Zeitenwende

…Ili zašto je za Srbiju od izbora u USA važnije ono što se dešava Nemačkoj

Sa populacijom od 84 miliona stanovnika i bruto domaćim proizvodom od 4,2 biliona evra (50.000 evra po stanovniku), Savezna Republika Nemačka je ubedljivo vodeća privreda Evropske unije i jedan od glavnih ekonomskih igrača na globalnom nivou.

Po snazi, Nemačka je treća privreda na svetu (nominalni BDP), iza Sjedinjenih Država i Kine. Učešće nemačke privrede u ukupnom autputu EU i čitavog sveta iznosi 24% i 3%, tim redom.

Takođe, Nemačka je treći najznačajniji izvoznik na svetsko tržište, sa vrednošću izvoza od oko dva biliona evra, koliko zajedno imaju Ujedinjeno Kraljevstvo i Francuska. U pitanju je visoko industrijalizovan, tehnološki napredna zemlja, sa snažnim institucijama i značajnim finansijskim fondovima, ali relativno ograničenog političkog uticaja u Evropi, a posebno u svetu.

Međutim, iako politički manje značajna za svet, Nemačka je usled velike populacije i snažne ekonomije od izrazitog značaja za evropsku, pa i svetsku privredu, što se indirektno preliva i na politički plan. Iz tog razloga je dalja dinamika EU privrede i političkih odnosa gotovo suštinski zavisna od stanja u Nemačkoj, koje se danas može okarakterisati kao vrlo kompleksno. Naime, postoji spirala ekonomije i politike koje se međusobno prepliću i uslovljene su jedna drugom.

Auto-industrija sa pratećim delatnostima je kičma nemačke privrede, imajući u vidu industrijski potencijal, izvoz, broj zaposlenih i primenu tehnoloških rešenja. Upravo je kriza u ovoj oblasti izazvala usporavanje, odnosno stagnaciju nemačke privrede. Može se reći da je Nemačka utonula u trajektoriju niskih stopa rasta od 2020. godine, što nije samo posledica pandemije, već i šireg ekonomskog i geopolitičkog konteksta.

Nemačka privreda je više od 30 godina od ujedinjenja (1990. godine) imala značajan ekonomski rast, pre svega zahvaljujući konkurentnosti njene industrije na evropskom i svetskom tržištu. Konkurentnost je bila potpomognuta povoljnom cenom energenata (koji su se uvozili iz Rusije), ali i sve većoj međunarodnoj tražnji, prvenstveno iz Kine, koja je prolazila godine ubrzanog ekonomskog razvoja uz porast kupovne moći stanovništva.

Od govora kancelara Šolca poznatog kao "Zeitenwende" (vremenska prekretnica), u kome se ističu promene, prilagođavanja i reforme koje je potrebno sprovesti, prošlo je gotovo tri godine. Nemačka koaliciona vlada kao da nije bila dovoljno odvažna da mere prilagođavanja sprovede (osim u delu energenata gde izbora nije bilo), plašeći se posledica po ionako usporenu privredu. Ipak, privreda je usporila i bez toga

Iako je nemačka privreda vremenom počela da gubi konkurentnost, prvenstveno u delu auto-industrije, ključni momenat se desio krajem februara 2022. godine kada je počeo rat u Ukrajini, odnosno kada je Rusija izvršila invaziju na tu zemlju. To primećuje i aktuelni nemački kancelar Olaf Šolc koji je tih dana u parlamentu održao govor i istakao da se vremena suštinski menjaju i da će toj promeni morati da se prilagodi i država i privreda. Govor je postao poznat kao "Zeitenwende" (prevedeno sa nemačkog kao "vremenska prekretnica"), a u njemu se ističu promene, prilagođavanja i reforme koje je potrebno sprovesti.

Od tada je prošlo gotovo tri godine, ali nemačka koaliciona vlada kao da nije bila dovoljno odvažna da mere prilagođavanja sprovede (osim u delu energenata gde izbora nije bilo), plašeći se posledica po ionako usporenu privredu. Ipak, privreda je usporila i bez toga. Konkretno, u 2023. godini je Nemačka privreda je zabeležila kontrakciju, odnosno smanjenje BDP za 0,3%.

Ove godine se takođe očekuje blaga kontrakcija, čime se odlaže oporavak. Decenijama nije zabeležen slučaj u Nemačkoj, da privreda dve godine uzastopno beleži pad. Iako Nemačka nije u dubljoj recesiji, već se pravilnije može reći da njena privreda stagnira, problem je što se prema projekcijama za naredne tri godine očekuje prosečan rast na nivou od 1% ili blago niže. Takođe, iz godine u godinu se smanjuje neto izvoz Nemačke, odnosno zarada koju ova zemlja ostvaruje od spoljne trgovine sa svetom, što je direktna posledica smanjenja konkurentnosti nemačke privrede.

