Ovaj robot ima dva palca i dva prsta da bi mogao da radi, ali ga nećete videti ni u jednoj kući: Ovo je razlog

Tržište humanoidne robotike trenutno je preplavljeno novcem. Prošle nedelje, AI2 Robotiks (AI2 Robotics), startap sa sedištem u Šenženu koji proizvodi humanoidne robote na točkovima, prikupio je oko 735 miliona dolara uz procenu vrednosti kompanije od skoro tri milijarde dolara.

Preporučujemo

Ranije ove godine, Aptrtonik (Apptronik), proizvođač humanoidnih robota za proizvodnju i logistiku sa sedištem u Ostinu, zatvorio je rundu finansiranja od 935 miliona dolara, čime je vrednost kompanije procenjena na više od 5,5 milijardi dolara. Prošle jeseni, Figjur AI (Figure AI), startap sa sedištem u San Hozeu koji razvija humanoidne robote opšte namene, sam je izvestio da je zatvorio rundu finansiranja Serije C od milijardu dolara uz neverovatnu procenu vrednosti od 39 milijardi dolara.

U poređenju sa tim, Pegi Džonson, izvršna direktorka kompanije Adžiliti Robotiks (Agility Robotics), iznenađujuće je umerena. U telefonskom razgovoru prošle nedelje, odmah nakon što je kompanija objavila planove za izlazak na berzu putem spajanja sa kompanijom Čerčil Kepital Korp XI (Churchill Capital Corp XI) Majkla Klajna, što je kompanija za akviziciju specijalne namene, odnosno SPAC. Ovaj dogovor procenjuje Adžiliti na oko 2,5 milijardi dolara i očekuje se da će prikupiti više od 620 miliona dolara bruto prihoda, što je najveće prikupljanje kapitala u istoriji humanoidne robotike. Dogovor još uvek nije zaključen; spajanje i dalje zahteva odobrenje akcionara i reviziju Savezne komisije za hartije od vrednosti (SEC), a očekuje se da će biti završeno krajem ove godine.

Adžiliti je osnovan 2015. godine kao spin-of Univerziteta države Oregon. Sa sedištem u Sejlemu, u Oregonu, kompanija proizvodi bipedalne (dvonožne) humanoidne robote dizajnirane za rad u skladištima i fabrikama. Njen SPAC manevar je značajan iz nekoliko razloga. To bi učinilo Adžiliti prvom kompanijom fokusiranom isključivo na humanoidnu robotiku koja trguje na javnim tržištima, pružajući malim investitorima direktan pristup sektoru koji je do sada bio dostupan prvenstveno fondovima rizičnog kapitala sa dubokim džepovima. To takođe nudi redak prozor u finansije poslovanja u oblasti gde većina konkurenata strogo čuva svoje brojke, pa čak i stanje tehnologije koju razvijaju.

Džonson – nekadašnja izvršna potpredsednica za razvoj poslovanja u Majkrosoftu (Microsoft), gde je pomogla u realizaciji akvizicije LinkedIna (LinkedIn) vredne 26 milijardi dolara, a kasnije izvršna direktorka Medžik Lipa (Magic Leap), nekada popularnog proizvođača slušalica za proširenu stvarnost – bila je oprezna tokom razgovora. Odbila je da iznese finansijske prognoze za budućnost, odbila je da otkrije troškove materijala za vodećeg robota kompanije Adžiliti po imenu Didžit (Digit) i učtivo se usprotivila kad god su pitanja skrenula prema spekulacijama.

Na pitanje zašto Adžiliti izlazi na berzu putem SPAC-a umesto da pokrene još jednu privatnu rundu finansiranja – što je struktura koja preskače prezentacije investitorima i proveru cena tradicionalne inicijalne javne ponude (IPO) – Džonson je rekla da se to uglavnom svodi na prednost prvog na tržištu koju kompanija uživa kada je prva svoje vrste koja izlazi na berzu. Za investitore koji žude za akcijama popularne robotske kompanije, Adžiliti je "priča o ubrzanju i priča o pravom trenutku", rekla je ona. Prihodi će takođe pomoći Adžilitiju da poveća proizvodnju u svom proizvodnom pogonu od oko 6.500 kvadratnih metara u Sejlemu, u Oregonu, i da ispuni postojeće narudžbine kupaca.

Što se tiče poljuljane reputacije SPAC-ova – mnoge kompanije koje su na taj način izašle na berzu 2021. godine slavno su potpuno propale ili se njihovim akcijama trguje daleko ispod ponuđene cene – Džonson je bila nepokolebljiva.

"Ako samo ostanemo fokusirani, nastavljajući da isporučujemo klijenta po klijenta, robota po robota, nadamo se da nećemo doživeti istu volatilnost", rekla je ona. "Naš najveći konkurent trenutno smo mi sami. Koliko brzo možemo da se razvijamo, koliko brzo možemo da nastavimo da dodajemo nove veštine."

