Inovacija u poljoprivredi: Uzgoj u bari sada donosi bogatstvo, a nekad su berači rizikovali živote

Uzgoj makhane pitanje je tradicije, ali način rada pomerio se sa tačke "primitivnog"

• Zahvaljujući promenama, za dan je moguće zaraditi dvostruko više novca 

• Nekada se ovaj posao smatrao "krvavo zarađenim hlebom"

• Započet izvoz superhrane širom sveta

Mnogi Indijci generacijama zarađuju za život roneći u bari. Na dubini od skoro dva i po metra sakupljaju seme lokvanja, nazvana euryale ferox.

Poznata su još kao makhana, lisnati oraščići ili seme lotosa, a cenjeni su zbog svoje nutritivne vrednosti, jer su bogata vitaminima B, proteinima i vlaknima. Neki ih čak nazivaju superhranom.

Makhane se često jedu kao užina, a koriste se i u raznim jelima, uključujući puding, kao i u obliku brašna.

U severoistočnoj indijskoj državi Bihar uzgaja se 90 odsto svetske makhane. Listovi biljke lokvanja su veliki i okrugli i plutaju na površini bare. Ali seme se formira u čašicama ispod vode, a njihovo sakupljanje je bio iscrpljujući proces.

"Dok smo na dnu i ronimo, blato nam ulazi u uši, oči, nos i usta. Mnogi od nas imaju problema sa kožom zbog toga. Takođe, biljka je prekrivena bodljama koje nas poseku po celom telu tokom sakupljanja semena", objašnjavaju poljopriivrednici.

Ali poslednjih godina, promenili su način uzgoja. Biljke se sada često uzgajaju u poljima, u mnogo plićoj vodi. Sakupljanje semena u vodi dubokoj samo metar omogućava zaradu dvostruko više novca u toku jednog dana.

Dr Manoj Kumar je jedan od onih koji stoje iza promene u uzgoju makhane.

"Zahvaljujući našim inovacijama, uzgoj makhane je sada jednostavan kao i bilo koji usev koji se uzgaja na kopnu. Jedini nivo vode koji je potreban je jedan metar. Radnici više ne moraju da rade satima u dubokoj vodi," objašnjava, piše BBC.

Nakon eksperimenata sa različitim semenkama, njegov centar je pronašao otporniju i produktivniju sortu, za koju kaže da je utrostručila prihode poljoprivrednika.

Dr Kumar kaže da je uzgoj makhane pomogao nekim poljoprivrednicima da se nose sa nepredvidivijim vremenskim uslovima i poplavama koje su pogodile Bihar u poslednjih nekoliko godina.

Sada NRCM radi na razvoju mašina koje mogu da sakupljaju seme. Sve te inovacije privukle su sve više poljoprivrednika.

Godine 2022, površina korišćena za uzgoj makhane iznosila je 35.224 hektara, što je gotovo trostruko povećanje u odnosu na prethodnih 10 godina.

"Kao poljoprivrednici, uvek smo uzgajali pšenicu, sočivo i slačicu, ali smo na kraju gubili mnogo novca. Većinu vremena useve su uništavale poplave ," kaže jedan od poljoprivrednika koji je nedavno prešao na uzgoj makhane i koji, iako odrastao na farmi, nije želeo da nastavi očevim stopama.

Dok je bio na doktorskim studijama, stupio je u kontakt sa naučnikom koji je radio na uzgoju makhane i odlučio da eksperimentiše sa tim usevom na porodičnoj farmi.

"Rezultati su bili neverovatni. U prvoj godini sam ostvario profit od oko 430 dolara, navodi.

Sada uzgaja lokvanje na skoro sedam hektara zemlje.

"Ni u najluđim snovima nisam mislio da ću se baviti uzgojem makhane, jer je to bio posao koji je zahtevao mnogo rada, a većinom su ga obavljali ribari", dodaje.

Promena useva je takođe otvorila mogućnosti za zapošljavanje žena. Kumar sada zapošljava oko 200 žena sa lokala koje seju seme.

Inovacije nisu uvedene samo na polju. Vodeći proizvođači prerađuju makhanu za izvoz širom sveta.

Prema tradiciji nakon što se makhana sakupi, ona se pere, peče i zatim udara alatom nalik čekiću kako bi se zrna otvorila.

"Metoda je primitivna, nehigijenska i rizična. Zahteva mnogo rada, oduzima mnogo vremena i često dovodi do povreda i opekotina," kaže Shambhu Prasad, osnivač i izvršni direktor kompanije Madhubani Makhana.

U partnerstvu sa NRCM-om, njegova kompanija je razvila mašinu koja peče i otvara seme makhane.

"Ovo nam je pomoglo da povećamo kvalitet i proizvodnju makhane," kaže Prasad.

Tri mašine su integrisane u njegov proizvodni pogon u Madhubaniju, na severu Bihara.

Iako inovacije u uzgoju i preradi makhane povećavaju proizvodnju, Prasad ne veruje da će to biti dovoljno da cene padnu.

"S obzirom na rastuću globalnu potražnju za makhanom, biće potrebna značajna povećanja proizvodnje kako bi se postigao bilo kakav značajniji pad cena," kaže on.

Na svojoj farmi, Dhirendra Kumar veruje da će uzgoj makhane doneti dalekosežne promene.

"Ovo je početak inovacija u Biharu, kada je u pitanju sakupljanje makhane. To će promeniti pejzaž države," kaže on.

(Ubrzanje.rs)