Šta je biotehnologija? Koristili je Sumeri i Egipćani, mislili da je delo bogova, danas otvara vrata za IT

Foto: Shutterstock, Freepik, pixabay

• Oblasti biotehnologije su brojne - od medicine, poljoprivrede, zaštite životne sredine...

• Među najpoznatijim primerima biotehnologije je dobijanje humanog insulina putem rekombinantne DNK tehnologije, 1982. godine

• Biotehnološkim rešenjima se odgovara na izazove koje prete populaciji celog sveta

O pojmu biotehnologija sve češće se čuje. Najčešće se dovodi u kontekst budućnosti, kada se govori o pravcu u kom Srbija nastoji da se razvija, međutim reč je pojmu čiji se počeci beleže hiljadama godina pre nove ere. Danas pruža odgovore na globalne izazove i predstavlja najbržerastuću industriju 21. veka.

"Svi želimo da živimo duže i kvalitetnije. Pruža nam tu mogućnost", reči su kojima programska direktorka Centra za promociju nauke Marjana Brkić uvodi u pojam biotehnologija.

Ona je na nedavno održanoj SPLET Tech konferenciji najpre istakla izazove koji su stavljeni pred građane celog sveta.

Marjana Brkić / Printskrin: YouTube/Tačka Povratka

"Problem je rastuća populacija u svetu i potreba za većom količinom hrane. Samo nam bajotek može pomoći da razvijemo useve koji su otporni na sušu, a obećavaju prinos. Jedan od izazova koje donose klimatske promene, kao što jeste ekstremno vreme, takođe utiče na hranu", objašnjava uzroke problema, koji se građanima Srbije možda još uvek ne čini vidljivim, ujedno navodeći primer biotehnološkog rešenja.

Vrativši se na klimatske promene govori o biotehnološkim rešenjima i u toj oblasti.

"Alternative za fosilna goriva su biogoriva i bioplastika. To su stvari u povoju, na njima se radi i u našoj zemlji. Za koju godinu u našoj zemlji će se otvoriti BIO4 kampus, koji će okupiti institute, fakultete, studente, industriju... koji će zajedno pokušati da nađe rešenja na četiri teme: biodiverzitet, biomedicinu, biotehnologiju i bioinformatiku", kaže vraćajući se na možda poznatiji teren.

Kaže i da obrazovanje prati ovaj trend, te da su osnovani tzv. master 4.0 programi u Srbiji, te da su trenutno dostupni studentima novosadskog univerziteta.

Najjednostavnije objašnjeno biotehnologija je spoj biologije i tehnologije.

"Bajotek nije nova stvar. Kao rana tehnologija postoji još od vremena Sumera i Egipćana, od 10.000 godina pre nove ere. Tadašnje civilizacije su mislile da je to dejstvo njihovih bogova, koristili su ranu biotehnologiju da prave vino, da prave hleb, ali nisu razumeli kako se to odvija. Trebalo je da prođe skoro 12.000 godina da mi shvatimo... Prvo je Levenhuk otkrio mikroskop, pa smo razumeli da su mikroorganizmi ti koji od soka grožđa prave vino, a onda, sa druge strane, da naučimo kako te mikroorganizme da koristimo", navodi o tome kako se put bajoteka razvijao.

Antoni van Levenhuk / Foto: Wikimedia/Jan Verkolje

Nakon sporog početka koji se odvijao hiljadama godina, proboj se desio za, čini se, značajno kraće vreme.

"Prvi vid korišćenja tih organizama jeste za pravljenje vakcine, koja je postala stub javnog zdravlja u celom svetu", kaže navodeći da je napravljena razlika od prve Pasterove vakcine i tehnologije kojom je ona kreirana do današnjih RNK vakcina.

"Postoji još pregršt tehnologija koje su razvijene od 1950. godina, prva je otkriće DNK. Posle toga je napravljena tehnologija koja je omogućila sekvenciranje, što je omogućilo da otkrijemo gde se nalazi greška ili gde su razlike između ljudi u DNK i kako to možemo da popravimo.

