Nemački milijarder ulaže u teretane za humanoide: Uzdiže se nova industrija koja gasi automobilsku?

Kompanija Neura robotiks (Neura Robotics) Dejvida Regera, vredna sedam milijardi dolara, želi da postane Epl (Apple) fizičke veštačke inteligencije (AI), gradeći industrijske i humanoidne robote, operativni softver i "teretane" u kojima će trenirati. U ovaj nemački startap, osnovan 2019. godine, nedavno je uloženo do 1,4 milijarde dolara u rundi koju je predvodio Teter (Tether), a učestvovali su i Envidija (Nvidia), Amazon i Boš (Bosch). Ova runda svrstava Neuru među najvrednije evropske startape u robotici, a Regerov udeo od 20 odsto vredi skoro 1,5 milijardi dolara.

Preporučujemo

Najinovativniji deo Neurine strategije su robot-teretane, gde klijenti iznajmljuju ćelije opremljene simulacionim okruženjima kako bi trenirali robote za specifične poslove. Sve što robot nauči čuva se na platformi u oblaku, Neuravers (Neuraverse), i može se preneti na druge mašine koje kupac poseduje, dok Reger planira da se tim veštinama u budućnosti može i trgovati. Iako većina trenutnih prihoda Neure dolazi od prodaje konvencionalnih kolaborativnih robota (kobota), kompanija tvrdi da njena knjiga narudžbina premašuje 1,1 milijardu dolara, pri čemu se oko 80 odsto dugoročnih planova odnosi na humanoide, poput vodećeg modela 4NE1.

Kineski proizvođači trenutno dominiraju tržištem, isporučivši 97 odsto svih humanoida prodatih u prvoj polovini godine, ali Reger veruje da Neura može da vrati Evropu u ovu tehnološku trku. Njegova motivacija potiče iz želje da reši problem nedostatka radne snage u Nemačkoj, koja će se do 2036. smanjiti za 4,3 miliona ljudi usled penzionisanja. Reger ističe da Evropa mora sama da proizvodi robote umesto da zavisi od strane tehnologije, kako bi sačuvala svoj prosperitet i socijalne sisteme.

Reger, koji je počeo kao kalupar i samouko savladao robotiku preko Jutjuba (YouTube), prvobitno se 2018. godine udružio sa kineskom kompanijom Hans robot (Han's Robot) kako bi napravio mašine koje mogu da uče. Kineska kompanija je imala 70 odsto udela u nemačkom zajedničkom preduzeću, ali je Reger 2023. godine organizovao grupu evropskih investitora koji su taj udeo otkupili za 11 miliona dolara.

Neura danas poseduje ključnu tehnologiju, dok delove nabavlja od evropskih dobavljača poput Šeflera (Schaeffler), koji pravi "mišiće" robota. Nvidija obezbeđuje računarsku snagu, Amazon podržava Neuravers u oblaku, dok Teter želi da ugradi softver za kripto-novčanike kako bi autonomni roboti u budućnosti mogli međusobno da obavljaju transakcije.

Potražnja za humanoidima je ogromna, a Reger procenjuje da su kompanije spremne da plate stotine hiljada dolara samo za demonstracije. Budući da vođenje pilot-programa u tuđim fabrikama zahteva previše resursa, Neura gradi sopstvene teretane. Prva, na aerodromu u Minhenu, koštala je 19 miliona dolara i kupci već uveliko rezervišu ćelije za obuku. Neura planira da do kraja godine otvori pet operativnih teretana širom sveta, uključujući i SAD.

Ipak, Neurini roboti još uvek imaju tehničkih izazova kada je u pitanju stvarna funkcionalnost, što se pokazalo kada je jedan model pao na tehnološkom sajmu Kompjuteks (Computex) 2026. godine zbog greške u komunikaciji. Uprkos tome, Reger najavljuje isporuku pet miliona kognitivnih robota do 2030. godine, pri čemu najnoviji humanoid košta oko 110.000 dolara.

Konkurencija je izuzetno jaka. Kineske kompanije poput Adžibota (AgiBot) i Junitrija (Unitree) prodaju hiljade humanoida po znatno nižim cenama, dok američki proizvođači poput Tesle i startapa Figjur (Figure) ubrzano razvijaju svoje modele. Pored konkurencije, Neura se suočava sa međunarodnim trgovinskim barijerama, pošto su SAD nedavno ograničile prodaju stranih naprednih robota iz razloga nacionalne bezbednosti. Zbog toga Neura planira razvoj proizvodnih kapaciteta u Detroitu do 2027. godine.

I pored globalnih izazova, Regerova najveća ambicija ostaje u domovini, uz želju da iskoristi evropski inženjerski talenat i industrijsko znanje. "Ako to kombinujemo sa veštačkom inteligencijom i krećemo se dovoljno brzo, verujem da možemo da stvorimo industriju koja će postati veća od automobilske", zaključuje on.

(Ubrzanje.rs/Forbes)