Druga strana upotrebe novih tehnologija: Deca svog progonitelja nose u rancu, nema zaklona od internet nasilja

Foto: Shutterstock

• Najviše slučajeva internet nasilja zabeleženo je u periodu epidemije korona virusa

• Današnje žrtve nasilja teško se izbavljuju od svog progonitelja i teško nalaze podršku izbavitelja

• Školarci danas imaju više znanja o novim tehnologijama od svojih roditelja

Nasilje je preplavilo živote građana i prelilo se na internet. Najstrašnije je, ocenjuju nadležni, bilo u vreme epidemije korona virusa. Posledice tog perioda fizičke izolovanosti i usmerenosti na onaljn zadovoljavanje potreba, i dalje se očitavaju, jer se deca, inače najpogođenija nasiljem na intenetu, i dalje prijavljuju zbog posledica iz tog vremena.

Na osnovu prijava Nacionalnom kontakt centru za bezbednost dece na internetu, koji postoji od 2017. godine pri Ministarstvu informisanja i telekomunikacija, izdvajaju se tri teme.

"Sajberbuling, zatim početak bolesti zavisnosti usled prekomerne upotrebe novih tehnologija i kao treće, identifikovani su napadi predatora, upućivani MUP-u ili čak direktno tužilaštvu", navodi državni sekretar u Ministarstvu informisanja i telekomunikacija Milan Dobrijević.

Upotrebu novih tehnologija moraju pratiti nove veštine, jer sve države u regionu imaju nekakvu institucionalnu zaštitu. Nedostaje znanje, ocenjuje generalni direktor m:tel Bosna i Hercegovina Jelena Trivan.

Sa tom ocenom da nasilje na internetu traži unapređivanje digitalnih veština, saglasna je i ministarka obrazovanja Slavica Đukić Dejanović, koja je ocenila da obrazovni sistem mora osećati odgovornost da prati korišćenje modernih tehnologija.

"Ima 67 prijavljenih. Možda se ne čini da je mnogo, ali mnogo je", ističe podatak uz napomenu da je broj neprijavljenih mnogo veći.

Iz ugla psihijatra analizira stanje navodeći da je dete najčešće žrtva druge dece, te da svaka žrtva ima progonitelja i izbavitelja.

"Današnje dete progonitelja nosi u rancu, tokom 24 sata", kaže Đukić Dejanović praveći razliku između perioda pre mobilnih telefona.

Ranije je, navodi, dete dolazilo kući, među članove porodice, gde je moglo da napravi predah, dok danas od interneta nema zaklona.

Svi učesnici konferencije o bezbednom i konstruktivnom korišćenju digitalnih tehnologija naglašavaju i utisak o savremenoj porodici u kojoj svaki član ruča sa telefonom pri ruci.

Đukić Dejanović opominje i da deca uče po modelu, te da telefone traže od druge godine, ugledajući se na roditelje. Dodatni je problem, ocenjuje, što deca školskog uzrasta ne mogu da se obrate vršnjacima za pomoć, jer ih druga deca svesno ili nesvesno stigmatizuju.

Dobrijević ističe i strah od upotrebe veštačke inteligencije za kreiranje sadržaja. Ocenjuje da nije sve u tome obučiti decu da koriste nove tehnologije, već i da razviju kritičko mišljenje za sadržaj sa interneta. Brine ga, ističe, deep fake sadržaj, koji može biti u foto, video ili audio formatu i koji se najčešće koristi zlonamerno ili za širenje dezinformacija.

Trivan i Đukić Dejanović ocenjuju i da se u poznavanju tehnologija ne treba "nadmudrivati" sa decom. Ocenjuju da je ovo oblast u kojoj se deca osećaju nadmoćno, te da treba "igrati" na životno iskustvo.

(Ubrzanje.rs)