Da li je dinar precenjen?

Foto: Boban Ristić / Telegraf

Često se u pojedinim medijima i delu privredne javnosti govori o tome kako je vrednost dinara prema evru (devizni kurs) nerealna.

Sam pojam nerealan devizni kurs je nešto što je privreda Srbije kroz svoju nedavnu ekonomsku istoriju iskusila, ali je to vreme, na sreću, davno za nama, te takva konstatacija danas, jednostavno, nema smisla.

Naime, tokom dubokog i mutnog vrtloga inflacije i trajanja ekonomskih sankcija 90-ih godina prošlog veka, postojao je zvanični i „ulični“ kurs, a ovaj drugi je neuporedivo odudarao od ovog prvog i to na štetu nacionalne valute (dinara) prema „dojče marki“. Koliko puta su se mogli čuti ulični dileri na beogradskom Zelenom Vencu, Bulevaru, ili drugim prometnim lokacijama gradova širom zemlje, sa karakteristično tihim, brzim a opet toliko zvučnim usmenim reklamiranjem menjačkih poslova: „devize, devize“, što je u kolokvijalnom rečniku dobilo naziv „zujanje“.

Dakle, to je bila jedna realnost na ulici i trgovima, a s druge strane zvanični kurs je bio nerealan. Danas, se dinar za stranu valutu i obrnuto menja u menjačnicama i bankama, po kursu koji je vrlo sličan onome koji kao srednji svakodnevno na transparentan način objavi Narodna banka Srbije. U bankama je taj kurs malo nepovoljniji za menjača, pa se uglavnom promena valuta obavlja u menjačnicama, a raspon između prodajnog i kupovnog kursa je npr. veći kod američkog dolara nego kod evra iz prostog razloga što je „amerikanac“ kao valuta volatilniji, a i manje se prometuje u odnosu na monetu evrozone.

Naime, tačno je da je dinar već duže vreme na sličnom nivou, a da centralna banka svojim intervencijama na deviznom tržištu (kupovina i prodaja deviza, odnosno strane valute, konkretno se misli na evre) kontroliše kretanje deviznog kursa kako ne bi došlo do veće dnevne oscilacije, odnosno promene. Upravo iz tog razloga se politika deviznog kursa, koju centralna banka vodi zove „kontrolisano fluktuirajući/plivajući kurs“.

Zašto je on takav, postoji više razloga, ali je najrazumniji da se kroz stabilan devizni kurs pomaže planiranje kako privrednih subjekata tako i privrede da svoje obaveze usklade u budućnosti, jer novac zarađuju u dinarima, ali su im razna plaćanja po situacijama i kreditima povezana sa evrima. Takođe, kroz stabilan devizni kurs se obnavlja poverenje u dinar, kojeg se više od polovine stanovništva (onih koji su oko 40 godina starosti plus) seća kao rizične valute, koja iznenada može naglo da izgubi vrednost, što bi moglo da se nazove i kao genetski, odnosno stečeni strah od inflacije. Da bi se ta fobija „lečila“, upravo je potreban stabilan kurs.

No, vratimo se „precenjenosti“ dinara! Poslednjih pet (a i više) godina u Srbiju se sliva velika količina strane valute, kroz strane direktne investicije, doznale, turističke prihode itd.Na taj način se usled veće količine deviza stvaraju tzv. apresijalcijski pritisci na devizni kurs, odnosno po tržišnom mehanizmu ponude i tražnje dinar postaje relativno traženiji, samim tim skuplji i odnos evro-dinar počinje polako da klizi u korist nacionalne valute.

Da se kroz jačanje dinara ne bi opteretio naš izvoz, jer roba koju plasiramo na strano tržište time postaje skuplja (treba više strane valute strancima da bi platili našu robu koja se ovde proizvodi), odnosno manje konkurentna što dalje može dovesti do usporavanja, odnosno izvoza, Narodna banka Srbije interveniše na deviznom tržištu, kupujući evre, na taj način deo deviza povlači sa tržišta, na njega ubacuje dinare i zaustavlja jačanje dinara. Usled toga, u poslednjih godinu i podana imamo da je dinar blago ojačao u odnosu na evro sa nekih 117,5 na 117,1, a sa druge strane imamo kontinuirano povećanje deviznih rezervi.

U par reči, niti je dinar nerealan, niti je precenjen. Sa stanovišta makroekonomske stabilnosti, i jedno i drugo je dobro za privredu Srbije.

(Ubrzanje.rs)