Ukoliko se isključi prirodna konkurentnost određene privrede, u smislu da poseduje tražene sirovine, konkurentnost na međunarodnom tržištu se postiže, grubo rečeno, na osnovu cenovne ili tehnološke prednosti. Cenovnu konkurentnost postižu zemlje koje imaju svoje sirovine i dovoljno radne snage, dok se u primeni novih tehnologija u privredi ističu najrazvijenije zemlje sveta koje imaju dovoljno sredstava za ulaganje u istraživanje i razvoj.

Evropa generalno, a u ovom slučaju Nemačka, imaju suštinski problem da ostvare konkurentnost usled nepovoljne situacije sa demografijom, što se direktno reflektuje na tržište rada. Dok u tehnološkom i inovativnom smislu osetno zaostaju za Severnom Amerikom i Istočnom Azijom.

Slabljenje konkurentnosti se najbolje vidi na primeru nemačke auto-industrije, prvenstveno zahvaljujući neuspevanju nemačkih proizvođača da se pozicioniraju na tržištu električnih i hibridnih automobila. Nemački auto-gigant VolksWagen AG se našao u problemima održivog poslovanja jer se istovremeno susreo sa brojnim faktorima koji negativno utiču na ekonomske performanse kompanije:

• Energetska tranzicija - kao posledica odustajanja od ruskih energenata, ali i potrebe da se bude u skladu sa "zelenom agendom"
• Tehnološko zaostajanje - nedostatak kompanija u toj oblasti, posebno startapova, na primer: kada se pogleda lista najvrednijih kompanija u oblasti visokih tehnologija, nalazi se samo jadna nemačka kompanija - SAP) i nedostatak radne snage (starenje stanovništva)

Dakle, vremenom su rasli troškovi proizvodnje u nemačkoj auto-industrije, a da bi se oni pokrivali i ostvario profita morala se povećavati prodajna cena automobila i auto delova što se negativno odrazilo na konkurentnost. Veliki udar za Volkswagen je bio pad prodaje njihovih automobila u Kini, usled jačanja konkurencije od strane drugih proizvođača što je nateralo upravu kompanije da krene sa ozbiljnijim smanjenjem troškova.

Inače, procena je da kinesko tržište čini 35% globalne prodaje automobila kao što su VW, BMW, Mercedes – Benz. Predlog menadžmenta je bilo zatvaranje tri fabrike u Nemačkoj, otpuštanje oko 15.000 zaposlenih i smanjenje zarada za 10%. Reakcija sindikata je bila burna očekivana, te se u rešavanje problema kompanije uključila i Vlada, imajući u vidu osetljivost države na socijalna pitanja.

Slično kao po pitanju kompanija iz auto-industrije vlada se našla pred zagonetkom kako smanjiti rashode, odnosno povećati prihode a ne ugroziti investicionu aktivnost kompanija, njihov rast i razvoj. Jedna od predloga je bilo da se smanje porezi na privredu, da se uspori sa "zelenom transformacijom", pa čak i da se ukine "porez solidarnosti", koji se odnosi na podršku privrednog razvoja dela zemlje koji je bio u sastavu nekadašnjeg socijalističkog bloka (Istočna Nemačka).

S druge strane, Vlada je insistirala na čvrstoj budžetskoj disciplini, odnosno da se nastoji zaustaviti zaduživanje države (nem. "schuldenbremse", prevedeno: "kočenje/usporavanje javnog duga").

Upravo je na ovoj suprotstavljenosti i došilo do raskola u nemačkoj vladajućoj koaliciji što je izazvalo političku krizu u zemlji s obzirom da aktuelna Vlada nema većinu, pa se govori o prevremenim izborima. Problem nemačkog republičkog budžeta se ogleda u smanjenju raspoloživih sredstava za podršku privredi (subvencije) i rasta rashoda usled izdvajanja za nabavku vojne oružja i opreme, zdravstvenu zaštitu i socijalna pitanja (starenje stanovništva).

Ukratko se može reći da nemačka privreda trenutno ima tri ključna ekonomska problema: 1) relativno skupe energente, 2) veliko i na momente nerazumno insistiranje na "zelenoj agendi", 3) kineske kompanije koje postepeno zauzimaju nemačko tržište čak i u segmentu automobila. Kriznu situaciju nema samo Volkswagen, već i druge renomirane nemačke kompanije.

Iz tog razloga se u evropskoj i svetskoj stručnoj javnosti sve više postavlja pitanje: da li je nemački model rasta i razvoja privrede prevaziđen, odnosno propao?

