Kako sam postala inženjerka: Najveću podršku mi dale 3 žene u vertikali, moj uzor s diplomom "gazi po njivi"

Biti žena u inženjerstvu za neke je i danas neobično. Međutim, ima i onih koji su taj izbor načinili pre gotovo četvrt veka. Sve je krenulo od ličnog interesovanja za matematiku i fiziku, nastavilo se kroz školovanje u gimnaziji prirodno-matematičkog smera, pa do studija elektrotehnike. Tu su negde bili i uzori iz porodice, poput jednog tate inženjera, koji daju primer.

Preporučujemo

To je barem priča jedne od njih. Odabir fakulteta bio je zajednička i promišljena odluka. Donela ju je sa porodicom i u odnosu na potrebe tržišta. Tada su, kaže, elektroinženjeri bili traženi. Naša inženjerka u to vreme nije sasvim znala u šta se upušta, a danas misli kako bi joj savet iskusnijih tada koristio.

"Možda bi mi značilo da sam imala deset inženjerki da mi to malo pojasne", kaže u intervjuu za Ubrzanje, aludirajući na deset finaliskinja ovogodišnjeg izbora za inženjerku godine.

Inženjerka godine

Proteklih 17 godina Marija Šekler iz sela Pelotić kod Šapca zaposlena je u domaćoj tehnološkoj kompaniji Saga. Jednog jutra bila je na razgovoru za posao, a kasnije istog dana odbranila je diplomu na Elektrotehničkom fakultetu u Beogradu. Tog popodneva su joj javili i da će početi da radi. U Sagi je provela ceo radni vek, ali na različitim pozicijama, ujedno menjajući tehnologije kojima se bavi.

"Kad god sam mislila da nešto promenim, meni se neka promena desila spontano", kaže u intervjuu za Ubrzanje, navodeći da nije imala dugoročne planove, ali da je imala sreće i da je uložila trud.

Ovog leta dobila je i jedan poseban zadatak - da se prijavi na konkurs za inženjerku godine.

"Prijavila sam se sama, ali na nagovor HR-a (službe za ljudske resurse). Nisam znala za ovo niti sam htela da se takmičim", kaže ističući da ovaj izbor ne doživljava kao nadmetanje, već kao promociju inženjerstva.

"Videla sam da će odabrati deset finaliskinja. Nisam ni razmišljala da ja prolazim u tih deset, nego prijavićemo se, pa kako bude".

Bilo je tako da se zaista našla među deset najboljih, među kojima su još dr Ivana Vasiljević docentkinja Fakulteta tehničkih nauka Univerziteta u Novom Sadu, dr Marija Ivanović docentkinja na Građevinskom fakultetu Univerziteta u Beogradu, Anita Ilić menadžerka razvoja novih proizvoda kompanije Aura, Živana Luković, viša stručna saradnica u Agenciji za upravljanje lukama.

Na listi su se našle još Kamala Mujezinović Šantić rukovoditeljka Sektora za razvoj projekata u kompaniji New Energy Solutons, Tijana Posrkača planerka proizvodnje u firmi Robert Bosch, dr Branislava Šandrih Todorović, vođa tima naučnika za podatke u NLB DigIT, Omerka Živković, Dr. Oetker, menadžerka proizvodnje i LEAN menadžerka i Dušana Topalski, Profectum Novi Sad, osnivačica i vlasnica arhitektonskog biroa.

AI

U proteklim godinama Šekler je bila angažovana je na različitim poslovima: u sektoru za kritično-računarske sisteme koji se bavio serverima, storidž sistemima, kasnije u mrežnom sektoru, pa u sektoru za aplikativna rešenja.

"A sada radim u sektoru za hibridni klaud", kaže dodajući da su se promene dešavale nakon što je prošlo dovoljno vremena da stekne samopouzdanje radeći u navedenim oblastima.

Ono što je klaud bio pre 10, 15 godina, danas je, kaže veštačka inteligencija. To je, objašnjava, svetski trend u poslovanju. Sa nama je podelila i šta misli o njenom napretku, kao i o uticaju na budućnost čoveka.

"Što se tiče običnih korisnika poslednjih godinu dana to je vrtoglavo napredovalo, i vidim da postaje sastavni deo rada. Potrebno je da taj koji nešto pita veštačku inteligenciju bude upoznat sa temom. Ne može se samo kucati i tražiti odgovor. Mora da se razluči je li to tačno ili nije. Nekad se desi, pogotovu kada je neka niša u pitanju, da na internetu nema dovoljno dokumentacije o tome i tu veštačka inteligencija može dati pogrešne odgovore. Ne treba joj verovati stopostotno, mora se uključiti rezonovanje.

Veštačka inteligencija je prejaka reč, iza stoje razni procesi i algoritimi i kada znate na koji način to funkcioniše, ne možete sasvim da se oslonite na nju. Ja msilim da će ona uvek zahtevati ljude koji će da je opslužuju", ocenjuje uz napomenu da poslove neće preuzeti, a "život onoliko koliko joj dozvolimo".

