Da li bi puštanje "magične" prašine u atmosferu zaustavilo topljenje planete? Naučnici nude (skupo) rešenje

Jedan problem s mnogim česticama je njihova sklonost prebrzom taloženju

• Tim istraživača ispitao je sedam različitih supstanci

• SO2 je popularan kandidat za geoinženjering, ali sa značajnim nedostacima

• Postoji rizik da ošteti ozonski omotač i uzorkuje kisele kiše

Nova studija istražuje izvodljivost korišćenja dijamantnih nanočestica za ubrizgavanje aerosola u stratosferu (SAI) u svrhu suzbijanja globalnog zagrevanja. Istraživanje pod vođstvom naučnika Sandra Vattionija iz švajcarskog Federalnog instituta za tehnologiju u Cirihu (ETH Zürich) izračunalo je da bi te čestice vredne stotine triliona dolara mogle pomoći u hlađenju planete. Ideja je reflektovati sunčevu svetlost od Zemlje, slično načinu na koji su vulkanske emisije istorijski uticale na klimu na našoj planeti.

Nije prvo rešenje, već mogući odgovor na najgori scenario

Iako SAI nije prvo rešenje koje treba razmotriti, jer smanjenje emisija fosilnih goriva ostaje najizvodljivija opcija, ova studija nudi uvid u moguće odgovore u najgorem slučaju. Tim je ispitao sedam različitih materijala, uključujući sumpor dioksid, dijamant, titanijum dioksid, glinicu, kalcit i silicijum karbid, kako bi utvrdio njihovu efikasnost u odbijanju sunčeve svetlosti.

Istorijski gledano, sumpor dioksid (SO2) bio je popularan kandidat za geoinženjering zbog svoje uloge u prirodnim klimatskim hlađenjima. Međutim, kako Vattionijevo istraživanje naglašava, sumpor dioksid ima značajne nedostatke, poput oštećenja ozonskog omotača i stvaranja kiselih kiša. Iako bi ispuštanje desetina miliona tona gasa u atmosferu više nego verovatno smanjilo prosečnu globalnu temperaturu za nekoliko stepeni, možda nam se neće svideti nuspojave, navode autori studije koja je objavljena u časopisu Geophysical Research Letters.

Astronomski troškovi

Modeli naučnika uzeli su u obzir ponašanje čestica, apsorpciju toplote i atmosferske reakcije. Jedan problem s mnogim česticama je njihova sklonost prebrzom taloženju, što ih čini neučinkovitima. Drugi, poput sumpora, mogu zadržati toplotu, zagrevajući stratosferu i menjajući vazdušne struje. Međutim, dijamantne nanočestice su se pokazale kao najbolja opcija zbog svoje stabilnosti, nedostatka reaktivnosti i sposobnosti da ostanu suspendovane dovoljno dugo u atmosferi za efikasno hlađenje.

Dok je sumpor i dalje najjeftinija opcija s oko 250 dolara po megatoni, dijamanti, iako prikladniji za taj zadatak, koštali bi astronomskih 600.000 dolara po megatoni. Taj bi trošak mogao narasti u desetine ili stotine triliona dolara. Studija priznaje te više nego značajne finansijske i praktične izazove, zaključujući da rezultati potvrđuju koliko smo daleko od implementacije SAI-a kao rešenja za globalno zagrevanje.

(Ubrzanje.rs/Zimo)