Čovek čije se ime sve češće čuje dao svoje objašnjenje o razvoju veštačke inteligencije: 2 pretnje, 2 koristi

Sledeći korak, ocenjuje, biće superinteligencija

• Altman ocenjuje da će doći do produbljenja nejednakosti bogatstva u svetu, te da raste opasnost korišćenja ove tehnologije od strane autoritarnih vlada

• Postoji, sa druge stane, ogroman potencijal za ekonomski rast, pre svega kroz naučni napredak

• Pojašnjava da se to odnosi na mogućnost razvijanja efikasnijih terapija i lekova

OpenAI je nastao kao neprofitna organizacija s ciljem razvoja sigurne tehnologije od koje će koristi imati celo čovečanstvo, ali je s vremenom kompanija promenila pravac i fokus. Investitori koji su u Altmanovu kompaniju uložili veliki novac sigurno to nisu učinili da bi pomogli čovečanstvu, već se nadaju da će im se ta investicija finansijski isplatiti.

Fokusiranjem na profit, dobrobit čovečanstva pala je u drugi plan, a OpenAI su s vremenom napustili zaposleni koji su upozoravali da je razvoj veštačke inteligencije poput igre s vatrom, u kojoj se ne samo možemo opeći, već i potpuno izgoreti.

Stiven Adler, koji je u kompaniji bio zadužen za bezbednost, a nedavno je napustio kompaniju, rekao je da je užasnut brzinom razvoja AI i da je trka za AGI (opšta veštačka inteligencija, AI sistem sposoban za obavljanje bilo kog intelektualnog zadatka koji može i čovek, za razliku od AI, koja je specijalizovana za određene zadatke bez šire sposobnosti razumevanja i prilagođavanja) izuzetno rizično kockanje s vrlo negativnim potencijalom.

O opštoj veštačkoj inteligenciji više puta je govorio i Sam Altman, a sada je na blogu ponovo objavio svoja razmišljanja o velikim koristima, ali i pretnjama koje ona donosi. Takva AI, koja će dostići i nadmašiti ljudsku inteligenciju, trebalo bi da nam postane dostupna u narednoj deceniji, pa Altman naglašava koliko je važno da razumemo trenutak u kojem se nalazimo. Taj trenutak zahteva da se pripremimo za ono što dolazi – velike poremećaje i dugotrajne promene u društvu i ekonomiji.

Kratkoročno, ljudi ne bi trebalo da osete te promene, pa bi nam ova godina mogla biti slična 2024, što znači da ćemo vreme provoditi na sličan način i obavljati iste poslove. Međutim, dugoročno, stvari će se promeniti – ljudi će raditi drugačije poslove, pronaći nove načine da budu korisni jedni drugima i redefinisati načine međusobnog nadmetanja, što bi moglo značajno da promeni današnji svet rada.

Veliki izazovi

Među promenama i izazovima koji dolaze nalazi se i balans između rada i kapitala, koji bi mogao dodatno produbiti nejednakost bogatstva u svetu. Altman je posebno naglasio opasnost korišćenja ove tehnologije od strane autoritarnih vlada, koje bi AGI mogle iskoristiti za kontrolu stanovništva putem totalnog nadzora.

Naravno, nije sve tako crno. Potencijal za ekonomski rast je ogroman, a Altman veruje da bi za deset godina svako na planeti mogao da postigne ono što danas mogu samo najuticajniji ljudi na svetu. Takođe, AGI bi trebalo da donese velike koristi čovečanstvu, pre svega kroz naučni napredak, što bi moglo dovesti do razvoja medicine i efikasnijih terapija i lekova.

Opštu veštačku inteligenciju komentarisali su i drugi AI stručnjaci – izvršni direktor kompanije Envidija (Nvidia) Džensen Huang i izvršni direktor SoftBanka Masajoši Son saglasni su da bi taj veliki tehnološki iskorak mogao biti ostvaren do kraja ove decenije.

Superinteligencija

Tek kada tehnološke kompanije zaista uspeju u razvoju opšte veštačke inteligencije, moći će konkretnije da sagledaju njen uticaj na čovečanstvo – društvene i ekonomske odnose, tržište rada i druge aspekte. Do tada nam ostaje samo teoretisanje. Prema tim teorijama, AGI bi trebalo da dostigne nivo ljudske inteligencije i izvršava brojne zadatke koje danas mogu obavljati samo ljudi. Jednom kada AI dosegne taj nivo, razvoj se neće zaustaviti – sledeći korak biće superinteligencija, koja bi trebalo da bude drastično sposobnija od ljudi u svim vrstama intelektualnih zadataka.

Ako AGI predstavlja veliku opasnost i može izazvati poremećaje u društvu i ekonomiji, takvi poremećaji u slučaju superinteligencije mogli bi biti još ozbiljniji.

(Ubrzanje.rs/Zimo)