Ne može se jednostavno odgovoriti na to pitanje imajući u vidu gabarite nemačke privrede i vrednost koju ona stvara čak i pri niskim stopama rasta. Pored toga Nemačka, iako zaostaje u tehnološkom smislu, ona je i dalje vrlo tehnološki intenzivna privreda sa relativno snažnim naučno-istraživačkim potencijalu i Vladinim fondovima koji mogu biti na raspolaganju akademskoj zajednici i privredi.

Ipak, očigledno je da usled pada konkurentnosti opada i učešće nemačke i generalno evropske privrede u međunarodnim okvirima, što je i logično, imajući u vidu da na tržištu privredno stasavaju mnogoljudne, vanevropske zemlje.

Međutim, dok se nemačka vlada kolebala da li da sprovede reforme i u kom obimu, vreme je proizlazilo i sada se za privredu, prema mišljenju vodećih medija u Berlinu i Frankfurtu, javio veliki problem političke prirode: rezultat predsedničkih izbora u SAD, kao i raspad vladajuće "semafor" koalicije u Nemačkoj. Naime, pomenuti eksperti i analitičari očekuju "tektonsku" promenu u "zapadnom svetu", a navodna nekompetentnost nemačkih političara na vlasti preti da privredu i društvo stave u vrlo rizičan položaj, neviđen od kraja "hladnog rata".

Nemačka i EU privreda su se našle na "brisanom prostoru" sukoba između SAD i Kine, uz nepopuštanje Rusije u Ukrajini, kao i sve napetiju situaciju na Bliskom Istoku, te se postavlja pitanje posledica ovog političkog vrtloga na privredu i standard stanovništva. Iako je teško zamisliti da bi SAD mogle odustati od svojih interesa u Evropi, treba naglasiti da su se Sjedinjene Države tokom većeg dela svoje istorije razvijale u okviru tzv. izolacionalizma, odnosno okrenute sebi i svom neposrednom okruženju, Severnoj i Južnoj Americi.

Postoje naznake i najave da će se nova administracija u Vašingtonu jače usredsrediti na pitanje domaće industrije, istraživanja i razvoja i carinske zaštite (govori se o mogućem uvođenju dodatnih carina od 20% na uvoz u SAD). Očigledno je da će se nastaviti politika "ekonomskog obuzdavanja Kine", a pritiska na EU da smanji svoju trgovinsku razmenu sa drugom najmoćnijom privrednom sveta mogao bi se loše odraziti na njenu prerađivačku industriju, kako po pitanju plasmana svojih proizvoda na kinesko tržište, tako i po pitanju povoljnog uvoza određenih sirovina i komponenti, koje se kasnije koriste u prerađivačkoj industriji iz čega se postiže konkurentnost.

Situaciju u EU i njeno pozicioniranje u aktuelnim i budućim geopolitičkim odnosima otežava povećana zavisnost od Sjedinjenih Država u energetskom i bezbednosnom smislu, a sve više i u tehnološkom. Ono što se može zaključiti, trenutno se u Berlinu i Briselu čuju glasovi da EU članice treba da nastupaju jedinstveno i da se više pobrinu o svojoj održivosti, korišćenjem sopstvenih resursa i vođenjem jedne autonomne ekonomske i razvojne politike.

Međutim, imajući u vidu nedostatak konsenzusa u EU po brojnim pitanjima, posebno ističući suprotstavljene stavove između starih i novih članica, onih koji su bliže Rusiji i onih koji veću političku veru polažu u Vašington nego u Brisel, pod znakom pitanja je ne samo spremnost već i objektivna mogućnost realizacije nužnih ekonomskih, političkih i socijalnih promena.

Pojedini stručnjaci idu i dalje, govoreći o "ekonomski najtežem momentu u istoriji Savezne Republike Nemačke", što dodatno otežava situaciju privrednicima, koji su u jednoj od anketa IFO instituta (uzorak od 25.000 firmi) uglavnom imali stav da nemaju većeg optimizma po pitanju rasta i razvoja nemačke privrede u dogledno vreme. To ukazuje na porast neizvesnosti, koja je ključni generator ograničenja za nemačku i evropsku privredu da konačno izađe iz stagnacije i recesionih očekivanja.

Ukratko, ekonomskih reformi u Nemačkoj sada nema sve i da se hoće, jer je Vlada paralisana i ne može da donosi odgovarajuće mere bez jasne većine u parlamentu (Bundestag).

Opozicija i stručna javnost traži hitne izbore, dok ostaci vladajuće koalicije govore da se to ne može desiti pre marta sledeće godine. U sadašnjim okolnostima, velo je teško predvideti kako će za pola godine izgledati politička situacija u Evropi, što predstavlja još jedan udar na privredu i mogućnost pouzdanijeg planiranja poslovanja.

(Ubrzanje.rs)