Dugo putovanje do kreditnog rejtinga "BBB"

Među ekonomskim analitičarima i stranim investitorima već par godina kruži mišljenje da državne obveznice koje Republika Srbija izdaje na međunarodnom tržištu kapitala zaslužuju investicioni kreditni rejting, ali da neekonomski rizici to ograničavaju.

Kreditni rejting Srbije meren na skali agencija za ocenu kreditnih rejtinga (Standard and Poor's, Fitch Ratings) već gotovo pet godina stoji na nivou "BB+", svega jedan stupanj ispod investicionog nivoa, koji počinje sa "BBB-". U tom smislu, obveznice, koje država plasira kao instrument zaduživanja zarad finansiranja budžetskog deficita i otplate javnih dugova, još uvek stoje u tzv. "špekulativnoj" zoni, odnosno zoni povišenog rizika za ulaganje.

Takvi dužnički instrumenti zahtevaju i veći prinos od strane onih koji žele da ih kupe, investiraju u njih, zbog višeg rizika koji obveznice nose sa sobom (po onoj opšte poznatoj izreci "ko reskira, taj dobija"). Nasuprot tome, investicioni nivo koji za sada ostaje nedosanjan san, podrazumeva veću kredibilnost zemlje kao investicione destinacije, ne samo kada su u pitanju portfolio investicije (ulaganje u hartije od vrednosti), nego i strane direktne investicije. Države koje imaju investicioni kreditni rejting karakterišu niži troškovi zaduživanja, ali i veća atraktivnost za dugoročna ulaganja u realnu privredu, odnosno u ekonomske grane koje nose veću dodatu vrednost.

Većina analitičara su saglasni da ekonomske osnove za unapređenje kreditnog rejtinga, preko magične granice, sa sadašnjih "BB+" na "BBB-" (imajući u vidu da je najniži rejting na skali "C", a najviši "AAA"), odavno postoje, a to znači makroekonomsku stabilnost, relativnu izbalansiranost javnih finansija, razuman nivo javnog duga itd. S druge strane, postojanje "relativno izraženog političkog rizika u zemlji", sprečava agencije za procenu kreditnog rejtinga da objave unapređenje, već se u okviru istog rejtinga godinama vrte oko "izgleda" za unapređenje, koji može biti negativan, stabilan, ili pozitivan. "Negativan" podrazumeva da je veća šansa da kreditni rejting padne nego da porast, a "pozitivan" znači obrnuto.

Situacija kod Srbije je što je taj izgled duži vremenski period stabilan, odnosno ne daje dovoljno nade za skorije unapređenje rejtinga.

Međutim, očekivanja kreatora monetarne politike u Srbiji su optimistična, da će se kreditni rejting relativno uskoro povećati, odnosno da će se potvrditi ono što se odavno zna - da je Srbija predstavlja kredibilno mesto za ulaganje i da opravdava neformalnu titulu "najatraktivnije investicione destinacije" u regionu. S druge strane, većina stranih investitora (uglavnom zapadnih), kao i eksperti kreditnih agencija, gledaju i na Vladu i na Narodnu banku Srbije, ali takođe i na Brisel i dinamiku procesa evrointegracija.

(Ubrzanje.rs)