Da li veštačka inteligencija može imati autorska prava? Profesorka Pravnog fakulteta u Novom Sadu za Ubrzanje

• O dva od tri elementa autorskog dela ne postoji konsenzus, ali ima zajedničkih odrednica

• Struka navodi da ni veštačka inteligencija nema jedinstvenu definiciju

• Ocenjuju da će njen dalji razvoj biti trasiran promišljanjem pravničke struke

Sistemi veštačke inteligencije proizvod su moderne tehnologije, a pravnička struka u značajnoj meri može da opredeli pravac kojim će se dalje kretati razvoj i upotreba tih sistema, ocenila je redovna profesorka Pravnog fakulteta Univerziteta u Novom Sadu Sanja Savčić.

Na temu Veštačka inteligencija i problem autorstva, o kojoj se diskutovalo prvog dana konferencije "Internet dijalog 2024" u prostorijama Privredne komore Srbije, istakla je da se ponovo aktuelizuje značaj prava intelektualne svojine, budući da veštačka inteligencija simulira intelektualni proces, a da intelektualna svojina štiti upravo proizvode umnog rada.

Otvarajući pitanje da li veštačka inteligencija može uživati autorska prava, istakla je određujuće elemente autorskog dela - originalnost, svojstvo duhovne tvorevine i određenost forme - te dodala da tvorevinu veštačke inteligencije nije uvek lako prepoznati.

"U pojedinim slučajevima se može naslutiti da je sadržaj zapravo proizvod veštačke inteligencije, kao npr. sa ChatGPT-jem, kad dobijete tekst za koji na prvo čitanje shvatite da nema mnogo smisla. Ali postoje toliko usavršeni sistemi da razliku između intelektualnog stvaranja čoveka i veštačke inteligencije nije lako uočiti", navela je.

Navela je i primere koji istovremeno pokazuju domet veštačke inteleligencije i izazova pred pravničkom strukom. Jedno je sistem "Next Rembrandt", koji je projektovan tako što su digitalno obrađena sva Rembrantova dostupna dela, na osnovu čega su prikupljeni podaci koji predstavljaju bazu za dalju upotrebu sistema.

Veštačka inteligencija: izazovi u poslovnom pravu / Foto: Boban Ristić PKS

"Na osnovu tih dela može se stvoriti potpuno novo delo. To je zapravo generisanje od već postojećih dela", navela je.

Drugi primer dolazi iz Japana. Književnica je nagrađena za "Tokyo Sympathy Tower", koja je, prilikom dodele nagrade za književnost, navodi Savčić, priznala da je delo 5-10 posto napisano uz asistenciju veštačke inteligencije.

"Knjiga je autorsko delo. Autorsko pravo štiti delo u celini, ali i svaki njen deo. Međutim, ukoliko biste preuzeli određeni deo, u ovom slučaju onaj koji je sačinila veštačka inteligencija, to se ne bi moglo smatrati povredom autorskog prava. Problem jeste u okolnosti što ne možete znati koji je deo napisala autorka, a koji je plasirala veštačka inteligencija", kaže profesorka za Ubrzanje.rs.

Kako dalje objašnjava, tih 5-10 odsto ne umanjuju autorstvo književnice.

"Opšte je poznato da autorska dela jesu inspirisana nečim što već postoji, a ideja se ne štiti autorskim pravom. Ono što jeste suština da bismo vrednovali da li nešto jeste autorsko delo, tj. da li se može štititi pravima intelektualne svojine, jeste da mora postojati ljudska aktivnost, da bude proizvod čoveka", rekla je.

Dodala je i da je kreativnost neraskidiva sa delovanjem čoveka.

"Može li proizvod AI (veštačka inteligencija) biti zaštićen nekim srodnim pravom?", otvorila je temu za razmišljanje, podsećajući stručnu javnost da se u pokušaju davanja konkretnog odgovora mora imati u vidu pitanje funkcije pravne zaštite, tj. cilja kojem se teži.

U razgovoru za naš portal rekla je i da se na pitanje u kom pravcu će se kretati promišljanje o pravnoj zaštiti - ne može odgovoriti sa "da ili ne", te da je pitanje od globalnog interesa, o kome se trenutno debatuje na svim nivoima i među različitim profesijama.

(Ubrzanje.rs)