Ove narudžbine idu daleko iznad pilot-projekata, rekla je Džonson za TehKranč (TechCrunch), ukazujući na više od 300 miliona dolara ugovorenih, višegodišnjih prihoda koji predstavljaju oko 1.000 robota. Oni su deo modela "robot kao usluga" u kojem klijenti plaćaju mesečnu naknadu umesto da odmah kupe mašine.

"Svi na našoj listi trenutno su već provereni i imaju planove za implementaciju koji stoje iza njihovih dokaza koncepta", rekla je Džonson.

Među klijentima su Džii-Iks-Oo Logistiks (GXO Logistics), Amazon, Tojota motor manufakturing Kanada (Toyota Motor Manufacturing Canada), Šefler (Schaeffler) i Merkado Libre (Mercado Libre).

Didžit

Sam Didžit je namerno jednostavan komad hardvera. Visok je oko 175 centimetara, težak oko 73 kilograma i dizajniran je da radi jednu stvar izuzetno dobro, a to je da pomera teške predmete u prostorima koje je čovek izgradio. Njegova najizrazitija karakteristika je par kolena koja se savijaju unazad – nazvana su "ptičje noge" – koja mu omogućavaju da dosegne od nivoa poda do polica iznad glave, a da se kolena pritom ne sudare sa skladišnim regalima. (Osnivači Adžilitija, objasnila je Džonson, nisu bili zainteresovani za biomimikriju samu po sebi.) Ruke robota – dva palca i dva prsta – slično su prilagođene specifičnom zadatku; optimizovane su za hvatanje teških plastičnih kutija, čak i kada se njihov sadržaj pomera tokom transporta.

Džonson je rekla da je Adžiliti "neutralan prema velikim jezičkim modelima (LLM)", oslanjajući se na modele uključujući Klod (Claude) i Gemini kako bi upravljao onim što ona naziva semantičkim slojem – prevođenjem instrukcija visokog nivoa u ponašanje robota. Opisala je nedavni test u kojem su inženjeri razbacali različite vrste smeća po podu i rekli Didžitu jednostavno da "počisti ovaj nered". Robot je sve procenio, sortirao i bacio u kantu kako treba, uključujući i tačnu identifikaciju pucketave folije kao materijala koji se ne može reciklirati.

Naravno, fizički sloj – mehanika ravnoteže, kretanja i manipulacije – jeste ono što Adžiliti smatra svojom ključnom vlasničkom prednošću, izgrađenom tokom više od jedne decenije primene u stvarnom svetu.

"Veliki jezički modeli su imali ceo internet za obuku", rekla je ona. "Kada razmišljate o fizičkoj veštačkoj inteligenciji humanoidnih robota – to još uvek ne postoji." U većini kompanija, u svakom slučaju. Džonson veruje da je Adžiliti izuzetak: "Mi možda imamo najveće skladište podataka o stvarnom radu robota u okruženjima iz stvarnog sveta."

Pored sirovih podataka, Džonson je rekla da je bezbednost oblast u kojoj je jaz između Adžilitija i njegove konkurencije najveći i najznačajniji. Dok rivalske kompanije prikazuju svoje robote u laboratorijskim demonstracijama i koreografisanim video-snimcima, Adžiliti je morao da ispuni stvarne zahteve industrijske sertifikacije bezbednosti da bi radio unutar objekata klijenata.

"Ne možete da napravite svog robota, a da ga tek onda učinite bezbednim", rekla je ona. "To je redizajn. Morate da imate sertifikovanu kompletnu bezbednost – električni sistem, sve delove i softver koji sve to podržava." (To nije zanemarljiva briga s obzirom na to da su ljudi često negde u prostoriji. Još u novembru, bivši šef za bezbednost proizvoda u kompaniji Figjur AI tužio je kompaniju, tvrdeći da je otpušten nakon što je izrazio zabrinutost da su njeni roboti dovoljno moćni da polome ljudsku lobanju. Figjur je osporio te tvrdnje.)

Što se tiče doma, Džonson misli da će humanoidni roboti na kraju stići tamo, ali je rekla da ne treba očekivati da će donositi doručak u krevet u skorije vreme. Biće potrebno "više od 10 godina", rekla je o vremenskom okviru, primetivši da skladišta i fabrike, uprkos svoj svojoj složenosti, imaju fiksne prolaze i predvidljivu opremu i tokove rada, za razliku od domova koji su haotični, sa psima, bebama, posetiocima i predmetima ostavljenim na neočekivanim mestima.

"Putevi barem imaju neka pravila ponašanja", dodala je Džonson, upoređujući ovaj izazov sa autonomnim vozilima. "Većina oblasti u kojima će humanoidni roboti raditi nemaju."

Adžiliti ne isključuje kućno tržište. Džonson je rekla da će kompanija ući na njega kada to bude imalo smisla. Za sada je, međutim, laserski fokusirana na tržište skladišta, s obzirom na sve veći broj radnika koji odlaze u penziju i mlađih radnika koji nisu voljni da prihvate fizički zahtevne uloge.

"Danas u SAD ima oko milion slobodnih radnih mesta u ovim oblastima", rekla je ona. "Za njih je jednostavno veoma, veoma teško pronaći radnike."

(Ubrzanje.rs/TechCrunch)