Kakav je odnos rukovodilaca u srednjoj Evropi prema uvođenju veštačke inteligencije u poslovanje

• Većina finansijskih direktora smatra da je veštačka inteligencija važna za njihovu poslovnu strategiju

• Uvođenje veštačke inteligencije moglo bi dovesti do korenitih promena poslovnih modela, ocenjuju stručnjaci

• Oko polovine ispitanig veruje da bi se na taj način povećalo i zadovoljstvo korisnika

Jedna od tri organizacije u srednjoj Evropi ima iskustvo s veštačkom inteligencijom iz prve ruke, dok samo četiri posto kompanija pasivno čeka da njihovi konkurenti povuku prvi potez.

To pokazuju rezultati ispitivanja stavova finansijskih direktora u srednjoj Evropi pod nazivom "Jeste li spremni za veštačku inteligenciju?", koje je sprovela konsultanska kompanija Deloitte. Prema tom ispitivanju, većina finansijskih direktora, čak 73 odsto, smatra da je veštačka inteligencija važna za njihovu poslovnu strategiju, a polovina njih očekuje smanjenje troškova nakon što veštačka inteligencija bude uvedena u poslovanje.

Petina finansijskih direktora u srednjoj Evropi (22 odsto) smatra da je veštačka inteligencija vrlo važna ili važna za sprovođenje poslovne strategije, premda jedna četvrtina njih (27 odsto) ocenjuje da nije tako važna. Zanimljivo je da najveći broj ispitanika (oko 80 odsto) u Poljskoj i Rumuniji smatra da je generativna veštačka inteligencija relevantna za poslovnu strategiju, dok najmanji broj ispitanika u Češkoj i Slovačkoj, ali opet više od polovine (53 odsto), smatra da je ona relevantna za poslovnu strategiju, prenosi Poslovni.hr.

Većina nema jasnu viziju

Kad je reč o konkretnim sektorima, sektor tehnologije, medija i telekomunikacija, potrošački sektor, te sektor poslovnih i profesionalnih usluga, vrlo će verovatno generativnu inteligenciju smatrati važnom (38 odsto, 33 odsto ispitanika smatra je važnom ili vrlo važnom), kao i sektor finansijskih usluga (27 odsto).

Goran Končar, partner u odeljenju revizije i savetovanja kompanije i voditelj CFO programa u Hrvatskoj, ističe kako se danas svedoči sve zastupljenijem uvođenju generativne veštačke inteligencije u kompanije koje posluju u srednjoj Evropi.

"Kao što je bio slučaj i s drugim tehnologijama, upotreba generativne veštačke inteligencije omogućiće kompanijama u srednjoj Evropi iskorišćavanje iskustava drugih tržišta na kojima su organizacije već uvele nova rešenja. Kako bismo uistinu razumeli stvarnu vrednost generativne inteligencije, ključno je neprimetno integrisati je u širu poslovnu strategiju, ne samo za potrebe izvršenja zadataka, već i radi korenite promene poslovnih modela i načina na koji kompanija posluje", ističe Končar.

Prema njihovom izveštaju, najnaprednijih 11 posto finansijskih direktora u srednjoj Evropi uključilo je generativnu veštačku inteligenciju u svoju strategiju, dok je četvrtina njih tek počela da je testira. U tom pogledu u srednjoj Evropi predvode Češka i Slovačka (20 odsto kompanija uvelo je nove tehnologije, a 22 odsto ih testira).

Nadalje, 26 odsto organizacija koje se nalaze u srednjoj Evropi uči o novim tehnologijama, dok jedna trećina njih (32 odsto) tvrdi da je prerano za njihovo uvođenje. Premda odgovori jasno pokazuju da većina kompanija nema jasnu viziju o tome kako krenuti putem veštačke inteligencije, samo mali procenat kompanija pasivno čeka da njihovi konkurenti poduzmu prve korake.

Poljska i CE South regija i dalje su najnesigurniji u pogledu sledećih koraka, dok Slovačka i Češka predvode u odnosu na prosek, kad je reč o uvođenju generativne veštačke inteligencije u svoje strategije (skoro 20 odsto u odnosu na prosečnih 11 odsto u srednjoj Evropi).

