravo je taj kod postavio temelje za ono što danas znamo kao operativni sistem Vindouz (Windows).

"To je bila revolucija. To je bila stvar koja je pokrenula lično računarstvo", ističe Gejts.

Danas se Vindouz nalazi na 70,5 odsto svih desktop računara u svetu, što je Majkrosoftu (uz neke druge investicije, poput 80 milijardi dolara u veštačku inteligenciju) omogućilo tržišnu kapitalizaciju od oko 2,9 biliona dolara.

Međutim, nije sve uvek bilo uspešno u Majkrosoftu. Jedan od spektakularnijih promašaja svakako je bio pokušaj ulaska u svet pametnih telefona. Naime, nakon dve godine razvoja, 2010. godine lansirali su Kin, svoju verziju pametnog telefona s punom tastaturom, koji je trebalo da bude konkurencija drugim pametnim telefonima. Međutim, nakon samo tri meseca katastrofalnih prodajnih rezultata u SAD-u, uređaj je povučen sa tržišta. Ovaj telefon nikada nije ni stigao do Evrope, a danas se retki primerci mogu pronaći samo kod strastvenih kolekcionara i (možda) negde zaboravljeni po fiokama.

Možda je poznatiji Majkrosoftov promašaj Zune, digitalni proizvod i servis koji je trebalo da konkuriše Eplovom (Apple) iPodu. Lansiran 2006. godine, Zune je bio prenosivi uređaj za slušanje muzike, napravljen u saradnji sa Toshibom. Iako je imao veliku memoriju od 30 do 120 GB, Zune nikada nije uspeo da pronađe svoje mesto u srcima potrošača. Majkrosoft se trudio do 2011. godine, ali je Zune na kraju pao u zaborav. Korisnicima je tada savetovano da pređu na Windows Phone za slušanje muzike.

Gejts je danas milijarder koji se bavi humanitarnim radom, ali i dalje pomno prati šta se dešava u tehnološkom svetu.

Pol Alen je napustio posao u Majkrosoftu 1983. godine, kada mu je dijagnostikovan Hodžkinov limfom, ali je ostao u nadzornom odboru. Nakon toga je svoj novac i vreme ulagao u brojne druge poslovne poduhvate, među kojima je bilo i vlasništvo u sportskim klubovima Portland Trejl Blejzers, Sijetl Sihoks i Sijetl Saunders FC.

Osnovao je Allen Institutes za proučavanje mozga, ćelija i veštačke inteligencije. Kao i Gejts, često je učestvovao u humanitarnim akcijama i donirao više od 2 milijarde dolara za različite fondacije i inicijative.

Preminuo je 2018. godine od komplikacija povezanih sa rakom.

(Ubrzanje.rs/Zimo)