Šta će biti sa IT sektorom posle uvođenja carina, izvoz u SAD bio 1,8 milijardi €: Trampova kvota 37 za Srbiju

Ako je Balkan ranije bio poznat kao "geografski prostor koji proizvodi više istorije nego što može da potroši", onda se takav opis danas može primeniti i na globalnu ekonomiju. Šta je to toliko značajno što je doprinelo našoj istoriji baš danas? Protekcionizam koji je ranije imao negativnu konotaciju, danas se vraća "na velika vrata" i postaje nešto poželjno i patriotsko, kako bi se zaštitila domaća privreda od neprijatelja… ali i od prijatelja.

Protekcionizam je američkoj privredi neophodan, bar se tako prevodi reagovanje aktuelne američke administracije "jer su Sjedinjene Države varane i pljačkane decenijama" i sada na delu shvataju da su same protiv svih. Svi medija sveta već bruje o istorijskoj eskalaciji "trgovinskog rata" koje su pokrenule SAD, kao i o ogromnim direktnim i indirektnim posledicama na svetsku privredu, uključujući i SAD.

Na listi koja je pre manje od 24 časa objavljena u Beloj kući našlo se 185 zemlja na čije se proizvode koje uvoze američke firme promptno uvode carine u rasponu od 10 do 50%. Za prijatelje 10%, a za one koji se kao prijatelji nisu dokazali do 50%. Nekih "neprijatelja" nema na ovoj listi. Ovaj spisak uključuje i Srbiju sa 37% carina (prepolovljena u odnosu na puni reciprocitet).

SAD realno nisu ključno tržište za izvoz srpske robe, ali jeste značajno tržište za usluge iz Srbije, konkretno usluge informaciono-komunikacionih tehnologija. Prošle godine, Srbija je u SAD izvezla IT usluge u vrednosti od 1,8 milijarde evra i ostvarila je suficit od 1,4 milijarde evra. Po robnom izvozu, SAD su 19. po značaju izvozno tržište za Srbiju, a po izvozu usluga ubedljivo prvo.

Sreća po privredu Srbije je što usluge ne podležu carinama, jer nije logično da američke firme koje su pokrenule saradnju sa srpskim IT firmama po sistemu "autosorsinga" plaćaju carine. Sad, da li će se u vremena pred nama pojaviti neki porez, taksa ili slično koje bi "autosorsing" konverovatalo u "insorsing" ostaje da se vidi. Ali ono što svakako može opteretiti cvetajući IT industriju u Srbiji jeste što će sada računarska oprema poskupeti jer Amerikanci posebno na nju uvode carine, pa kroz sistem odgovora drugih zemalja, zaista može dovesti do brzog i osetnog porasta cena.

Iz Brisela se gotovo osvetnički najavljuju žestoke kontra-mere koje će povratiti poljuljani politički položaj EU i doprineti autonomiji njihove privrede. Na to američki ministar finansija, odnosno čuvar riznice, umiruje ponižene i uvređene saveznike, da sačekaju, ohlade glavu, da ne odgovaraju, već da pitaju ako im nešto nije jasno. Da imaju u vidu da na ovome može da stane jer u suprotnom carine mogu ići gore, verovatno i preko 100%.

Nekada na neosnovane optužbe, pretnje i kazne treba reagovati sa osmehom, ali taj blagi, umirujući smeh ne bi trebalo nužno da ima provokativnu konotaciju već kao poziv na razgovor, "detant", pa i na zdrav razum. Jer šta reći našoj auto-industriji koja možda opet ima u planu da se probije na SAD tržište sa novim modelima: da li bi ti automobili sada bili pogođeni carinom od 37%, koja je opredeljena za Srbiju, ili carinom od 25% koja je propisana za sve automobile koji se proizvode u inostranstvu, a uvoze u Sjedinjene Države? Da li će se sva roba koja je prošle godine izvezena u SAD u vrednosti od 620 miliona evra (međugodišnji rast od 20%) već od danas tarifirati sa 37%? Na kraju, da li mi više imamo sporazum o preferencijalnom tretmanu sa SAD i da li se onih dvadesetak zemlja sa kojima Vašington ima potpisan sporazum o slobodnoj trgovini i dalje mogu smatrati slobodne ili oslobođene spoljne trgovine?

Kada nema jasnih odgovora, tada stupa diplomatija. Srpska diplomatija je bila uspešna po pitanju odlaganja sankcija za NIS, verujemo da će tako biti i dalje, pa se podstiče optimizam da su pregovori mogući i po pitanju smanjenja ovih carina za Srbiju.

(Ubrzanje.rs)