Kompanije u Baltičkoj regiji suočavaju se sa zanimljivim paradoksom: iako znatno veći broj ispitanika smatra da je generativna veštačka inteligencija u eksperimentalnoj fazi (38 odsto u odnosu na prosečnih 25 odsto), manje od dva posto njih aktivno je upotrebljavaju u okviru svoje strategije (u poređenju s prosekom od 11 odsto za srednju Evropu kao celinu).

Sektori koji će najverovatnije uključivati rešenja zasnovana na generativnoj veštačkoj inteligenciji u svoje strategije su sektor tehnologije, medija i telekomunikacija (21 odsto), prirodne nauke (20 odsto) i sektor poslovnih i profesionalnih usluga (17 odsto).

Problem tehološkog znanja

Polovina (49 odsto) finansijskih direktora u srednjoj Evropi smatra da je glavna prednost uvođenja generativne veštačke inteligencije u poduzeće smanjenje troškova, dok se na drugom mestu nalazi povećana tačnost predviđanja (43 odsto). Jasno, produktivnost i učinkovitost, za koje 34 posto ispitanika u srednjoj Evropi smatra da su ključne za uvođenje generativne veštačke inteligencije, mogu u potpunosti preobraziti poslovanje.

Međutim, najveća vrednost i razlike u strategiji nastaće upotrebom nove tehnologije radi inovacije. Jedan od tri ispitanika u srednjoj Evropi (36 odsto) smatra da je generativna veštačka inteligencija važan činilac za razvoj novih kapaciteta, usluga ili proizvoda, a Češka (40 odsto) i Rumunija (42 odsto) pokazale su da najbolje razumeju mogućnost inovacije.

Zanimljiva je činjenica da je relativno veliki broj poljskih ispitanika izrazio interes za upotrebu generativne veštačke inteligencije u svom poslovanju (36 odsto u odnosu na prosek srednje Evrope od 22 odsto), te narušavanje poslovanja konkurenata (21 odsto u odnosu na prosek od 6 odsto).

Ali, finansijski direktori iz Poljske ne vide generativnu veštačku inteligenciju kao sredstvo za poboljšanje iskustva korisnika: 17 posto ispitanika u poređenju s 34 odsto u drugim delovima regije i skoro 42 posto u Baltičkoj regiji. Jedna trećina ispitanika u Češkoj (34 odsto) smatra da je generativna veštačka inteligencija učinkovit alat za držanje koraka s tržištem, u poređenju s prosekom od 24 odsto.

Smanjenje troškova smatra se osnovnom prednosti generativne veštačke inteligencije u većini sektora, posebno u kapitalno intenzivnim sektorima kao što su: proizvodni sektor, energetika, komunalne usluge, rudarenje (58 odsto svaki sektor) i građevinski sektor (54 odsto). Finansijski direktori u sektoru poslovnih i profesionalnih usluga usredsređeni su na klijente i smatraju da su glavne prednosti uvođenja generativne veštačke inteligencije razvoj novih proizvoda i usluga, te povećano zadovoljstvo korisnika (47 odsto).

Foto-ilustracija: Shutterstock.com

U sektoru potrošača najviše se ceni veća tačnost prognoza, modela i planiranih scenarija (50 odsto). Istovremeno, u sektoru tehnologije, medija i telekomunikacija glavnim se prioritetom smatra razvoj novih kapaciteta, proizvoda i usluga (49 odsto), a nakon toga smanjenje troškova (47 odsto).

Rezultati ispitivanja pokazuju da više od polovine ispitanika (59 odsto), najveći deo njih u Poljskoj, Baltičkoj regiji i Rumuniji, smatra da je najveći izazov u pogledu uvođenja generativne veštačke inteligencije pronalazak odgovarajućih zaposlenih, resursa i kompetencija.

"Na tržištima rada, na kojima već nedostaje radne snage, preporučuje se planiranje zajedničkog ulaganja u tehnologiju i talente, kao izvore nezamenjivih skupova veština, odnosno objedinjenih veština ljudi i mašina. Premda je ključno osigurati potrebnu tehnologiju, organizacije moraju razumeti i učinak koji imaju na svoje zaposlene. U protivnom će biti teško ljudima pružiti potporu koja im je potrebna da bi usvojili nove načine za uspešno izvršavanje zadataka", smatra Končar.

