Lični odnosi menjaju planove? Neizvesna uloga Maskovog raketnog sistema u odbrani SAD, Bela kuća bira reči

• Zaštićeni izvori najavljuju promene

• Navodno se razmatra novi okvir koji bi mogao da umanji ulogu SpejsEksa

• To bi bio prvi udarac Maskovom opsežnom poslovanju s američkom vladom nakon "raskida" s Trampom

Uloga SpejsEksa (SpaceX) Ilona Maska u novom američkom sistemu raketne odbrane postala je neizvesna nakon prošlonedeljne svađe između milijardera preduzetnika i predsednika SAD Donalda Trampa, rekle su za Rojters tri osobe upoznate s projektom.

Bela kuća je donedavno razmatrala plan prema kojem bi SpejsEks, Maskov raketni i satelitski poduhvat, sarađivao s proizvođačem softvera Palantir i proizvođačem dronova Andurilom na izgradnji ključnih elemenata projekta nazvanog Zlatna kupola (Golden Dome). Administracija je naložila Pentagonu da toj satelitskoj mreži da prioritet, rekli su izvori koji su želeli da ostanu anonimni.

Međutim, sada se za sistem, čiji je cilj da prati i spreči moguće raketne napade na Sjedinjene Države, razmatra novi okvir koji bi mogao da umanji ulogu SpejsEksa. Jedna od mogućnosti, prema trojici Rojtersovih izvora, jeste da se odustane od satelitskih kapaciteta SpejsEksa i da se pažnja usmeri na proširenje postojećih kopnenih sistema za raketnu odbranu.

U izjavi za Rojters, portparol Bele kuće rekao je da je "Trampova administracija posvećena rigoroznom procesu razmatranja svih ponuda i ugovora". Visoki zvaničnik Pentagona izjavio je da Ministarstvo odbrane "nema najava u vezi s budućim ugovorima koji se odnose na napore u okviru Zlatne kupole".

SpejsEks, Anduril i Palantir nisu odgovorili na zahteve Rojtersa za komentar.

Smanjena uloga Spejsiksa predstavljala bi prvi poznati udarac Maskovom opsežnom poslovanju s američkom vladom nakon njegovog raskida s Trampom prošle nedelje.

Promena planova, posebno kada je reč o projektu koji je Tramp opisao kao najvažniji za američku odbrambenu strategiju, dodatno ističe koliko predsednikov stil rukovođenja zavisi od ličnih odnosa, naveli su stručnjaci za vazduhoplovstvo i odbranu.

U izjavi za Rojters, Bela kuća je poručila da će svaka odluka biti doneta "dajući prioritet najboljoj ponudi za Ameriku i oslanjajući se na najnapredniju i najinovativniju tehnologiju".

Tramp je u maju izjavio da bi zaštitni sistem trebalo da bude operativan do kraja njegovog predsedničkog mandata, januara 2029. godine. Međutim, stručnjaci iz industrije navode da bi taj vremenski okvir i procenjeni trošak od oko 175 milijardi dolara mogli biti previše optimistični.

(Ubrzanje.rs/Zimo)