Beogradski startap radi na povećanju prinosa mleka uz pomoć genetike: Analiza iz 3 uzorka, krati dane do cilja

• Tricel dobio finansijsku podršku u okviru programa 'Rajzing starts' koji sprovodi Naučno-tehnološki park Beograd

• Planiraju unapređenje uzorkovanja, kako bi napustili invazivne metode

• Napominju da dobijena količina mleka po grlu ne zavisi samo od genetika

Biotehnološke (bio-tek) i medicinske (med-tek), a odmah potom i agrotehnološke (agri-tek) i tehnološke firme koje se bave hranom (fud-tek) ubedljivo su u vrhu po brojnosti među startapima u Srbiji, a daleko iza su oni iz civilnog inženjeringa, energetike, gejming ili e-trgovine.

Veliko znanje koje ovde postoji u toj oblasti potvrđuje jedan od startapa iz ovog sektora, platforma Ketl-gen (CattleGen), koju su napravila tri mlada stručnjaka iz različitih naučnih oblasti udruženi u kompaniju "Tricel" (Tricell). A njen zadatak nije nimalo naivan i lak: da skrati vreme potrebno za genetsku selekciju goveda sa 15 na tri do pet godina i tako doprinese rastu proizvodnje i kvaliteta mleka na poljoprivrednim gazdinstvima, piše poslovni magazin Biznis i finansije (B&F), prenosi 24sedam.

Kao treća generacija veterinara u svojoj porodici, Aleksandar Milojković praktično je odrastao u veterinarskoj ambulanti, u kojoj sada i radi. Međutim, njegov veterinarski posao se ne završava kada skine uniformu; on potom odlazi u kancelarije svoje firme "Tricel", gde razvija tehnološko rešenje koje će stočarima omogućiti da povećaju količine mleka i otpornost goveda.

"Pre desetak godina poželeo sam da uzgajam goveda na održiv način, vodeći računa o njihovoj dobrobiti. U mojoj glavi to je izgledalo poput reklame u kojoj srećne krave brste travu na drečavo zelenom proplanku. Međutim, vrlo brzo sam shvatio da neko ko živi i radi u gradu ovo ne može da izvede", priseća se Aleksandar prve poslovne ideje vezane za stočarstvo.

Problem poreklo

No, ispostavilo se da može da izvede nešto drugo. Tokom studija i kasnijih poseta poljoprivrednim gazdinstvima, saznao je koliko stočare košta pogrešan izbor genetskog materijala.

"Znam za jedno gazdinstvo koje je svoje krave osemenjavalo spermom skandinavskih bikova i tako sebi drastično smanjilo proizvodnju mleka leti. Jer, u Skandinaviji letnje temperature idu do 28 stepeni, a kod nas do 40. To je ogroman temperaturni šok za krave i one u takvoj situaciji daju manje mleka, ako ga uopšte i daju", objašnjava mladi veterinar.

Shvativši zašto je uzgajivačima goveda preko potreban savremen i objektivan alat za genetsku selekciju, odlučio je da ga napravi zajedno sa Nemanjom Vučićem, stručnjakom za molekularnu biologiju i bioinformatiku, i Markom Matićem, specijalistom za primenjenu i kompjutersku fiziku. Tako je ovaj trio pre godinu i po dana oformio biotehnološki startap "Tricel" i počeo da radi na razvoju platforme KetlGen (CattleGen) za genetsku selekciju goveda.

Genetska selekcija u stočarstvu

Do sada se selekcija goveda u našem stočarstvu obavljala progenim testiranjem, koje podrazumeva da pratite aktivnosti i zdravlje krava kroz tri generacije.

"To je zahtevalo najmanje od 10 do 15 godina, jer je toliko vremena bilo potrebno da se isprate tri generacije iz jedne loze, uključujući njihovo sazrevanje i makar dva-tri ciklusa laktacije. Testiranje koje je osmislio 'Tricel' obavlja se pomoću biomarkera i skraćuje taj proces na tri do pet godina", kaže za B&F Milojković.

Materijal za pomenutu analizu se može dobiti iz krvi, sa korena dlake ili iz hrskavice ušne školjke koja se uzima prilikom obeležavanja goveda. Međutim, ovo preduzeće planira da omogući sprovođenje ovakvih analiza i iz mleka, jer je to neinvanzivan način uzorkovanja.

Ovo se radi da bi se utvrdilo sa kakvim bikovima krave treba pariti kako bi se povećala proizvodnja mleka ili optimizovale željene osobine ovih životinja. Kako kaže Aleksandar, u našu zemlju se trenutno uvozi velika količina semena iz inostranstva, iako bi i autohtone rase, poput ovde odavno odomaćenih švajcarskih simentalki, mogle da daju slične, ako ne i bolje rezultate.

Zato su trojica stručnjaka osmislila platformu tako da ne diskriminiše nijednu vrstu, odnosno da ne daje rezultate koji bi išli u korist određene rase bikova, već bi bili objektivni. Platforma bi mogla da se nađe na tržištu već na jesen, po sklapanju saradnje sa investicionim fondovima sa kojima "Tricel" trenutno pregovara i nakon potrebnih testiranja.

