Rat u Iranu stao na put razvoja veštačke inteligencije? Struka sumnja da će plan giganata opstati
Sumirano
- Kriza na Bliskom istoku utiče na investicije u veštačku inteligenciju i energetske troškove
- Tehnološki giganti planirali su da potroše 635 milijardi dolara na AI infrastrukturu do 2026.
- Visoke cene nafte mogu izazvati reviziju kapitalnih izdataka u narednim kvartalima.
Masovne investicije u veštačku inteligenciju, koje su bile osnova rekordnih kretanja na berzama, suočavaju se sa velikom preprekom jer kriza na Bliskom istoku zamagljuje izglede za rast i troškove energije, izjavila je Melisa Oto, šefica istraživanja u odeljenju Es-end-pi global vizibl alfa (S&P Global Visible Alpha).
Preporučujemo
Tehnološki gigant koji posluje u Srbiji otpušta hiljade ljudi
FBI tvrdi da iranski hakeri koriste Telegram za krađu podataka: Obmana u 2 faze, ovo im je navodni cilj
Pre izbijanja rata u Iranu, tehnološki giganti Majkrosoft (Microsoft), Amazon, Alfabet (Alphabet) i Meta planirali su da potroše oko 635 milijardi dolara na data centre, čipove i drugu infrastrukturu za veštačku inteligenciju u 2026. godini, naveo je S&P Global. Taj iznos je porastao sa 383 milijarde dolara iz prethodne godine i svega 80 milijardi dolara u 2019. godini.
Iako tehnološke kompanije još uvek nisu nagovestile smanjenje tih kapitalnih investicija, istrajno visoke cene nafte mogle bi da iznude reviziju potrošnje u prvom i drugom kvartalu, što bi donelo "zaista značajnu korekciju na svim tržištima kapitala", rekla je Otova.
"Mislim da bi povlačenje brojki o kapitalnim izdacima, ukoliko cene energije zapravo ne budu reflektovane u zaradama, moglo da bude katalizator", dodala je ona u intervjuu u Tokiju u ponedeljak.
Euforija oko veštačke inteligencije podigla je globalne berzanske indekse iznad najviših nivoa iz 2025. godine, uz velike nade da će se taj trend nastaviti, ali je on izgubio zamah od početka sukoba.
Istovremeno, troškovi energije postaju ograničavajući faktor. Data centri zahtevaju ogromne količine električne energije, što veštačku inteligenciju čini zavisnom od cena struje i kapaciteta infrastrukture.
Na energetskoj konferenciji CERA-vik u Hjustonu prošle nedelje, naftni direktori su upozorili da rizici u snabdevanju nisu u potpunosti uračunati u cene, rekla je Otova, izražavajući zabrinutost zbog daljih poskupljenja koja bi imala lančane efekte na svetsku ekonomiju.
"Vidimo ovo veliko pitanje oko globalnog rasta", dodala je Otova, "jer ako cene energije skoče za 30%, to će pogoditi potrošače, a pogodiće i kompanije."
(Ubrzanje.rs/Rojters)