Druga su glavna prepreka, prema mišljenju finansijskih direktora iz Poljske (58 odsto) i Rumunije (53 odsto), izvori podataka i tehnologija (51 odsto u srednjoj Evropi). Na trećem su mestu troškovi ulaganja u generativnu veštačku inteligenciju, prema mišljenju skoro polovine svih finansijskih direktora (48 odsto) i 61 odsto finansijskih direktora u Rumuniji.

Većina ispitanika u srednjoj Evropi (67 odsto) nameniće manje od jedan odsto budžetskih sredstava za ulaganja u generativnu veštačku inteligenciju. Zanimljiv je podatak da će se u Rumuniji i CE South regiji nameniti više resursa za generativnu veštačku inteligenciju nego u drugim regijama, posebno u Baltičkoj regiji.

"Sve će se kompanije susretati sa sebi svojstvenim izazovima, zavisno od vrste svojih digitalnih kapaciteta i temeljne tehnološke infrastrukture koju trenutno poseduju. Konkretno, brojne se organizacije u srednjoj Evropi bore s teretom manjka međugeneracijskog tehnološkog znanja, te rascepkanošću digitalne imovine i podataka.

Ključni je faktor poslovnog uspeha pomoću veštačke inteligencijeste prvo utvrditi i otkloniti prepreke i blokade koje organizacijama onemogućuju prilagođavanje veštačke inteligencije svojim potrebama. Procena veštačke inteligencije i zrelosti podataka često je prvi logičan korak prema utvrđivanju mogućih nedostataka i pripreme vaših podataka i infrastrukture za ostvarenje opipljive poslovne vrednosti na vama potreban način", navodi Gordan Kožulj, direktor odeljenju poslovnog savetovanja kompanije Deloitte.

Samo su finansijski direktori u Poljskoj naveli da su pitanja povezana s privatnošću i sigurnosti među tri najveće prepreke za uvođenje generativne veštačke inteligencije (trošak ulaganja smatraju manjom preprekom) jer je održavanje usklađenosti s novim zakonskim propisima već dugo problematično za poljska poduzeća koja posluju u okviru poljskog pravnog sistema.

Infrastruktura i restruktuiranje

"Generativna veštačka inteligencija podrazumeva uspostavljanje snažnog temelja u pogledu digitalnih kapaciteta i veštačke inteligencije, uključujući tehnološku infrastrukturu koja osigurava fleksibilnost i snagu potrebnu za delotvornu upotrebu veštačke inteligencije, upravljanje podacima radi integrisanja digitalnog plana organizacije u modele veštačke inteligencije, te promene u rukovodstvu, koje se odnose na nadogradnju veština, kulturne promene i moguće restrukturiranje radi usklađivanja s novim načinima rada. Usto, rešavanje pitanja koja se odnose na privatnost, sigurnost, poverenje i usklađenost ključno je za postupak transformacije", zaključuje Kožulj.

Dostupnost talenata smatra se vodećom preprekom u potrošačkom sektoru (66 odsto), proizvodnom sektoru (62 odsto), sektoru tehnologije, medija i telekomunikacija (62 odsto) i sektoru finansijskih usluga (56 odsto), dok su podaci i tehnološki resursi najveća prepreka u građevinskom sektoru (67 odsto), te sektoru poslovnih i profesionalnih usluga (60 odsto).

Ispitivanje je provedeno u razdoblju od novembra do decembra 2023. i obuhvata stavove oko 500 finansijskih direktora organizacija koje posluju na tržištima u 15 država srednje Evrope o ključnim prednostima i izazovima uvođenja generativne veštačke inteligencije. Finansijskim je direktorima postavljen niz pitanja osmišljenih radi pružanja pregleda planova i sumnji u pogledu budućnosti, te ključnih pretnji, prilika i prioriteta, njihove sklonosti riziku i faktora koje smatraju ključnima za uspeh. U ispitivanju su učestvovali i finansijski direktori iz Hrvatske.

(Ubrzanje.rs)