AI bi mogao da ostavi građane bez jeftine struje: Još jedna evopska zemlja povukla kočnicu

Norveški operater Statnet (Statnett) obustavio je u ponedeljak obradu zahteva za priključenje centara podataka na elektromrežu, u iščekivanju vladinog sistema dozvola koje bi trebalo da obuzdaju naglo širenje infrastrukture za veštačku inteligenciju i njenu potrošnju struje. Norveška proizvodi više struje nego što troši i višak izvozi, ali očekuje se da bi talas potrošnje centara podataka u narednim godinama mogao da nadmaši raspoložive kapacitete i dovede do poskupljenja struje. Norveški operater elektroenergetske mreže Statnet privremeno je u ponedeljak obustavio rezervacije priključaka za nove centre podataka dok vlada ne uspostavi sistem izdavanja dozvola kojim će regulisati njihovo širenje.

Preporučujemo

Obustava ne znači da je priključivanje centara podataka na mrežu generalno zabranjeno, naglasili su u Statnetu.

"Želimo bolje da kontrolišemo širenje centara podataka i da se pobrinemo da se grade oni koji su nam zaista potrebni", rekao je ministar digitalizacije i javne uprave Torgeir Mikelsen na konferenciji za novinare.

Prednost pri izdavanju dozvola imaće centri podataka koji služe potrebama odbrane, policije, hitnih službi, zdravstva i druge kritične infrastrukture, poput mobilnih mreža i finansijskog sistema. Globalnim kompanijama za usluge upravljanja podacima i iznajmljivanja računarskih kapaciteta i kompanijama specijalizovanim za kriptovalute pristup zemljištu i struji biće ograničen, naveo je Mikelsen.

Ministar energetike Terje Osland rekao je da je Statnet od početka godine primio zahteve za priključenje novih kapaciteta ukupne snage 26.000 megavata, što premašuje trenutne proizvodne kapacitete Norveške. Čak tri četvrtine zahteva, njih 75 odsto, odnosi se na centre podataka. Vlada je takođe najavila da bi novi centri podataka trebalo da snose troškove koje stvaraju za elektroenergetsku mrežu, a nagovestila je i da bi mogla od njih da zatraži i da izgrade sopstvene gasne elektrane, uključujući i postrojenja sa tehnologijom za hvatanje i skladištenje ugljen-dioksida.

Norveški regulator za energetiku upozorio je u oktobru na sve veći rizik od manjka električne energije. Statnet je istakao da centri podataka mogu naglo da menjaju potrošnju i osetljiviji su na smetnje u snabdevanju od tradicionalnih velikih potrošača. Norveška uprava za vodne resurse i energiju procenila je nedavno da bi potrošnja struje do 2035. godine mogla da skoči sa sadašnja tri do četiri teravat-sata godišnje na 25 teravat-sati godišnje, i to uz ograničene mogućnosti za povećanje proizvodnih kapaciteta.

Portugal je prošle nedelje najavio da će centri podataka morati da koriste obnovljive izvore energije i tehnologije hlađenja koje ne troše pijaću vodu kako ne bi ugrozili snabdevanje domaćinstava i preduzeća, prema izjavi ministarke životne sredine Marije da Grasa Karvaljo. Finska policija je pak nedavno pokrenula istragu kako bi utvrdila da li je Guglova (Google) podružnica Tujke Finland (Tuike Finland) prekršila propise o zaštiti životne sredine tokom pripremnih radova na gradilištu budućeg centra podataka u blizini grada Muhosa. Finske vlasti su bile naredile Guglu obustavu pripremnih radova na lokacijama u Muhosu i Kajani-Otanmakiju zbog mogućeg negativnog uticaja na životnu sredinu. Prema navodima policije, na gradilištu u Muhosu uočeni su mogući nedostaci u drenaži terena i u upravljanju vodom, a istraga će obuhvatiti i druge povezane okolnosti.

Veliki centri podataka mogu trošiti do 20 miliona litara vode dnevno, kao grad sa deset hiljada do 50.000 stanovnika, pokazalo je istraživanje američkog Instituta za istraživanje životne sredine i energije (EESI). Novi centri podataka sve su veći i fokusirani na veštačku inteligenciju, a uz potrošnju vode povećavaju i potrošnju struje i emisiju štetnih gasova, upozoravaju u američkom institutu.

U maju je Galupovo istraživanje pokazalo da se više od dve trećine Amerikanaca protivi gradnji centara podataka za veštačku inteligenciju u 'komšiluku', a najviše ih brine velika potrošnja resursa, uključujući vodu i struju. Polovina ispitanika koji se protive gradnji centara podataka istakla je prekomerno korišćenje resursa, pri čemu je po 18 odsto njih istaklo preterano veliku potrošnju vode i energije. Njih šesnaest odsto navelo je povezane ekološke probleme, poput zagađenja, uključujući zagađenje vazduha i vode, i buku. Najveći deo pobornika izgradnje centara podataka, njih dve trećine, ocenio je pak u anketi da bi mogli da donesu ekonomsku korist. Njih 55 odsto izričito je navelo moguće otvaranje radnih mesta.

(Ubrzanje.rs/Večernji list)