Otkrivena je još jedna tehnologija - PCR tehnologija, koja omogućuje umnožavanje DNK. Koristi se dosta u forenzici, osnova je za sve ostale tehnologije, pored toga tehnologija rekombinantne DNK, koja je omogućila da se insulin pravi u bakterijama, a ne kao ranije u svinjama ili drugim većim organizmima i težim za proizvodnju", ističe poznate primere biotehnologije, koji možda nisu stvar opšteg znanja.

"Među novijim tehnologijama koje su dovele do revolucije je krisper kas - prcizne makaze, za koje su dve naučnice 2020. godine dobile Nobelovu nagradu. Ona puno obećava, pogotovo na temu genske terapije i borbe protiv različitih bolesti."

O multidisciplinarnosti biotehnologije na istom panelu govorila je v.d. direktor Centra za promociju nauke Danijela Vučićević. Kao kod za sortiranje oblasti najčešće se, objašnjavaju, koristi kod Rainbow, gde svaka boja predstavlja jednu oblast bajoteka.

Danijela Vučićević, v.d. direktora Centra za promociju nauke : Foto: Ustupljene fotografije / Centar za promociju nauke / Marko Risović

Personalizovana medicina i digitalizacija u zdravstvu

"Uvek mislite na otkriće novih lekova, na personalizovanu medicinu, na nešto što produžava život", predstavila je crvenu biotehnologiju, ujedno poznatu kao medicinsku i farmaceutsku biotehnologiju, koja se odnosi na dijagnostiku, prevenciju i lečenje bolesti.

O individualizaciji terapije i digitalizaciji u zdravstvu, kao dva trenda u medicini 21. veka govorilo se i na panelu Mapiranje puta razvoja biotehnoloških lekova - mogućnosti za srpski inovativni i poslovni sektor.

"Ako vam danas nešto fali dobijete lek. Svako od nas je individua za sebe, lek u većini slučajeva ostvari dejstvo. Nekada nema efekata, a nekad ima neželjene efekte. Ideja personalizacije terapije je sledeća, da uz pomoć dijagnostike kategorišemo pacijenta i da svako dobije lek koji mu najviše odgovara", ispričala je dekan Farmaceutskog fakulteta Novi Sad Nataša Jovanović Lješković, dodajući ocenu da bi taj postupak bio nalik odabiru odgovarajućeg odela.

Nataša Jovanović Lješković / Foto: B. P.

Među ostalim oblastima tehnologije izdvajaju se još zelena, tj. poljopripvredna biotehnologija, bela tehnologija, tj. industrijska, siva ili  biotehnologija zaštite životne sredine, žuta koja se tiče primene insekata u medicini, poljoprivredi i industriji, plava - sa fokusom na istraživanje resursa iz sveta okeana, Brkić je izdvojila ljubičastu.

"Odnosi se na sva pravna i regulatorna pitanja koja postoje oko biotehnologije, nova grana, puno izazova. Treba regulistati podatke, ipak su to podaci koje sutra neko može da zloupotrebiti. Treba da se pitamo hoće li nam npr. osiguravajuće kuće naplatiti veće osiguranje ako vide da smo podložni nekim bolestima, mi ili naše potomstvo?

Sa druge strane tu su etička pitanja i pitanje da li će sutra neko sebi moći da priušti skupe lekove o kojima razgovaramo. Pitanje je i ko će biti na izvoru ovih informacija i kako će se one koristit, da li će se npr. odobriti korišćenje genetski modifikovanih organizama (GMO) koji kod nas nisu dozvoljeni, ali opet, svi smo zajedno jedna planeta i ono što se dešava u okruženju... Ne možemo neke stvari kontrolisati do kraja", navodi.

Koja je uloga veštačke inteligencije?

Ujedno upućuje poziv predstavnicima IT sektora da dalje unapređuju biotehnologiju.

"Veštačka inteligencija može da se koristi za dizajn molekula, za otkriće novih, za traženje nove svrhe već otkrivenim lekovima, da se optimizuju klinička ispitivanja tako što će npr. vršiti izbor pacijenata koja se uključuju u klinička ispitivanja, zatim za personalizovanu medicinu; svako od nas je različit, treba mu različita terapija. Može da pravi predikciju i da govori koji su to target proteini na kojima treba dalje da radimo u laboratoriji da bismo videli za šta mogu služiti sutra, za nove lekove", istakla je mogućnosti koje se otvaraju i koje će tek uneti promene.

(Ubrzanje.rs)