Nepotreban rat koji je mnogima bio koristan

Pre tačno tri godine, u ranim jutarnjim satima, nakon neprespavane noći, analizirajući političke vesti koje su jednu drugu sustizale, slušajući ukrajinske pop-hitove na ruskom jeziku, a na potpuno zaprepašćenje svoje ličnosti, kao dugogodišnjeg ekonomskog analitičara, dočekao sam početak, iskreno rečeno, neočekivanog rata u Evropi, doduše ispred ekrana, sa udaljene i bezbedne distance, i tom prilikom zapisao:

"Rusko-ukrajinski rat je počeo rano ujutru 24. februara 2022. godine. Snažne eksplozije se čuju u Kijevu i širom zemlje, što znači da je vojnim operacijama zahvaćena i deo izvan separatističke teritorije Donbasa. Ovaj rat nije posledica racionalnih okolnosti, već neodgovorne i kratkovide politike lidera Sjedinjenih Država, Rusije i Vlade u Kijevu (rangiranje sam bazirao površno, samo po principu 'jači-krivlji'). Uverenje da će pretnja po globalnu stabilnost nadvladati sebične političke interese je jutros razbijena u prah.

Upravo smo ušli u period ekstremne političke nestabilnosti u Istočnoj Evropi i šire, sa krhkom nadom da će se ovaj haos završiti sa što manje žrtava. Možemo zaključiti da će oporavak biti dug i bolan proces, dok će neke posledice ostati trajne. Što se tiče dinamike i rezultata rata, koji je mogao biti izbegnut 2014. godine i pre; 2015. godine i nakon; decembra 2021. godine, pa i juče, o njima ćemo moći da analitički govorimo tek sa određene istorijske distance. Već smo zabrinuti šta ćemo ugledati kada Sunce ponovo izađe."

Nakon radnog dana prepunog nesagledivih ekonomskih, političkih, vojnih i "Twitter" (sada "X") analiza, konsultovao sam se sa uvaženim profesorom Ekonomskog fakulteta Univerziteta u Beogradu, koji je na moju deprimiranost izbijanjem nepotrebnog/iracionalnog rata, odgovorio da mu to jutro jednostavno nije bilo dobro. Iako smo i jedan i drugi promašili u pogledu izbijanja rata, ipak, smo bili svesni svih posledica koje neminovno slede.

Nakon nekoliko sati sna i shvatanja da se u pogledu praćenja dešavanja treba skoncentrisati na par stranih i domaćih novinskih medija, a ostalo samostalno analizirati i zaključivati (sagledavajući suprotstavljene i umerene izvore informacija), drugo ratno jutro, kada je već bilo jasno da je počeo dug rat, na "Jutarnjem programu" RTS-a sam u okviru analize potresa na robnim i finansijskih berzama, gotovo u dahu izgovorio:

"Mi nismo očekivali ovakav razvoj političke situacije. Međutim, ono što jeste najveći problem i što stvara neizvesnost, koja posle utiče i na privredu, je to što je poražavajuće da zarad sukoba određenih geopolitičkih interesa imamo praktično razbijanje jedne zemlje, koja ima 40 miliona stanovnika; 600 hiljada kvadratnih kilometara; koja se zove 'žitnica Evrope', gde imate ljude koji su jedno veče spavali u svojim kućama, a već sutra u metrou. To je posledica jednog procesa od više od deset godina međusobnog nerazumevanja i ignorisanja činjenica. Naravno, bilo je takvih stvari i u prošlosti, ali je neverovatno kada tome svedočite."

Nakon tih par dana, prošlo je još gotovo 1.100 teških dana, bez jasne procene koliko će ih još biti. Ipak, kao potvrda nepotrebnosti samog rata ističe se nedavni susret visokih političkih zvaničnika u Rijadu, Saudijska Arabija, gde su se jedan pored drugog našli američki "barjak iskićen zvezdama" i ruski trikolor, koje je odvajala samo saudijska zastava na kojoj je na arapskom bio ispisan "šehadet", a teme sastanka su bile slične onima koje su se mogle čuti i pre izbijanja samog rata u Ukrajini (2022).

Kome je nepotrebni rat bio koristan? Americi, koja je povećala izvoz energenata i oružja; Rusiji, koja je potvrdila status "velike sile", direktno pregovarajući sa jedinom preostalom super-silom; Ukrajini, koja je učvrstila svoj identitet; NATO-u, koji je revitalizovao svoju "svrhu postojanja"; brojnim znanim i samozvanim političkim analitičarima u zemlji i svetu, koji su tri godine prosipali uglavnom nagađanja i poneku smislenu analizu.

Kome je nepotreban rat bio štetan? Običnom, malom čoveku, onima koji su izgubili živote, delove tela i mentalni mir. Koliko među desetinama, možda i stotinama hiljada, kako se to surovo kaže "bespovratnih gubitaka", ima ljudi sa imenom i prezimenom, koliko jedinaca u unesrećenim porodicama? Koliko je izbeglica iz Ukrajine i preseljenika iz Rusije koji ne planiraju da se vrate u svoje zemlje? Koliko će ljudi ostati da živi na odbranjenim ili osvojenim teritorijama?

EU, pa i Srbija i druge zemlje jesu imale koristi od priliva izbeglica i preseljenika, ali šta je sa evropskom privredom generalno, koja gubi konkurentnost, povećava politički rizik, beleži bekstvo kapitala i akumulira frustraciju što se još od 1914. godine sve manje pita u svetu. "Ne može se dva put zagaziti u istu reku".

Na kraju, ako i pregovori o završetku rata u Ukrajini iznenađujuće brzo uspeju, ako se na stolu nađu i silni i poniženi, i pobednici, koji nikada neće priznati da su gubitnici, jer razume se, "gubitnika" neće biti, moći ćemo da postavimo retorsko pitanje: "Gospodo, a zašto se niste dogovorili ranije?!" Jasnog, racionalnog odgovora neće biti, niti ga očekujemo.

(Ubrzanje.rs)