Pitanje od skoro milion dolara

Da li će biti jefitnijih kredita? Znam da ovo nije baš pitanje od milion dolara, ali je i te kako važno za privredu i privrednike.

Da bi se bar delimično dao odgovor na ovo pitanje neophodno je razumeti vezu između kamatnih stopa komercijalnih i centralnih banaka, a u krajnjem slučaju i EURIBOR-a (Euro Interbank Offered Rate), LIBORA-a (London Interbank Offered Rate) ili EONIA-e (Euro OverNight Index Average). Kamatne stope centralnih banaka se primenjuju na pozajmice između komercijalnih i centralnih banaka, dok EURIBOR odražava kamatne stope u poslovima između komercijalnih banaka i nema direktne veze sa stopama ECB-a na primer. Ali indirektna veza svakako postoji i svakako je značajno što je EURIBOR od četvrtog kvartala prošle godine, zaustavio svoj strmi rast (otprilike kad je i ECB prestao da u redovnim intervalima povećava svoje stope).

S druge strane, Izvršni odbor Narodne banke Srbije (NBS) na poslednjoj sednici odlučio je da referentnu kamatnu stopu zadrži na nivou od 6,5%… i tako već devet meseci.

Ovo je jasan znak, ako ne da se krenulo u poboljšanje, onda bar da su negativni pritisci pod pažljivom kontrolom. Globalna inflacija usporava, a NBS očekuje da se međugodišnja inflacija vrati u granice cilja do sredine ove godine.

Iako inflaciju obuzdava i manja eksterna tražnja, podaci koji stižu iz realnog sektora već neko vreme su optimistični. Čak i bolji nego što je očekivano na početku godine. Međugodišnji rast industrijske proizvodnje je dostigao 8%, što predstavlja izvanredan znak da se uskoro može očekivati novi investicioni ciklus. Ali… iako se naredna sednica Izvšnog odbora NBS očekuje 10. maja teško da će do tada doči do nekih značajnih promena, što ne mora da bude apriori loše, jer su stabilnost i predvidivost takođe, neophodne u poslovanju.

Zato, da odgovorim na pitanje vredno nešto manje od milion dolara: nije očekivano da će u narednom periodu doći do promena komercijalnih kamatnih stopa. Bar ne u nekoj značajnoj meri.

Ali ono što se očekuje jesu neki prvi signali promena koji bi mogli biti vidljivi u odlukama NBS tokom juna i jula. Do tada, banke će nastaviti da prate potrebe tržišta i zajedno će se sa svojim klijentima pripremati za buduće izazove i promene u poslovanju. Običnom korisniku skraćenice ESG ili CBAM ne znače mnogo, ali proizvodnim firmama, naročito izvozno orijentisanim, predstavljaju centralnu tačku transformacije biznisa u budućem periodu, što kreira potrebe i za specifičnim načinima finansiranja, za šta će se uporedo i banke spremati u budućem periodu.

To što imamo jedno zatišje u investicionom ciklusu ne znači da banke miruju. Naprotiv, one ovo vreme koriste za dalju koncentraciju bankarskog tržišta. Ukrupnjavanje banaka na tržištu Srbije traje već nekoliko godina, pa danas imamo 19 banka, dok smo pre osam godina imali 34 banke. Dve velike akvizicije imali smo početkom ove i prošle godine kada je AIK Banka preuzela Eurobank Direktnu banku, a Rajfajzen Kredi Agrikol. I sve su pocene da se tu neće stati.

(Ubrzanje.rs)