Balansiranje

Imajući u vidu koliko se svet promenio od 2019. godine, od kada je kineski predsednik Si Đinping poslednji put bio u Evropi, može se reći da je njegova prošlonedeljna poseta "starom kontinentu" u najmanju ruku veoma značajna. A mogla bi se opisati i kao istorijska. Još je veći diplomatski značaj za Srbiju s obzirom da se zemja "među šljivama" našla među tri evropske države, pored "nuklearne" Francuske i "buntovne" Mađarske. Poseta kineske delegacije Beogradu je izazvala veliko interesovanje domaćih i stranih medija, kao retko kada, o čemu mogu posvedočiti i zaposleni u analitičkom centru Privredne komore Srbije.

Međutim, neki veliki događaji ne moraju biti potpuno pozitivni, niti potpuno negativni, već su oni često samo istorijski. Tako da, kada su u pitanju ekonomski benefiti u daljem razvoju srpsko-kineskih odnosa, treba imati trezven pristup. Svakako da je Sporazum o slobodnoj trgovini Srbije sa Kinom, koji stupa na snagu 1. jula, velika prilika i za plasman robe iz Srbije na kinesko tržište i privlačenje novih investicija, ali uspeh definitivno nije zagarantovan. S druge strane, nije Srbija jedina koja se upustila u "avanturu" potpisivanja ovakvog sporazuma, već za to postoje primeri i među značajno manje razvijenim zemjama.

Možda bi se moglo reći da samo trezven čovek može uravnoteženo da se ponaša, kreće, a to znači da deluje izbalansirano. Upravo smo mišljenja da ovim postupkom, prijema kineske delegacije u glavnom gradu Srbija balansira u političkim odnosima na uzburkanoj međunarodnoj političkoj sceni. Neki novinari, politički analitičari, "tviteraši/iksovci", pa i značajni političari zbog toga je i optužuju. Ipak, takvo balansiranje ne treba posmatrati kao nešto neuobičajeno, negativno ili pogrešno, pa samim tim nema ni mesta optužbama.

Zar izbalansiran pristup nije trezven, diplomatski i pomirujući. Izbalansiran pristup je suština u dostizanju već dugo očekivanog, a naizgled (u kratkom i srednjem roku) nedostižnog mira u Evropi. Samo kroz takav pristup je moguće postići održiv mir, a on je ključan za stabilizaciju kontinentalnog makroekonomskog okvira kako bi krenuo oporavak i kako bi se Evropa vratila osetnom rastu i razvoju, uz očuvanje konkurentnosti.

Moguće je imati saradnju sa Kinom, a opet ostati stabilan i nezavisan uz negovanje evropskih vrednosti. Možda takvim primerom treba da se rukovode i drugi

Kina je druga privreda sveta, mereno po vrednosti nominalnog BDP-a, ali je njen dobrinos globalnoj privredi ipak prvenstven, jer ostvaruje duplo veće stope rasta od prvoplasiranih SAD. Kina nije samo najveći sveski izvoznik, već je i zemlja koja ima ogromna finansijska sredstva raspoloživa za investiranje, kreditiranje i ulaganje u naučno-tehnološka istraživanja.

S druge strane, na to sa nelagodom gleda Vašington nastojeći da očuva svoju lidersku poziciju u svetu pa otvoreno u svojim analizama navodi Peking kao strateškog konkutrenta/izazivača. Ta ekonomska trka verovatno predstavlja i glavni uzrok fragmentacije svetske privrede. Međutim, problem je za EU, našeg glavnog spoljnotrgovinskog partnera, koji je gotovo podjednako izložen trgovini sa Kinom i SAD. Zvaničnici Srbije su jasno izjavili da pristupanje EU predstavlja jedan od strateških ciljeva, ali da ostaje otvorena za ekonomsku, naučnu i kulturnu razmenu sa vanevropskim zemljama. Jednom rečju, moguće je imati saradnju sa Kinom, a opet ostati stabilan i nezavisan uz negovanje evropskih vrednosti. Možda takvim primerom treba da se rukovode i drugi.

Teško je biti konkurentan Kini u bilo kojoj privrednoj delatnosti. Ali treba imati na umu da se u ekonomskom odnosu između dve nesrazmerne strane po veličini i potencijalu ona jača mora voditi računa o benefitima slabijeg partnera kako bi bilaterlani odnos bio održiv i na obostranu korist. U tom smislu, logično bi bilo da Kini više odgovora zadovoljna Srbija nego nezadvoljna, posebno što time daje primer drugim zemljama u Evropi čije poverenje želi da povrati kao osnovu za razumevanje i trgovinu.

(Ubrzanje.rs)