Ko su mladi kineski milijarderi koji pretiču Zapad? Imaju veće bogatstvo, a ne pojavljuju se u medijima

Početkom prošle godine, kada je kineska laboratorija za veštačku inteligenciju DipSik (DeepSeek) izazvala paniku među svojim zapadnim konkurentima, o njenom osnivaču Lijangu Venfengu (Liang Wenfeng) znalo se vrlo malo. I danas nije puno poznato o toj tajanstvenoj osobi, ali jedno je sigurno: nakon što je DipSik zaključio novi krug finansiranja kojim je kompanija procenjena na 71 milijardu dolara, Lijangovo lično bogatstvo poraslo je na oko 38 milijardi dolara. Time je postao znatno bogatiji od osnivača Antropika (Anthropic) Darija Amodeija i čelnika OpenAI-ja Sama Altmana.

Preporučujemo

Lijang nije osoba koja se može videti na tehnološkim konferencijama. Nikada nije gostovao uživo na kineskoj televiziji, a u javnosti postoji tek nekoliko njegovih fotografija na kojima se po ničemu ne ističe. Po tome se uklapa u novu generaciju mladih kineskih milijardera. Kina ih, nakon Sjedinjenih Američkih Država, danas kreira više nego bilo koja druga zemlja. Prema podacima istraživačke kuće Hurun, koja prati bogatstvo najimućnijih ljudi sveta, Kina ima najmanje 29 milijardera mlađih od 40 godina koji su bogatstvo stekli sopstvenim radom. Uvrsti li se i Lijang na tu listu, koji će ove godine navršiti 41 godinu, njihov broj raste na 30, odnosno devet više nego prošle godine.

Nova generacija kineskih bogataša u mnogo čemu se razlikuje od svojih prethodnika. Umesto špekulisanja nekretninama i raskošnih večera sa državnim zvaničnicima, više ih zanimaju video-igre i druženja posvećena japanskim animeima. Istovremeno su izuzetno uspešni u pretvaranju inovativnih ideja u globalne kompanije, i to čine brže nego ijedna prethodna generacija kineskih preduzetnika.

Istorija kineskih milijardera zapravo je relativno kratka. Osamdesetih godina prošlog veka prvi tajkuni iskoristili su ekonomske reforme kako bi preuzeli državnu imovinu. Među njima je bio Džang Ruimin (Zhang Ruimin), koji je preuzeo državnu kompaniju za proizvodnju frižidera Hajer (Haier) i pretvorio je u današnjeg najvećeg svetskog proizvođača kućnih aparata. Liberalizacija tržišta nekretnina tokom 1990-ih stvorila je novu generaciju milijardera, među kojima je bio i Sju Đijajin (Xu Jiayin), osnivač danas propalog građevinskog diva Evergranda.

Početkom 2000-ih, nakon ulaska Kine u Svetsku trgovinsku organizaciju (STO), industrijalci poput Vanga Čuanfua, osnivača BJU-D-ja (BYD), tadašnjeg proizvođača baterija, pokrenuli su novi talas proizvodnih kompanija. Deceniju kasnije procvat internetske ekonomije omogućio je prvu generaciju kineskih tehnoloških milijardera, među kojima su Džek Ma, osnivač Alibabe (Alibaba), i Poni Ma, osnivač Tensenta i tvorac aplikacije ViČet (WeChat). Nekoliko godina posle ogromna bogatstva stekli su i osnivači BajtDansa (ByteDance), vlasnika TikToka (TikTok), kao i internet modnog trgovca Šeina (Shein). Obojica su danas u ranim četrdesetim godinama.

Nova generacija kineskih milijardera bira drugačiji put. Više od dve trećine mladih milijardera sa Hurunove liste bogatstvo je steklo u sektorima robe široke potrošnje i medija. Sedmoro ih je zaradilo na razvoju video-igara, a četvoro je izgradilo lance prodavnica čaja ili kafe. Nakon Lijanga Venfenga najbogatiji među njima je Vang Ning (Wang Ning), osnivač kompanije Pop Mart, poznate po neobičnim lutkama Labubu.