Beogradski startap je već sproveo indirektne analize na dva poljoprivredna gazdinstva u Srbiji i simulacije rađene na osnovu podataka iz literature, a na leto će realizovati i sveobuhvatniji eksperiment sa istim ciljem.

Ipak, potpunu potvrdu učinka svog modela genetskog testiranja trojica stručnjaka će moći da dobiju tek posle nekoliko generacija goveda podvrgnutih ovom načinu analize.

"Iz tog razloga nam je komplikovanije da apliciramo za razvojne grantove, nego, na primer, proizvođačima softvera koji lakše dokazuju da njihovi programi rade. Srećom, uspeli smo da dobijemo finansijsku podršku u okviru programa 'Rajzing starts' (Raising Starts) koji sprovodi Naučno-tehnološki park Beograd. To je ogromna pomoć za startape poput našeg, koje investitori smatraju rizičnijim", ističe Milojković.

Domaći uzgajivači iskazuju interesovanje

Na pitanje šta "Tricel" razlikuje od konkurencije, sagovornik B&F-a odgovara da je to veliki broj genetskih podataka kojima njihovo rešenje raspolaže, ali i činjenica da KetlGrin ne radi po unapred utvrđenoj šemi, već pravi referentni sistem za svako stočarsko domaćinstvo ponaosob.

"Mi analiziramo genetiku krava i životne uslove na određenom gazdinstvu, kao i potrebe stočara. Jer, nemaju svi iste zahteve. Nekima je bitnije da njihove krave proizvode kvalitetnije mleko, nekima da prilikom proizvodnje mleka troše manje hrane, nekima da budu otporne na bolesti... Mi sve ovo uzimamo u obzir i predlažemo kakvo seme bi moglo ispuniti njihove zahteve, ali ne nudimo semena, već samo vršimo testiranje", napominje Aleksandar.

Osim genetske analize za potrebe osemenjivanja, trojica stručnjaka će ponuditi poljoprivrednicima i mogućnost redovnog praćenja ispoljavanja osobina životinja na njihovim gazdinstvima. To znači da će iz mleka prikupljati podatke o kravama na dnevnom ili nedeljnom nivou, i na osnovu uvida u njihov genetski potencijal proceniti da li ga ispunjavaju ili ne.

Ukoliko, na primer, krave počnu da daju manje mleka, na osnovu podatka kada se to tačno desilo moći će da se utvrdi i razlog za smanjenje proizvodnje.

"To može biti bilo šta – početak rada novog zaposlenog koji maltretira krave, promena režima ishrane i slično. Bitno je znati da količina mleka ne zavisi samo od genetike", ističe Milojković uz opasku da se može imati dobar auto, ali da neće raditi ukoliko se u njega sipa ulje umesto benzina.

"Tricel" planira da svoja inovativna rešenja ponudi korisnicima na evropskom i srpskom tržištu, a Aleksandar kaže da je interesovanje domaćih stočara već toliko da bi samo od prodaje u Srbiji mogli da posluju profitabilno.

Na pitanje otkud toliko interesovanje, mladi veterinar odgovara.

"Prema našim proračunima, ako poljoprivredno gazdinstvo od 100 goveda poveća količinu mleka po grlu za jedan litar dnevno, što je uz korišćenje naše tehnologije vrlo ostvarivo, dobiće 100 litara mleka više tog dana. Pošto prosečna laktacija traje 280 dana, to je 28.000 litara mleka više na godišnjem nivou i to bez velikih ulaganja u povećanje proizvodnje. Za ovo ne morate čak ni da ukrštate krave sa nekim specijalnim i skupim bikovima, dovoljno bi bilo da im poboljšate uslove života", navodi dodajući da ne voli da govori o brojkama koje još nisu dokazaneu praksi, ali da je to najlakši način da se objasne potencijali platforme.

Ekološko rešenje

Sa ovakvom genetskom selekcijom koja optimizuje proizvodnju mleka, smanjio bi se i broj krava potrebnih mlekarskoj industriji, a time i štete od metana koje ove životinje emituju u velikim količinama. Pored toga, "Tricel" želi da doprinese i dobrobiti goveda.

"Ljudska vrsta je prilično sebična. Mi nismo ni svesni koliku žrtvu podnose krave zbog proizvodnje mleka za naše potrebe, moraju biti svoj ceo radni vek steone da bi davale mleko. Samo 85 dana godišnje one nisu u drugom stanju. I zato je najmanje što možemo da uradimo za njih da im ponudimo bolji kvalitet života. Od toga mogu imati koristi i stočari, jer zadovoljne krave daju više mleka, podvlači Milojković, dodajući da je najisplativiji način držanja goveda, da njima bude što udobnije.

Saradnja beogradskog startapa sa stočarskim gazdinstvima i jednom firmom za trgovinu genetskim materijalom pokazala je da su to shvatili i sami poljoprivrednici. Sve više njih nabavlja opremu kao što su vodeni kreveti za krave, igračke kojima se one maze i češkaju, ali i robotske muzilice koje ovim životinjama masiraju vime, što im izuzetno prija. Toliko im prija, tvrdi Aleksandar, da ih je viđao kako same formiraju redove u kojima čekaju na svoj tretman na muzilici. Kao u reklami.

(Ubrzanje.rs/BiF)