Nobel u oblasti veštačke inteligencije: Za šta su nagrađeni fizičari Hopfild i Hinton

Amerikanac Hopfild i Hinton - ujedno Kanađanin i Britanac - izgradili su profesorske karijere na Prinstonu, odnosno Univerzitetu u Torontu

• Jednog od laureata nazivaju kumom veštačke inteligencije

• Prethodno je dao otkaz u Guglu kako bi slobodno mogao da upozori građanstvo na opasnosti od veštačke inteligencije

• Ističe da će intelektualno nadmašiti ljude

Dvojica pionira veštačke inteligencije – Džon Hopfild i Džofri Hinton – dobili su u utorak Nobelovu nagradu za fiziku za "temeljna otkrića i izume koji omogućavaju mašinsko učenje pomoću veštačkih neuronskih mreža", objavio je u utorak Nobelov komitet Instituta Karolinska.

Dok je Hopfild (91) stvorio strukturu koja može da skladišti i rekonstruiše informacije, Hinton (76) je izumeo metod "koji može nezavisno otkriti svojstva u podacima i koji je postao važan za velike veštačke neuronske mreže koje se sada koriste", objasnio je Komitet.

"Iako kompjuteri ne mogu razmišljati, mašine sada mogu da oponašaju funkcije kao što su pamćenje i učenje. Ovogodišnji laureati iz fizike pomogli su da to bude moguće", dodaje se.

Hinton, koji je poznat kao kum veštačke inteligencije, državljanin je Kanade i Britanije koji radi na Univerzitetu u Torontu, a Hopfild je Amerikanac koji radi na Prinstonu.

"Dvojica ovogodišnjih dobitnika Nobelove nagrade za fiziku koristili su se alatima iz fizike za razvoj metoda koje su temelj današnjeg snažnog mašinskog učenja", rekao je Nobelov odbor u saopštenju za javnost.

Članica Nobelovog odbora pri Kraljevskoj švedskoj akademiji nauka Elen Muns rekla je da su dva laureata "koristila temeljne koncepte iz statističke fizike za dizajn veštačkih neuronskih mreža koje funkcionišu kao asocijativna sećanja i pronalaze uzorke u velikim skupovima podataka".

Rekla je da su se takve mreže koristile za unapređenje istraživanja u fizici i "takođe su postale deo našeg svakodnevnog života, na primer u prepoznavanju lica i prevođenju jezika."

Dok je komitet odao počast nauci koja stoji iza mašinskog učenja i veštačke inteligencije, Muns je takođe spomenula njenu drugu stranu, rekavši da "iako mašinsko učenje ima ogromne prednosti, njen brzi razvoj je takođe izazvao zabrinutost za našu budućnost.

"Zajedno, ljudi snose odgovornost za korišćenje ove nove tehnologije na siguran i etički način za najveću dobrobit čovečanstva."

Hinton deli te zabrinutosti. Dao je otkaz u Guglu (Google) kako bi mogao slobodnije da govori o opasnostima tehnologije u čijem je stvaranju učestvovao.

U utorak je rekao da je šokiran ukazanom čašću.

"Zaprepašćen sam. Nisam imao pojma da će se ovo dogoditi", rekao je kada ga je Nobelov komitet kontaktirao telefonom.

Hinton je predvidio da će veštačka inteligencija na kraju imati "ogromni uticaj" na civilizaciju, donoseći poboljšanja u produktivnosti i zdravstvenoj zaštiti.

"To bi bilo uporedivo sa industrijskom revolucijom", rekao je on u otvorenom razgovoru sa novinarima i zvaničnicima Kraljevske švedske akademije nauka, piše AP.

"Umesto da nadmašuje ljude u fizičkoj snazi, to će premašiti ljude u intelektualnim sposobnostima. Nemamo iskustva o tome kako je imati stvari pametnije od nas. I to će biti divno u mnogim aspektima", rekao je Hinton.

"Ali takođe moramo da brinemo o nizu mogućih loših posledica, posebno o pretnji da te stvari izmaknu kontroli."

(Ubrzanje.rs/Slobodna Evropa)