Samo su trojica milijardera bogatstvo stekla u oblasti veštačke inteligencije. Među njima je i Jang Džilin, 34-godišnji osnivač kompanije Munsot AI (Moonshot AI), koja je 17. jula predstavila novi model za koji se tvrdi da može da konkuriše najboljim američkim rešenjima. Na spisku više nema nijednog magnata iz sektora nekretnina, što nije iznenađenje s obzirom na višegodišnju krizu tog sektora.

Kompanije koje osnivaju novi kineski milijarderi mnogo su usmerenije na inostrana tržišta nego što je to bio slučaj sa prethodnim generacijama preduzetnika. Nekada su kineskim kompanijama bile potrebne decenije da se prošire izvan granica zemlje, a danas to čine gotovo od samog početka poslovanja. Tako je Džang Đunjije, danas 33-godišnji osnivač lanca prodavnica čaja sa mlekom Čadži (Chagee), kompaniju pokrenuo 2017, a prvu poslovnicu izvan Kine otvorio već dve godine kasnije. Danas je Čadži izlistan na berzi u Njujorku i posluje u devet država.

Snažno oslanjanje na inostrana tržišta posledica je i slabe domaće potrošnje. Oko 80 odsto prihoda proizvođača kućnih aparata Drim (Dreame), koji je osnovao 39-godišnji Ju Hao, ostvaruje se izvan Kine. Slična je situacija i sa kompanijom Insta360, proizvođačem malih vodootpornih kamera. Pop Mart je prošle godine izvan Kine ostvario više od dve milijarde dolara prihoda, odnosno oko 40 odsto ukupne prodaje. Dok prodaja Čadžija na domaćem tržištu usporava, poslovanje u inostranstvu i dalje snažno raste.

Nova generacija preduzetnika razlikuje se i po odnosu prema radu. Poslednjih desetak godina kineskim tehnološkim sektorom dominirala je kultura rada poznata kao "996" — od devet ujutru do devet uveče, šest dana u nedelji. Takav način rada zagovarao je osnivač Alibabe Džek Ma, a prihvatile su ga i druge velike tehnološke kompanije. U nekima od njih, poput platforme Pinduoduo, zabeleženi su i slučajevi smrti zaposlenih povezani sa prekomernim radom.

Mlađi preduzetnici sve više napuštaju takvu praksu. U mnogim njihovim kompanijama radno vreme je fleksibilnije, a veći naglasak stavlja se na ravnotežu između poslovnog i privatnog života. Liu Vei, 39-godišnji suosnivač gejming kompanije miHoJo, odbacio je "kult kancelarije" i uveo poslovnu filozofiju "srećan rad, stabilan rast", koja naglašava brigu za mentalno zdravlje zaposlenih. Ipak, ni takav pristup nije u potpunosti uklonio stare navike; jedan zaposleni u kompaniji nedavno je takođe preminuo od posledica povezanih sa prekomernim radom, što pokazuje koliko je teško promeniti duboko ukorenjenu poslovnu kulturu. Osnivač DipSika Lijang Venfeng navodno smatra da ljudski mozak može efikasno da se koncentriše samo šest do osam sati dnevno, te da prekomerni rad povećava broj grešaka.

Jedan ulagač iz sektora privatnog kapitala smatra da je upravo spremnost Kineza da rade duže od gotovo svih drugih naroda poslednjih 30 godina bila temelj ekonomskog uspona zemlje. Nakon nedavne posete jednoj perspektivnoj kineskoj potrošačkoj kompaniji zaključio je da mu se novi, opušteniji pristup radu nije svideo. Neki analitičari smatraju da takav odnos proizilazi iz činjenice da su mladi preduzetnici odrasli u znatno ugodnijim okolnostima od svojih prethodnika.