Trenutno radi na poziciji arhitekte tehnoloških rešenja.

"To je kod nas najviše tehničko zvanje. Arhitekta tehnoloških rešenja dobije neki projekat, treba da osmisli kako će ceo sistem izgleda i kako neke komponente komuniciraju međusobno. Kao neki arhitekta", objašnjava navodeći da blisko sarađuje sa programerima.

Porodica i posao

U proteklih 17 godina promene se nisu dešavale samo promenom pozicije i tehnologije, već i iz porodičnih razloga. Povratak sa dva porodiljska odsustva za Mariju je delovao kao novi početak.

"To je uvek od situacije do situacije, nema magičnog rešenja", kaže o tome kako balansira između porodice i posla.

"Nekad nešto trpi, ali prevaziđe se to."

Objšnjava i da njen posao nosi dežurstva, te da se planirani radovi sporovode uveče, kako bi sistem nesmetano radio tokom dana.

"Najčešće je to planirano i nije toliko često, ali nekad me zovu i u dva noću", kaže dodajući da postoji solidarnost i među kolegama, te da se na tim zadacima menjaju.

Kaže nam i da se trudi da to porodica ne primeti, ali da je pozivi u dubokoj noći nisu naveli da porazmisli o tome je li takav posao za ženu.

"Kada sam se zaposlila, kolega je rekao: 'Tražimo muško, ali možeš i ti'", započinje anegdotom.

Dodaje da su zajedno bili na višemesečnoj edukaciji, te da su se upoznali dobro.

"Znam kakva si, možeš muški posao", rekao joj je.

Dok prepričava i sama se smeje, navodeći da rodne razlike ne primećuje.

"Baš smo dosta pričali o tome da li je naš posao muški. Mislim da su predrasude spolja, od ljudi koji nisu u tome. Ovde, unutar našeg sektora i firme, toga nema. Jeste da su brojke na strani muškaraca, recimo 70:30 ili 60:40, zavisi od fluktuacije zaposlenih, ali ja ne vidim da postoji neravnopravnost", navodi sagovornica.

"Ili možda biram da je ne vidim. Ja nisam 'svileni tip', mislim da to dosta doprinosi. Ali ne postoje neke velike razlike. Naravno, neće žena nositi server od 30 ili 50 kila, nego postoje kolege džentlmeni koji će to preuzeti na sebe. Sve je stvar organizacije."

Anegdotama tu nije kraj. Rado prepričava i jednu porodičnu, koja više nego dobro ilustruje potrebu za informisanjem o ženskom inženjerstvu.

"Sestra je završila medicinu, sada radi na Medicinskom fakultetu, a ja sam sudirala ETF. Moja baba dolazi i kaže: 'E, lepa babina unuka, ona će babu da leči, da bude doktor. Pa, pogleda u mene i kaže: 'A ti elektro.' Nije znala ni šta da kaže ni čime ću ja to da se bavim", seća se sagovornica Ubrzanja.

Ali da na nerazumevanje ne naizlaze samo inženjerke, već i inženjeri, govori jedna šaljiva priča, Mariji poznata iz prve ruke.

"Tako je i mom tati rekla komšinica: 'E, džaba ti tvoj fakultet, kad ti i dalje nosiš gumene čizme i ideš po njivi'. A on meri zemlju, izađe na teren, bavi se geodezijom", objašnjava prisećajući se kako je upravo otac njoj i sestri pomagao sa zadacima iz prirodnih predmeta, zbog čega je i sama pomišljala da postane geodeta.

Priča o podršci

Ima ova elektroinženjerka i drugih priča. Sa toplinom se seća tri koleginice koje su joj dale krila u radu.

"To je druga faza mog zaposlenja, pričamo o godini 2011. Meni je toliko pomogla moja menadžerka Aleksandra Nikolić, jedna fina, divna žena, podsticajna, prava drugarčina. Ona mi je bila nadređena, a njoj je šefica bila takođe žena, a njena šefica je isto bila žena, direktor mrežnog sektora u tom momentu. U svakom slučaju, bile su te tri žene u vertikali i govorilo se da žene vladaju mrežama u Sagi. To je suprotnost nekom uvreženom mišljenju da inženjer mora biti muško", prepričava.

Kaže da joj je to posebno znčilo u početnim fazama karijere.

"Kada je trebalo da se vratim sa porodljskog, ona mi je rekla, ne, ostani još dve nedelje, šta god treba", navodi da je dobila podršku i kao radnik i kao žena.

Podrška ni sada ne izostaje.

"Ne mogu da kažem da mi ne prija, svi u firmi me trenutno zovu inženjerka. Direktor me pre neki dan sreće i kaže: 'Maro, nisam stigao da ti čestitam, a video sam'. Lepo je neko osećanje", dodaje navodeći da je firma posebno ponosna na to što je tu provela ceo radni vek.

(Ubrzanje.rs)