Da li je Beograd "dorastao" Luj Vitonu?

Informaciju da modni brend Luj Viton (fra. Louis Vuitton) stiže u Srbiju, u najboljem slučaju krajem 2026. godine, pojedinci su dočekali sa oduševljenjem, ali je bilo i primera izrazitog sarkazma. Verovatno je istina negde između ova dva ekstrema, ali, ipak, treba naglasiti da je u pitanju veoma pozitivan signal koji doprinosi prestižu Beograda kao kosmopolitskog grada i jednog od najvećih ekonomskih centara "južno od Beča".

Pojašnjenja radi, Luj Viton je bio francuski modni dizajner koji je sredinom 19. veka udario temelje jedne od najprepoznatljivijih kompanija visoke mode. Sigurno da je gospodin Viton bio čovek sjajne vizije, ali je pitanje da li je za života (koji je okončao iste one godine kada je Nikola Tesla u Čikagu demonstrirao efekte rotirajućeg magnetnog polja - Teslino kolumbovo jaje) mogao sanjati da će mnoge dame i gospoda visoke kupovne moći izgovarati njegovo ime i prezime sa izrazitim poštovanjem, praktično "gore od Aljaske do Australije (dole ispod)".

Danas, Luj Viton je modni brend, deo francuskog konglomerata LVMH specijalizovanog u oblasti luksuznih proizvoda. Sedište je u Parizu, "gradu svetlosti" i domaćinu ovogodišnjih letnjih olimpijskih igara. LVMH pored mode, u svoje poslovne operacije uključuje parfeme i kozmetiku, vina i alkoholna pića, ručne satove i nakit. Sa blizu 500 milijardi dolara tržišne vrednosti, grupa LVMH je jedna od najvećih kompanija na svetu. Prema Forbsovoj listi 2.000 globalnih firmi za 2023. godinu, nalazi se na 47. mestu, odmah iza BMW Grupe.

No, da se iz vrha svetske privrede spustimo na "tržište u nastajanju" (eng. emerging market), kao kategoriju zemalja u koju Međunarodnim monetarni fond uključuje i Srbiju. Iako postoje brojne manjkavosti, nepobitna je činjenica da je srpska privreda od 2018. u periodu ekspanzivnih stopa rasta, odnosno da se ekonomski model "zahuktao" i stvara sve veću vrednost merenu bruto domaćim proizvodom (BDP). Uglavnom se ta vrednost stvara u okviru privatnih i državnih kompanija; onih sa domaćim ili stranim kapitalom; onih iz oblasti poljoprivrede, industrije, ili usluga.

Istovremeno se formirala i konstantno širi grupa stanovništva koja ima izrazito nadprosečna primanja. Bilo da je to rezultat vlasništva u kompanijama, rada u uspešnim firmama za vrlo visoke zarade, ili priliva imućnih imigranata. Činjenica je da u otvorenim tržišnim privredama, posebno onim koje ubrzano akumuliraju kapital (profiti kompanija, strane direktne investicije, portfolio investicije, doznake) dolazi do stvaranja grupa koje se razlikuju u materijalnom smislu. Međutim, tu je bitna kako uloga države tako i društvena odgovornost samih kompanija, ali i građana, da ne dođe do suštinskog raslojavanja stanovništva bar kada je u pitanju pravo na obrazovanje, bezbednost, kao i zdravstvenu, socijalnu i pravnu zaštitu.

Upravo po tom osnovu, postoji prostor da u Beograd i Srbiju dođu prestižni modni brendovi, kao što je Luj Viton; da se održava relativno visoka cena stanova, da pojedini restorani budu po cenama barabar sa Parizom, Dizeldofom, ili Milanom; da se na Beogradskom sajmu automobila prvo rasprodaju najskuplji modeli… S druge strane, Beograd kao glavni grad privredno najznačajnije države u regionu vremenom čuva i unapređuje odlike metropole, posebno imajući u vidu potrebu da nadvlada posledice vrlo turbulentne, a često i bolne istorije.

Na kraju, postojanje dela stanovništva sa izraženom kupovnom moći svakako dovodi do efekta prelivanja, koje u teoriji i praksi "sistemom spojenih sudova" indirektno utiče i na različite slojeve privrede i društva, uključujući i one sa skromnim prometima i primanjima, pod uslovom da se vodi odgovorna socijalno-ekonomska politika na nivou države.

(Ubrzanje.rs)