Za razliku od starije generacije tajkuna, čije su životne priče bile obeležene siromaštvom, kao i političkim i ekonomskim previranjima, među današnjim mladim kineskim milijarderima samo su Lijang Venfeng i Džang Đunjije odrasli u siromaštvu. Trojica osnivača kompanije miHoJo povezala su se još kao ljubitelji japanskih animea, te su kompaniju osnovali iz strasti prema video-igrama i stripovima. Osnivač AI laboratorije MiniMaks (MiniMax) toliko je zaljubljen u video-igru Dota 2 da ga zaposleni zovu "IO", prema jednom od likova iz te igre.

Bogatstvo nosi rizike

Ali mladi kineski milijarderi nisu bezbrižni. Odnos između kineske države i najbogatijih preduzetnika poslednjih godina se znatno pogoršao. Starija generacija tajkuna nekada je sebe doživljavala kao deo projekta izgradnje moderne Kine; sektor nekretnina, koji je u vreme najvećeg procvata činio gotovo četvrtinu kineskog BDP-a, razvijao se kroz blisku saradnju privatnih preduzetnika i lokalnih vlasti, a Džek Ma odigrao je ključnu ulogu u razvoju kineske digitalne ekonomije. Međutim, poslednjih godina upravo su ti sektori postali meta državnih intervencija. Vlasti su ograničile zaduživanje kompanija iz sektora nekretnina, a Maovo poslovno carstvo našlo se pod regulatornim udarom nakon što je 2020. javno kritikovao državne regulatore. Predsednik Si Đinping (Xi Jinping) pritom je kao jedan od glavnih ciljeva istakao smanjenje društvenih nejednakosti kroz politiku "zajedničkog prosperiteta".

Koliko se brzo bogatstvo može istopiti pokazuje primer Džonga Šanašana, 71-godišnjeg osnivača proizvođača flaširane vode Nongfu Spring. Njegovo bogatstvo je 2021. dostiglo gotovo 100 milijardi dolara, ali je od tada palo na oko 39 milijardi, ponajviše zbog pada vrednosti akcija njegove kompanije. Slično je prošao i Džek Ma, čije je bogatstvo danas tek oko petine onog iz 2021. godine. Mnogi internet milijarderi doživeli su sličan pad, dok su neki magnati iz sektora nekretnina završili i u pritvoru.

Takvo okruženje stvorilo je osećaj nesigurnosti među mladim kineskim milijarderima. Stiven Haj sa Univerziteta Si'an Đijaotong-Liverpul (Xi'an Jiaotong-Liverpool) kaže da mnogi žele da učestvuju u sprovođenju državne industrijske politike, ali za to imaju vrlo malo prostora. Istovremeno su njihove globalne ambicije sve više izložene pogoršanju odnosa između Kine i Sjedinjenih Američkih Država. Na primer, Sjao Hong, 33-godišnji osnivač AI kompanije Manus, postao bi milijarder još početkom godine da kineske vlasti nisu sprečile prodaju njegove kompanije američkom tehnološkom divu Meti.

Prema Rupertu Hugeverfu, osnivaču istraživačke kuće Hurun, mladi kineski preduzetnici svesni su da bi njihove kompanije u svakom trenutku mogle biti pogođene iznenadnim političkim odlukama u Kini ili Sjedinjenim Američkim Državama. Upravo zato nastoje da izbegavaju medijsku pažnju, verujući da će tako duže ostati izvan fokusa vlasti. Većina mladih kineskih milijardera nikada nije dala intervju stranim medijima, a mnogi izbegavaju i kineske novinare. Tako je nastala generacija preduzetnika koja je istovremeno najviše u kineskoj istoriji povezana sa ostatkom sveta, ali ujedno i potpuno zatvorena za javnost.

(Ubrzanje.rs/Jutarnji.hr)